"Otišao je u trenutku kada je toliko obećavao": Kolege i prijatelji oprostili se od Tiaga Stankovića

Na oproštaj od Tiaga Stankovića došli su Milica Mihajlović, Milan Ćulibrk, Dušan Petričić, Gorčin Stojanović, Đorđe Miketić, Antonela Riha... U ispunjenoj sali Jugoslovenske kinoteke počela je komemoracija poznatom srpskom i portugalskom književniku i prevodiocu koji je preminuo iznenada u 57. godini u svom domu u Lisabonu 21. decembra, podsećanjem na njegovu bogatu biografiju.

- Sećam se kada je do mene stigao rukopis "Zamaleka", a ja nisam znao ništa o piscu... Međutim, odmah sam video da je to dobra knjiga. Tiago je imao ono što se zove "laka ruka". Kroz tu njegovu laku ruku, pišući o svakodnevnim događajima, dolazilo je nešto što je prava umetnost i prava književnost. "Zamalek" nije bio u najširem izboru nijedne naše nagrade. Njemu je to smetalo, a ja sam mu govorio: "Tebe vole čitaoci" - govorio je Srđan Krstić, urednik u "Laguni" koja je izdavala godinama Tiagove knjige.

S pijetetom je o Stankoviću govorio i Goran Marković ističući važnost Tiagovih dela koja ostaju na posebnom mestu u književnosti:- Šta se događa kada umre pesnik? Odlazi neko ko je o nevažnim događajima pronalazio posebnost. Tiaga sam uvek smatrao pesnikom. Otišao je u trenutku kada je toliko obećavao, kada smo nestrpljivo čekali čime će nas novim očarati. Ono što je utešno je da iza njega ostaju dela koja će najbolje svedočiti o ovom vremenu kada ono prođe - rekao je Marković.

Dušan Kovačević je u svom govoru podsetio da je Tiaga upoznao u Lisabonu 2006. godine kada je u ambasadu "ušao nasmejan čovek".

- Rekao mi je da je preveo "Profesionalca" na portugalski. Dejan je znao kada negde sednemo da priča portugalski, engleski i srpski u isto vreme. Bio je satkan od energije i šarma. Tiagov prebrzi odlazak podsetio me je na prerani odlazak Mike Oklopa u San Francisku. Stanković je pisao dovoljno da ga se zauvek sećamo kao darovitog pisca. I danas kada čujem za Lisabon i Portugal, ja vidim mladog i nasmejanog čoveka koji kaže: "Ja sam Dejan Stanković, drago mi je da vidim nekog od naših" - evocirao je uspomene Kovačević.

Jedan od najboljih Tiagovih prijatelja je bio i zagrebački reditelj Predrag Ličina, koji je takođe govorio na komemoraciji.- "Vrlo je glupo što ljudi plaču na sahranama. Svi trenuci, prošli, sadašnji, budući, uvek su postojali i uvek će postojati", citirao je Ličina deo iz knjige "Klanica pet" Kurta Vonegata.

Glumica Hristina Popović bila je velika prijateljica Tiaga Stankovića i o njemu je govorila sa puno ljubavi i tuge:

- Tiagove šale i vrlo specifičan humor će nedostajati do bola. Nikada nisam upoznala biće koje je toliko volelo život. Bio je toliko voljen privatno, ali i kao pisac. Dejan je verovao u ljude. Znate, ima onih kada odu, a još jače su tu - rekla je Popovićeva kroz suze.

Za kraj, Tiagu u čast puštena je pesma "Moja poslednja i prva ljubavi" Tereze Kesovije.

Dejan Tiago Stanković rođen je u Beogradu gde je završio studije arhitekture. Preselio se prvo u London, a potom u Lisabon. Prevodio je dela sa srpskog na portugalski i sa portugalskog na srpski jezik. Bio je ponosan na svoje prevode Žozea Saramaga, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića i Dušana Kovačevića.Napisao je romane "Estoril" i "Zamalek" i "Odakle sam bila, više nisam".Bio je laureat nagrade "Branko Ćopić" i Nagrade Evropske unije za književnost, a njegova dela su bila u užem izboru za NIN-ovu nagradu, za priznanja "Isidora Sekulić", "Dušan Vasiljev".

Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.Bonus video: 24 minuta In memoriam Dejan Tiago Stanković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=24minutainmemoriamdejantiagostankovideo07-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4957615"]