Baš sam u toku korone prevela knjigu "Teško je naći dobrog čoveka". To je zbirka priča koju je napisala Flaneri O'Konor, inače moja omiljena književnica. Ako već pričamo o tome koje su me knjige inspirisale, to je definitivno ona, kazala je makedonska književbica Rumena Bužarovska.
On je u emisiji „Unutar kreativnog procesa“, u razgovoru sa Marijom Božić iz „Pobunjenih čitateljski“, otkrila koji su se naslovi našli na njenom književnom meniju proteklih meseci, kao i koja je imena iz sveta književnosti nadahnjuju na pisanje.
Ovaj razgovor otvoriće u petak, 20. maja u 20 sati, treću sezonu onlajn književne emisije Inside Out. Premijerno će biti prikazan na Jutjub kanalu „Pobunjenih čitateljki“.
Bužarovska, kako se najavljuje, otkriva da je inspirišu Alis Manro, Rejmond Karver, Ernest Hemingvej i Dž. D. Selindžer. Istovremeno će vivisecirati kreativni proces pisanja i prevođenja kroz analizu različitih verzija i prevoda njene priče „Vaza“ iz zbirke „Nikuda ne idem“.
Pored razgovora o kratkoj priči, književnica i moderatorka se dotiču i mnogih drugih tema – navigacije čitalačkih potreba u kriznim vremenima, (ne)postojanja uredničkog rada na regionalnoj književnoj sceni, odnosa Balkana i Zapada, toga kako se ovdašnje spisateljice snalaze na stranom tržištu…
Neposredno pre snimanja razgovora završila je čitanje knjige Hunger američke autorke Roksane Gej.
– Neverovatna knjiga, ne znam zašto je nisam pročitala ranije, Stvarno je preporučujem svima – kaže Bužarovska.
Osim pomenutih naslova, u poslednje vreme čitala je i dela autorki kao što su Džoan Didion, Rebeka Solnit i Debora Levi, a posebno joj se dopala biografija Meri Šeli koju je napisala britanska autorka Fiona Sampson. Kako je rekla, od prijateljice je na poklon nedavno dobila roman „Porijeklo“ Saše Stanišića, a ponovo se vratila i ranije pročitanim dramama Gorana Stefanovskog.
Iako je i ovaj razgovor vođen u onlajn formatu, putem aplikacije Zoom, Bužarovska priznaje kako joj posle više od godinu dana pandemijskog života sve teže padaju slični izazovi
“Sanjam da se krijem ispod stola zato što mi je Zoom uključen, pa ne mogu da izgasim kameru, pa onda dolazim, pa plačem, izvinjavam se i ljudima govorim da mi je užasno teško da ovo radim i slično”, ispričala je ona objašnjavajući kako je najveći problem u tome što u ovakvim situacijama uglavnom najviše gledamo svoj lik dok pričamo. “A nije normalno da vidimo svoj lik kada razgovaramo, zato što bi trebalo da vidimo čoveka sa kojim pričamo, a sad to nije moguće, nego non-stop gledamo svoj lik, što je isto, mislim, naporno.”
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar