"Ako kapije Beogradskog sajma budu otvorene 1. novembra biće to najtužniji dan za srpsku kulturu": Kakve posledice trpe izdavači koji bojkotuju Sajam knjiga

S obzirom da nova uprava Beogradskog sajma nije uvažila zahtev većine izdavača za smanjenjem cena zakupa na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, niti onaj da se održavanje jedne od najvećih smotri u nas pomeri za dva dana ranije kako se najposećeniji, subotnji dan ne bi poklopio s obeležavanjem godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, brojne kuće, okupljene oko Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, kao što su "Clio", "Geopoetika", "Arhipelag", "Fedon", "Makart", "Evoluta", "HeraEdu", "Zavet", "FMK" ili "Biblios" odlučili su da ne učestvuju na Sajmu knjiga. No, Udruženje izdavača i knjižara Srbije kao i nezavisni izdavači "Vulkan" i "Čigoja" doneli su drugačiju odluku. Naime, najveće strukovno udruženje koje okuplja više od stotinu izdavačkih kuća i knjižara, među kojima su "Laguna", "Dereta", "Vukotić media", "Kontrast", "Prometej", "Službeni glasnik", "Agora", zajedno s nezavisnim izdavačima ("Vulkan" i "Čigoja"), obrazložili su odluku rečima da je "učešće na Sajmu znak da kultura i knjiga neće biti poraženi, a da bi povlačenje predstavljalo predaju u toj borbi".

Iako članica UIKS, izdavačka kuća "Besna kobila" neće učestvovati na Sajmu knjiga. Jedan od osnivača i suvlasnika ove kuće Goran Lakićević priča za Nova.rs da su se, poput većine izdavača koji nisu želeli da se održavanje poklapa sa godišnjicom pada nadstrešnice, nadali da će Uprava Beogradskog sajma odgoditi, ili bar pomeriti održavanje ove smotre:

- Nadali smo se da će izaći u susret zahtevima izdavača jer Sajam knjiga čine izdavači a ne Uprava Sajma. To je nešto što je bilo razumno očekivati, a dobili smo nerazumni muk. Pošto su se tako promenile okolnosti održavanja Sajma knjiga, konsultujući se sa našim autorima, oba suvlasnika su donela odluku da, ukoliko taj nerazumni i neprihvatljiv muk ostane na snazi, "Besna kobila" ne učestvuje. Izdavač je pre u obavezi da poštuje većinsko mišljenje svojih autora, a ne većinsko mišljenje drugih izdavača makar pripadali i istom udruženju. To je, jasno, teška odluka jer nama je jednako stalo do Sajma knjiga kao i svim drugim izdavačima - priznaje Lakićević.

Nimalo lako nije bilo ni vlasniku izdavačke kuće "Heliks" Bojanu Stojanoviću da se povuče sa Sajma knjiga:

- Mi 20 godina učestujemo na Sajmu knjiga. Nisu nam finansijski razlozi bili na prvom mestu prilikom odluke o povlačenju, iako su svakako bitni. Ova incijativa da dođe do nekog virtuelnog ili onlajn Sajma kniga je svakako dobra. Ona će pomoći izdavačima koji ne učestvuju. Kad su posredi razlozi za neučešće tu postoji etička i finansijska dimenzija. I kada se sve to uzme u obzir, mislimo da nam nije mesto na Sajmu knjiga ove godine - kazuje za Nova.rs Stojanović koji, takođe, ocenjuje da je stav drugog udruženja da ne bojkotuje Sajam knjiga legitiman:

- Neki će, i pored toga što su okolnosti takve kakve jesu, učestvovati a udruženje kojem "Heliks" pripada smatra da nije moglo da donese takvu odluku. Odlučili smo da u ovakvim okolnostima ne možemo da učestvujemo. Oni su obrazložili svoje razloge i ne bih se upuštao u to da ocenjujem bilo čije stavove. Svako ima pravo da donese odluku koju smatra ispravnom i najboljom. Ali, ako ne učestvuje nekoliko bitnih izdavača, Sajam svakako ne može biti isti. Ako gledamo samo kvantitet, niko ne može reči da samo nekoliko izdavača ne učestvuje, jer to nije tačno - ukazuje Bojan Stojanović.

Nikada Sajam nije bio u novembru

Ne osuđuje odluku izdavača okupljenih oko UIKS ni Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće "Clio", ali i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije:

- Legitimno je pravo svakog člana udruženog ili neudruženog da postupa u skladu sa svojim estetskim, moralnim načelima, političkim uverenjima, društvenim i ljudskim vrednostima. I u našem udruženju ima onih koji će biti prisutni na Sajmu pa to ne znači da ćemo im zamerati ili promeniti odnos prema njima. O promenama ćemo svakako pričati više post festum, u zdravijoj atmosferi, i u ime budućeg sajma ili sajmova i festivala - kaže za Nova.rs Hamović.

Direktor i vlasnik izdavačke kuće "Albatros plus" Jagoš Đuretić ističe da je, donoseći odluku o bojkotu Sajma knjiga, pre svega imao na umu koliko bi mu bilo teško da učestvuje na 68. manifestaciji:

- Zaista je neprikladan datum održavanja. Prvi put se zakoračilo u novembar, a čini mi se da nema nijednog izdavača koji je od mene u tom pogledu stariji. Ne pamtim da smo ikada zakoračili u novembar. Osim toga, još u januaru je najavljeno da će Sajam knjiga početi 21. ili 22. oktobra i da će se završiti do kraja meseca. U međuvremenu je to promenjeno, i ulazimo prvi put u novembar, što znači da se pokriva i taj tragičan, 1. novembar A svi taj 1. novembar tako doživljavamo. Dakle, neko je hteo da "pokrije" taj datum i da se cela stvar razvodni - smatra Đuretić, dodajući da mu je na umu bila još jedna bitna činjenica - izrazit pad prodaje knjiga ove godine.

