1
Parkče je parkić pored kafane koja se zove Kino arpoš. Kino Karpoš je kafana u delu Skoplja koji se zove Debar maalo. Debar maalo je, na primer, kao Vračar u Beogradu. Nije sam centar, ali važan je deo grada, mislim, važno je da se čovek tuda mota. Ima i svoj Kalenić, i Kalenić mu se zove Bunjakovec. Manje je od Vračara verovatno koliko je i Skoplje manje od Beograda. Ali piknik.
Dakle, taj Kino Karpoš. E oni su smislili da u parkiću pored svoje kafane sad u subotu naprave piknik. Parkić ima jedno trista kvadrata, rekao bih. Poredim ga s parkićem posle koga počinje ulica Maksima Gorkog u Beogradu, manji je, ali nije senzacionalno manji, možda je pola tog parka. Taj park ja znam jedino kao šiptarski park, ali ne znam da li to je sad u ovim vremenima okej da se kaže. Izgleda da sam rekao, tako da sad možete da zamislite koliko je parkče.
Parkče je celo pod travom, s nekoliko klupa u jednom uglu. Na klupama je, dok sam obraćao pažnju, sedela starija ekipa iz kraja, ozbiljno starija ekipa. Po parkiću su razmestili trosede, dvosede i fotelje, one kao što stoje po kućama, samo malo starije generacije, crveni mebl i takve stvari, udoban nameštaj za livadu. Bilo je i dosta lejzi begova, pa nekoliko šarenih plastičnih kompleta stočića i stolica za decu, onda jedan šator bez zidova, ispod koga nisam shvatio šta se dešava, s početka sam video žene koje su na konstrukciju kačile haljine na ofingerima, ali dalje nisam obraćao pažnju, tako da ne znam.
Od hrane su organizovali da se prodaje filadelfija čiz stejk. Nije baš bio kao da je malopre stigao iz Filadelfije, ali bio je skroz okej. Mislim, kafić je radio normalno pored piknika, a u parkiću se točilo pivo i na posebnom šanku, koji je neko talentovan napravio u stilu konstrukcije motocikla, pravio se mohito. Čuo sam da je taj dečko stručnjak za mohito. Ispostavilo se da jeste. Ume i da baca flaše preko ramena ali to me je manje fasciniralo od mohita, koji se bio izvanredan.
Muziku je puštala jedna devojka, zaboravio sam kako se zove, ima zanimljivo ime i prezime, pevljivo, kao što makedonska umeju da budu. Na početku je pustila Videosex, neku verziju neke njihove pesme, pa mi je posle sva muzika time bila obojena, mada nije imala veze s tim. Dakle, muzika je bila super.
Bilo je sladoleda, odličnog, u nekoliko boja. Bila su i dvojica, žongler i klovn. Kad napišem klovn, odmah mi zvuči kao da je neko neozbiljan u pitanju, ali uopšte ne mislim tako, nego mi samo tako zvuči. Koliko god klovnova da sam upoznao, svi do jednog su ozbiljni ljudi. Nisu svi tužni ali ne može to svako da radi, kao da i grimase uče na istom mestu, pa su kod mnogih iste, bez obzira da li su našminkani ili ne. Ovaj odlično vozi monocikl i ume da vrti tanjjire na štapovima. Najbolje je bilo kad je na tri štapa zavrteo tri tanjira i sve to dao nekom detetu tu iz kraja da drži. Jedan mu je stavio na glavu, dva u ruke, i sve se vrtelo. Dete je posle dobilo i aplauz od svih nas koji smo videli šta se desilo.
Bila su i dva transparenta na kojima je pisalo – Piknik u parkče. Mislim da bi na kompletnom makedonskom to trebalo da glasi – vo parkče. To zvuči kao da sam ga ja napisao, mešavina je makedonskog i srpskog, a takav je bio i piknik, da sam ga ja smišljao, ne bih se trudio da bude bolji.
Bonus video: Glas, dirka, bas „Willow Weep for Me“