0
‘’ Stojte galije carske… Jer hoću da vlada beskrajna tišina’’… I, jer, …’’hoću mira da opelo služim, bez reči, bez suza i uzdaha mekih’’…
Reči pesnika Milutina Bojića u poemi ‘’Plava grobnica’’ primeren su pomen svim nevinim žrtvama umrlim bez groba, bez krsta, bez spomenika. Tišina je jedini dostojanstveni vid pijeteta nad svim našim i susedskim grobovima, spomen obeležjima, prilikom godišnjica, odavanja pošte, klanjnja žrtvama i podsećanja.
A svaka buka i bes nad našim i vašim, a zapravo zajedničkim žrtvama, način su raspirivanja stare i podsticanja nove mržnje i netolerancije, umesto lekovitih pokušaja zaceljivanja rana i klanjnja umrlima, u isceljujućem miru sa sobom i sa drugima. Reči treba prepustiti istoriji, večnim sećanjima, a mi, potomci, trebalo bi da učinimo samo jedno: da se pobrinemo da se pogromi nikada više ne ponove. Aktuelni političari, naprotiv, mnogo čine kao da ne žele da se sve to ne ponovi.
Duboko me uznemirava svako medijsko, tabloidno povampirenje, zloupotreba slučajeva kao što su Srebrenica i Jasenovac. Naricanje u političke i marketinške svrhe način je produbljavanju narazumevanja, mržnje i netolerancije. Zlo je učinjeno, jer bilo je, ima i uvek će biti zla u ljudima, neshvatljivog nečoveštva. O tome svedoči čitava dosadašnja istorija civilizacije. Pravljenje novih afera nad žrtvama neosetljivo je koliko i svako nasilno prekopavanje grobova. Potomke bi trebalo da učimo razumu i praštanju. Nikakvim ratnim trubama, protestnim notama, zveckanjem oružjem, pretnja i naricajućim pozivima na osvetoljubivost i nove sukobe.
Mnogo je reakcija na društvenim mrežama koje kipe od podgrejanih ‘’patriotskih’’ osećanja. I mnogo je, previše neznanja, netolerancije i gledanja samo jednim okom. Dominira tup, tvrdoglav, odbojan, neuk stav. Predrasude, vulgarnost, neosetljivost svedočanstvo su, pre svega, odsustva vere u sebe, i gluposti, nedovoljno pametne da shvati sopstvenu ograničenost.
Virusu mržnje dovoljan je i najmanji, neodmereni povod da ponovo bukne novom snagom. Odavanje pošte stradalima podrazumeva praštanje, ispraćanje duša stradalih do mirnog počinka na koji poziva pesnik. To bi bile osnove savremene političke kulture koja je u službi dobrobiti, pomirenja i suživota dostojnog nedužnih žrtava nehumanih poriva i bratubilačkih pogroma.
‘’Najbolji način da se izboriš s nečim lošim jeste da ga preokreneš – da ga iskoristiš kao snagu i da ne dozvoliš da te ružne stvari odrede.’’ – piše spisateljica Boni Garmus u romanu ‘’Lekcije iz hemije’’ koji me je prethodnih noći držao budnom. ‘’Ljudi mogu da veruju u šta žele sve dok njihova uverenja ne ugrožavaju druge’’. Nisu to lekcije iz hemje, to su lekcije iz života.
I, zato, stojte galije carske.
Bonus video – Neda Todorović: Dozvoljavamo da sadržaj na televizijama ljude košta života