- Kolege, kao i ja, procenili smo da bi se taj pad osetio i na Sajmu knjiga, jer su porasli životni troškovi, a krpljenja s povećanjem penzija ili ličnih dohodaka su minimalna. To je drugi razlog zbog kog sam smatrao da je besmisleno učestvovati, pogotovo što je Beogradski sajam povećao cenu zakupa i sajamskih usluga, a čak su i povećali cene karata - objašnjava za Nova.rs Đuretić.

Ovakva atmosfera mnoge posetioce, sugeriše naš sagovornik, odvratiće od odlaska na Sajam knjiga.

- Očigledno je da je pomeranje datuma održavanja Sajma knjiga učinjeno iz taktičko-političkih razloga. U to nema sumnje. Zato se ni u kom pogledu ne može očekivati uspeh Sajma knjiga. Doneo sam odluku da ne postoji nijedan valjan razlog zbpg čega bi trebalo račinati da treba ići na Sajam, i nijednog trenutka nisam zažalio zbog te odluke - odsečan je Jagoš Đuretić.

Virtuelni sajam dobra ideja

S obzirom da je Sajam knjiga jedna od retkih manifestacija kada pisci, izdavači mogu da zarade novac od prodaje knjiga, poslednjih dana se govori i o ogromnom finansijskom gubitku izdavačkih kuća, koje su odlučile da ne učestvuju na Sajmu knjiga, zbog čega je na društvenim mrežama osvanula inicijativa da se održi online, virtuelni sajam na kom bi se "pazarile" knjige izdavača koji su se povukli sa ove smotre:

- Naravno da se može, a i mora, govoriti o velikom finansijskom gubitku, srazmernom veličini svakog izdavača. I virtuelna podrška je dobrodošla u ovakvim okolnostima ali bismo više voleli pravi Sajam knjiga pre svega jer mali izdavači, koji po pravilu nemaju svoje knjižare, samo na pravom Sajmu knjiga ostvaruju ključni kontakt sa čitalačkom publikom - napominje Goran Lakićević.

Međutim, Zoran Hamović ukazuje da se proteklih dana nametnula slika o Sajmu knjiga kao o finansijskom tamnom vilajetu:

- No za nas finansijski minus nije jedina nepogoda. Samo je posledica neizdržive i ponižavajuće situacije u kulturi Srbije ali za nas je još veće iskušenje zatrovanost atmosfere i sve opasnija podela društva. Mi ćemo nastaviti da našu čitalačku javnost zbrinjavamo knjigama i vrednostima koje povezuju ljude. A virtuelni sajam je dobrodošla ideja. Predstavlja ideju i inicijativu brojnih dobronamernih ljudi koji su želeli da se svrstaju uz grupu izdavača koji su odlučili da ne učestvuju na ovogodišnjem sajmu. Sigurno je da je to dobra ideja i mi ćemo učestovati na svaki način koji odaberu oni koji ga budu organizovali - najavljuje Hamović.

A Lakićević naglašava da je iz razgovora sa kolegama izdavačima koji će učestvovati na Sajmu knjiga shvatio da u svim izdavačkim kućama vlada loša predsajamska atmosfera:

- Već sada je sve drugačije. Možda taj subotnji sajamski dan, inače najposećeniji, u režiji sadašnje vlasti bude još posećeniji, ali će taj dan biti tužan, tužan dan sećanja na žrtve i tužan dan za srpsku kulturu ako kapije Sajma knjiga ostanu otvorene - misli Goran Lakićević.

Iživljavanje režima nad kulturom

Jedan od autora izdavačke kuće "Besna kobila", pisac Dejan Atanacković podseća da se 68. Sajam knjiga događa u godini dosad neviđene represije i nasilja nad kulturom.

- Dešava se u godini kada je, između ostalog, jedan ignorantni, neobrazovani režim zabranio čitavo jedno srpsko pismo. Jedno od dva ravnopravna pisma kojim se srpski jezik služi, latinica, proglašeno je za strano i neprijateljsko. Otkup knjiga je time za veliki broj izdavača praktično učinjen nemogućim. Ne samo što je reč o besmislenoj i nasilnoj diskriminaciji nad jezikom, već je, što je ovom režimu i osnovni cilj, omogućen privilegovan, koruptivni otkup - kaže Atanacković, koji očekuje i nada se da će ovaj Sajam knjiga biti drugačiji:

- Verujem da će se, na ovaj ili onaj način, jasno videti nepristajanje mnogih građana ove zemlje da učestvuju u režimskim ucenama. Nadam se i da će izdavači koji ostaju na Sajmu umeti da donesu odluke kojima će tom nepristajanju dati svoj doprinos.

Ovo je vreme, napominje za naš sajt Atanacković, kada bi se šteta, i kolektivna ali i svačija pojedinačna, morala meriti nešto šire:

- Svi gubimo, svi smo na šteti, svakim danom trajanja ovog režima i njegovog iživljavanja nad kulturom. Ako se 1. novembra, na dan zločina u Novom Sadu, na Sajmu knjiga bude odvijao privid sajamske normalnosti, trgovačke indiferentnosti, i tobožnje promocije nekakve kulture koja se ne obazire na svet oko sebe, to će svakako za sve nas biti poraz mnogo širih razmera - zaključak je Dejana Atanackovića.