0
Nekadašnji prvak i direktor Baleta Narodnog pozorišta i priznati pedagog Vladimir Logunov (1942-2022) preminuo je danas u Beogradu, u 80. godini, saopštilo je Narodno pozorište.
Prva stručna saznanja o umetnosti igre, ovaj rođeni Beograđanin dobio je u Splitu, na časovima baleta kod pedagoga Mile Katić. Diplomirao je u rodnom gradu, u Baletskoj školi „Lujo Davičo“, u klasi čuvene Nine Kirsanove 1964. godine kada postaje i stalni član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Veoma brzo, kao solista, ostvaruje niz značajnih uloga – Hilarion („Žizela“), Rotbart („Labudovo jezero“), Karenjin („Ana Karenjina“), Savetnik Lindorf/ Spalancanije/ Doktor Mirakl/ Depertuto („Hofmanove priče“), Sultan („Ohridska legenda“), Kopelijus („Kopelija“)…
Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, bio je na specijalizaciji za koreografiju u Moskvi, na prestižnoj Pozorišnoj akademiji „Gitis“. Taj period imao je za njega ogroman značaj, jer mu je, između ostalog, otvorio i mogućnost da se nađe na umetničkom izvoru scenskih postavki klasičnog baletskog nasleđa.
„Boravak u Rusiji bio je vrhunac mog školovanja. Zahvaljujući tome, dobio sam mogućnost da sa velikom sigurnošću pristupim ostvarenju svojih koreografskih zamisli, ali i pedagoškom radu. Ukoliko ne postavljate sebi nove ciljeve i ne idete ka njihovom ostvarenju nećete moći dalje da se razvijate, ma koliko želeli. Učenje podrazumeva stalnu promenu i nadogradnju. Put do uspeha može katkad biti i trnovit… Neko ima strpljenja da se muči i da napreduje, a neko nema. Iz iskustva znam da deca koja su se opredelila za baletsku školu, uglavnom, imaju strpljenja. Potreban je red, rad i strpljenje za ostvarenje svojih ideja“, poručio je Vladimir Logunov pre nepune tri nedelje, u svom poslednjem intervju, objavljenom 29. oktobra u najnovijem broju „Pozorišnih novina“.
Njegov veoma bogat koreografski opus obuhvatao je rad u brojnim pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu.
Logunov je bio prvi baletski umetnik koji je primio Zlatnu medalju za zasluge predsednika Srbije, 2021. godine. U njegovoj bogatoj kolekciji, između ostalih, nalaze se i Bronzane medalje (1982, 1984) i Srebrna medalja (1986) sa Jugoslovenskih baletskih takmičenja u Novom Sadu, u kategoriji koreografa, Nagrada za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanu mladih talenata (Zajednica muzičkih i baletskih pedagoga Srbije), Nagrada „Dimitrije Parlić“ za najbolje koreografsko ostvarenje u sezoni 2001/02, za predstavu „Doktor Džekil i mister Hajd“, Nagrada za životno delo (Udruženje baletskih umetnika Srbije), Priznanje za nacionalni doprinos kulturi, Specijalni Zlatni beočug za životno delo…
U Narodnom pozorištu u Beogradu proveo je, kako je kazao u pomenutom intervjuu, više od „pola života“. Osim kao solista, a potom i prvak ansambla, ostavio je značajan trag i kao direktor Baleta obavljajući, s velikim uspehom, tu funkciju u periodu od 1980. do 1985. godine. Ostao je u nacionalnom teatru i posle toga, do kraja igračke karijere, do septembra 1992. godine, kada prelazi da radi kao pedagog u Baletskoj školi „Lujo Davičo“.
Jedno vreme bio je i direktor Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (od sezone 2012/2013) u kojem je, u raznim periodima svoje karijere, postavio brojne balete – „Karmina Burana“, „Bolero“, „Karmen“, „Serenada“, „Poema o ljubavi“, „Koštana“, „Labudovo jezero“, „Uspavana lepotica“… a ovom nizu, prošle godine, pridodata je i „Ohridska legenda“.
Svojim bogatim umetničkim opusom, kao igrač i koreograf, a potom i priznati pedagog, Vladimir Logunov ostavio je neizbrisiv trag na jugoslovenskoj i srpskoj baletskoj sceni. Deo impresivne karijere tog vanserijskog umetnika, čije se ime u svetu baleta izgovaralo sa posebnim poštovanjem i uvažavanjem, predstavljen je javnosti 31. oktobra u okviru izložbe „Izazov baletskog triptihona; Vladimir Logunov – baletski igrač, pedagog i koreograf“, autorke Milene Jauković.
Na aktuelnom baletskom repertoaru Velike scene Narodnog pozorišta u Beogradu nalaze se dve predstave u koreografskoj postavci Vladimira Logunova – „Slika Dorijana Greja“ iz 2015. godine i kultna „Uspavana lepotica“, biser klasične baletske literature, koja je premijeru imala pre više od dve i po decenije, 23. maja 1996. godine. Do sada je imala više od sto izvođenja.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Bonus video: Komemoracija Milovana Vitezovića