Od Pištala do dramatičnog portreta žene koja se opsesivno bori protiv haosa: Šta je sve Agora spremila za Sajam knjiga

Jedna od izdavačkih kuća koja će predstaviti svoju ponudu na Sajmu knjiga jeste i "Agora". Ova kuća 2025. obeležava 23 godine rada, a kako napominju iz "Agore", nastavljaju tradiciju objavljivanja domaće i prevedene književnosti visokog kvaliteta.

Cilj im je da nastave da neguju književnost koja inspiriše i oplemenjuje čitalačku publiku.

Na 68. Sajmu knjiga, koji se održava od 25. oktobra do 2. novembra predstaviće se sa novim izdanjima u nekoliko Agorinih biblioteka. U istoimenoj biblioteci predstavljaju roman višestruko nagrađivane slovačke autorke Etele Farkaš, poznate srpskim čitaocima po delima "Scenario" i "Časovi letenja" - "Spasavanje sveta po G." (u prevodu Zdenke Valent Belić). Delo je dramatičan portret žene G., čija opsesivna borba protiv entropije i haosa prerasta u ličnu misiju spasavanja svega što je vredno.

Tu je i roman čileanske autorke Line Meruane "Krv u očima" (prevod Ana Marković), delom zasnovan na događajima iz autorkinog života, u kom otvara teme individualnog i društvenog odnosa prema bolesti, stigmatizacije i odbacivanja obolelih, i mogućeg otpora pojedinca - pa i samog smisla nenormalnog i čudovišnog.

U prevodu Saša Ognenovskog donose roman makedonskog pisca Tomislava Osmanlija "Stub koji peva" u kom postavlja ključna pitanja egzistencijalne prirode. Turska autorka Oja Bajdar u romanu "Noć dece s psima" (prevod Avdija Salković) usmerava pero ka globalnoj klimatskoj krizi i čoveku koji se u toj krizi zatekao: izgubljen, uplašen, ali još uvek sposoban da se promeni.

Udovica Ines, zajedno sa svojom neobičnom saveznicom, francuskom krojačicom Melisandom, 1909. kreće u potragu za istinom o svešteniku pronađenom mrtvim u potoku, sve kako bi oslobodila sina iz zatvora - priča je koju ispisuje Sesilija Mangera Brejnar u delu koje je prevela Anđelka Cvijić - "Novinarka", a Slovak Stanislav Rakuš u "Sažaljivosti" u pet pripovedaka piše o konfrontaciji uobičajenih dana sa izoštrenim, graničnim situacijama i ugroženošću.

U istoj biblioteci su i dela Šebnem Išiguzel "Konak suza, Ada, 1876", Omera Sejfetina "Harem" (oba u prevodu Avdije Salković, Zbignjeva  Masternaka "Sirotani" (prev. Olga Lalić Krovicka) i Eliezer Papo "Zbrka riječenih zadataka iz života i poetike".

U biblioteci Kalendar ističe se nova knjiga Vladimira  Pištala "Luke", kao poseban, izoštren i u pozadini krupno kadriran pogled na našu planetu. Pisac sam daje svoj ključ za putovanja ka nepoznatom: "Putujem ne da bih video, već da bih naučio da gledam… Čovek mora nešto znati da bi nešto video". Takođe i mikroroman Vladana Matića "Mapa preleta" koji ga najavljuje ovi, rečima: ".. Šta je, pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, unutra, a šta spolja? Unutra, to je Partija. Unutra, to je ideologija, i posao. Napolju, to je minsko polje, divljina."

Zoran  Ljubičić predstavlja zbirku priča "Nedovršena fotografija", Aleksandar Gajić roman "Ključ prevrata", Ljiljana Lukić priče "Septembrina".

Biblioteka Pogled preko svega donosi knjigu Aleksandra  Petrova "Od vladike do Gospoda" u kojoj autor čitaoca vraća "kući" kao posle imaginarnog putovanja, ali verovatno sa dva pitanja: "Nisu li istorijska vremena vidno različita, a teme književnosti izazovno slične?" i "Šta je to što, i u našem vremenu veštačke inteligencije, čini književnost nezaobilaznom destinacijom?"

Takođe i kapitalno delo književnika i filmskog reditelja Živojina  Pavlovića "Belina sutra", u kom tematizuje odnos stvarnosti i umetničkog dela. Reč je o drugom, pročišćenom izdanju knjige "Belina sutra" koja sačinjavaju tekstovi posvećeni umetnicima Tomislavu Mijoviću, Ljubi Popoviću, Vitomilu Zupanu, Aleksandru Tićmi, Dušanu Makavejevu, Ljubodragu Jankoviću), kao i naknadno dodati oni posvećeni Milanu Kašaninu i Ratku Laliću, Petru Omčikusu, Urošu Toškoviću...

Tu su i "Goli i obučeni" Ljubice Arsić, "Obilatnost" Dragana Aleksića, "Šta nam knjige kažu" Čedomira  Mirkovića, "Nulta egzistencija: Dnevnik 1990-2006." Pavla Ugrinova, "Šeherezada i pokradeno pamćenje" Đorđa Pisareva...

Biće pred posetiocima i četvrto, dopunjeno izdanje putopisa Nenada  Šaponje "A Brisel se da prehodati lako", prevod njegove zbirke poezije na engleski "Joyful Water", potom zbirka kolumni - priča Nebojše Jevrića "Luda kuća" i pesnička knjiga Nebojše Lapčevića "Pastir i runolist".