Nikad nisam voleo da se šišam, ne volim ni sad. Uvek želim da traje što kraće, ali da mi se sviđa rezultat. Te dve stvari često ne idu zajedno. Ipak, spreman sam da žrtvujem kvalitet za brzinu.
Ranije sam se šišao uvek na istom mestu. To je donosilo niz prednosti, prvo što znaju kako se šišam a najvažnije je što se vremenom razumemo da treba da što brže bude gotovo. Dokazano je da je optimalno trajanje mog šišanja dvanaest minuta. To jeste brzo, nekad se nema vremena za pravljenje prelaza, ali eto, bude brzo gotovo.
žU poslednje vreme više ne insistiram na brzini, ne znam kako se to desilo, ali sad insistriram da se šišam uvek na drugom mestu. Naročito volim kad negde otputujemo, tamo da se šišam. Juče sam se šišao u Ohridu. Išao sam s detetom, dete ima dve i po godine. Imali smo dogovor, prvo će ona da jede sladoled, pa ću ja da se šišam, pa će ona opet da jede sladoled. Sto puta smo razjasnili da se ona nipošto neće šišati, tako da smo i povodom toga bili mirni.
Parkirali smo se na parkingu pored pijace, koji je i pored starog grada, čaršije, kupili smo sladoled i krenuli da tražimo odgovarajućeg frizera. Kako znamo koji je odgovarajući? Ne znamo dok ga ne ugledamo, a onda nam je odmah jasno. Bilo ih je dosta, po glavnim i sporednim ulicama, dosta smo hodali i onda sam pomislio da eto nema nijednog odgovarajućeg u čaršiji, pa smo krenuli na drugu stranu, s druge strane pijace, jer i tamo sam video neke salone iz kola.
Međutim, tačno na izlazu iz čaršije, tačno tamo gde smo u nju i ušli, ugledao sam ga. Pisalo je – Berber Šogun. U radnji su bila tri dečaka, između šest i deset godina. Ispred radnje je sedeo jedan deda. Pitao sam dedu da li deca čekaju šišanje, rekao mi je da ne čekaju, oni su majstorovi sinovi. Majstor je izašao na trenutak, odmah će se vratiti. Poslao je jednog od dečaka da zove majstora. Mali je izašao iz radnje i ušao u ulaz odmah pored, uz stepenice. To je njihova kuća, tu žive, a u prizemlju im je salon.
Mali se vratio i reko da majstor dolazi. Majstora nije bilo, pa smo seli ispred radnje. Deda, moje dete i ja. Deda je bio u vojsci u Beogradu, kaže da je Beograd mnogo dobro mesto. Kaže da je odlično jeo, tri puta dnevno, nikad nije bio gladan. Rekao je i ovo – U Beogradu sam dobio kulturu i naučio da radim. – Na stočiću ispred radnje bila je kolekcija losiona za posle brijanja, u pakovanjima od pola litra, s aromom limuna. Zamalo da kupim jedan.
Dečaci su išli po majstora još nekoliko puta, i on je na kraju stigao. Dobar dan, dobar, izvolite i ja sam izvoleo. Kako ćemo, ovako ćemo. Prvo smo ćutali, a onda mi je skrenuo pažnju na reklamu za njegov frizerski salon koja je upravo krenula na radiju. Bila je to dugačka reklama, a zapamtio sam samo sledeće – Za ubava frizura, bez tortura, Berber Šogun. – Pitao sam ga zašto se salon zove Šogun, rekao mi je da mu je to nadimak. Naravno da mu je nadimak, ne znam kako nisam to shvatio čim sam ga video.
Ne može da se kaže da je pljunuti Toširo Mifune, ali liči. Lilči na Japanca i namršten je, takvo mu je lice, ima stilizovanu bradu nekako starinski, samurajski valjda. Da ga vidite u filmu o samurajima, spakovanog onako kako dolikuje, ne bi vam ništa bilo čudno, eto tako izgleda, kao Japanac, mada je Albanac, i govori narečjem Gege. Nisam odmah prepoznao jezik, pa sam ga pitao, i on mi je objasnio. To narečje ne zvuči kao albanski na koji sam navikao, više me na turski podseća. Kaže da se tim narečjem govori na severu Albanije, odakle je on.
Pitao sam i ga koliko košta šišanje, malo je razmislio pa i je rekao 350 denara, što je oko 700 dinara. Pitao sam zašto je razmišljao, rekao mi je da je cena promenljiva u zavisnosti od željene frizure, kao i od toga ko me šiša. Ako me šiša neki od njegovih sinova koji su mu ujedno i učenici, onda je jeftinije. Onda, ako me on ošiša, pa ja kažem da hoću još malo kraće, onda je to još malo skuplje. Bio sam zadovoljan odgovorom, a on mi je pokazao cenovnik na kome je stvarno cena prikazana kao raspon, a ne fiksna cena.
Brzo je završio, za manje od dvanaest minuta. Onda je rekao najstarijem sinu da mi opere kosu. Pitao sam da li je to neophodno, rekao je – Apsolutno. To ulazi u cenu a važno je zbog oblikovanja frizure. – Mali mi je nežno i vešto oprao kosu, a Šogun ju je osušio fenom, uzeo gel u šake, protrljao ih i u bukvalno u tri poteza mi namestio frizuru.
Bonus video: Pasulj za dinar
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar