Ostvarenje "Da li ste videli ovu ženu?", čija će premijera biti na predstojećem Venecijanskom filmskom festivalu, bajka je o ljudskoj potrebi za pripadanjem i srećom, i u fokus stavlja sredovečnu ženu, koja je retko kad "glavna tema" u kinematografiji, kažu za Nova.rs reditelji Matija Gluščević i Dušan Zorić.
U vrelini letnjeg dana, Draginja pronalazi telo mrtve žene koja podseća na nju; u vrelini letnjeg dana, Draginja unajmljuje lažnog muža kako bi se pokazala pred prijateljima; u hladnoći zimske noći, Draginja luta ulicama grada u potrazi za izgubljenim pamćenjem…
Kroz tri različita života, jedna sredovečna žena pokušava da iskoči iz svoje kože. Ovo je sinopsis novog domaćeg filma „Da li ste videli ovu ženu?“ koji će svetsku premijeru imati na Venecijanskom festivalu.
Debitantsko dugometražno ostvarenje, čiji scenario i režiju potpisuju Matija Glušćević i Dušan Zorić, uvršćeno je u selekciju „Nedelja kritike“ na 79. Venecijanskom filmskom festivalu, koji počinje 31. avgusta. Ovo je prvi put posle osam godina da je jedan srpski film deo ove selekcije, zbog čega su Matija Glušćević i Dušan Zorić, kako priznaju u razgovoru za Nova.rs, „uzbuđeni i srećni što im se dugogodišnji rad isplatio“.
Iako su sa svojim dokumentarcima i kratkim filmovima već učestvovali na svetskim festivalima, počev od Lokarna do Pule i Niona, gde su pojedinačno osvajali nagrade, Venecija je, ipak, najstarija filmska smotra na svetu. Otuda pitamo ima li dodatnu težinu to što će premijera biti baš na Mostri?
– Dušanov kratki film „Strano telo“ je prikazan u Veneciji 2017. godine, tako da je za njega ovo prirodan nastavak. Svakako prija kada dobiješ potvrdu da to što radiš neko prepoznaje kao značajno, posebno sa prvim filmom, a naročito kada je u pitanju tako značajan festival – priča Matija, dodajući da je u selekciji „Nedelja kritike“ još sedam naslova, ali da se „Da li ste videli ovu ženu?“ takmiči za Zlatnog lava za najbolji debitantski film u okviru celog festivala, zbog čega ih očekuje veoma jaka konkurencija.
A Zorić i Gluščević pričaju i kako su se spojili, počeli da rade zajedno i na kraju otisnuli u avanturu stvaranja dugometražnog filma:
– Počeli smo još na trećoj godini fakulteta… Shvatili smo da ne želimo da proteknu godine nakon diplomiranja pre nego što snimimo prvi dugometražni film. Naivno smo se upustili u to… Ipak, bili smo dovoljno uporni da nakon skoro šest godina privedemo proces kraju. A bilo je dosta teško. Svake godine je bilo neizvesno da li ćemo završiti film, jer smo iznova i iznova morali da tražimo sredstva za snimanje. Ali, bilo je i jako zabavno, pa smo tako stekli lepe uspomene za sve ove godine. Imali smo i divnu ekipu koja nam se svake godine vraćala da radimo na našem „malom“ projektu – prisećaju se reditelji.
Film „Da li ste videli ovu ženu?“ žanrovski je, kako objašnjavaju, neodrediv:
– Trudili smo se da se poigravamo sa žanrovima i estetikom filma. Ako bismo morali da ga definišemo, onda je u pitanju drama. Ali, verovatno publika neće dobiti ono po šta je došla…
Okarakterisali su film i kao „bajku o ljudskoj potrebi za pripadanjem i srećom“, no specifikum ostvarenja jeste što je ona ispričana iz vizure jedne sredovečne žene.
– Sredovečna žena je jako interesantna junakinja za film, a retko kada je tema u kinematografiji. Ako i postoji u filmovima i serijama obično je neka „funkcija“ – majka, tetka… što je i logičan odraz života. Jer, i u životu ih uglavnom doživljavamo kroz funkciju prema nama. Zanemarujemo da se u njima odvija mnogo više, a to više nekad poželi da izađe napolje…
A na pitanje ko je Draginja koja pokušava da „iskoči iz svoje kože“ i zašto je hrvatska glumica Ksenija Marinković bila idealna kao ta glavna junakinja, ovako odgovaraju:
– Draginja je žena koja je dozvolila sebi da se izgubi. A Ksenija je velika glumica, divna i pre svega osoba puna strpljenja s obzirom da nas je trpela svih ovih godina. Hrabro se upustila u nešto što do sada nikada nije radila i to sa dvojicom klinaca. Nekad nam je verovala, nekad ne – ali ostala je sa nama do kraja. Ona nosi ovaj film i bez nje ga ne bi ni bilo.
I dok se Marinkovićeva pojavljuje, kako preciziraju, u gotovo svakoj sceni, u filmu igraju i Jasna Đuričić, Olga Odanović, Isidora Simijonović, Boris Isaković, Goran Bogdan… S obzirom da imaju male uloge, pitamo kako su prihvatili „nevelike glumačke zadatke“?
– Uživanje je bilo raditi sa svima njima. Iako njihove uloge jesu u službi glavne junakinje, to ih ne čini manje važnim – niti su se oni time bavili. Svima se dopao scenario i rado su bili deo filma, a mi smo jako srećni i zahvalni da je tako – reči su reditelja.
Ostaje zabeleženo da je upravo u ovom ostvarenju poslednju rolu odigrao glumac Vlasta Velisavljević. Preminuo je marta prošle godine i, nažalost završetak rada na filmu nije dočekao…
Bonus video: Druženje s glumcima filma „Strahinja Banović“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar