0
Danas sam vas pitao kako se osećate povodom Uskrsa. Dakle, pitanje nije glasilo onako kako uvek glasi – Kako se osećate? – nego – Kako se osećate povodom Uskrsa? – Ipak, kao što ćete i sami videti, nije bilo baš velike razlike u vašim odgovorima, vi izgleda meni pričate ono što hoćete, bez obzira kako ja postavim pitanje. Evo šta nam je danas donela anketa.
Ne kaže se Uskrs nego Vaskrs.
(jedan mlađi dečko u najužim farmerkama na svetu)
Sine toliko je sve skupo da ja ne mislim više ni na šta drugo nego kako da preživim. I besna sam, mnogo su bogati neki bogzna kakvi ljudi a pošten svet nema za osnovne stvari. Mene će oterati na kraju i iz ovog grada u kome sam se rodila. Moji baba i deda su živeli u ovom kraju, moji su se tu rodili, i ja i moja deca, i sad je toliki pritisak s porezima i sa svim drugim cenama da ću ja morati da prodam stan i odselim se negde na selo ili u nekom manje mesto, ne znam. A oni to namerno i rade tako, da nas sve oteraju. Samo ne znam onda šta će? Da žive sami sa sobom? Ja ne vidim da to ni njima može da se svidi. I nije meni osnovna poteba da jedem hleb, ja hoću da sednem na kafu, hoću da popušim cigaretu i pojedem ponekad i kavijari ili tartarbiftek, što da ne, pa aje l to stvarno toliki luksuz mora da bude, hoću da ručam nedeljom u kafani, a je l znaš od kad nisam bila u kafani, pa ne sećam se, i ne mislim da me deca vode, mislim ja sama da odem i sednem i ručam kao čovek. Eto, sine, izvini ako sam te udavila, ali baš lepo što si me pitao. Želim ti sve najbolje.
(Milica, 68, profesorka u penziji)
Uh znaš šta odlično se osećam. Malopre sam prvi put u životu zvao pauka, onog što nosi kola. Zagradio me čovek evo tu, vidiš, ono je moj auto, a onaj što ne može da izađe to sam ja. Zagrađujemo se tu stalno ali se ostavi telefon na vidnom mestu i onda se zovemo i razumeš, to tako ide. Ali ovaj nije ostavio telefon, i bezobrazno mi nije ostavio mesta da izađem, a mogao je, nego znaš, zabole ga za mene i što treba da vodim dete na doručak, važno je da se on parkirao. Kad sam video da ne mogu da izađem i da nema telefona, pobesneo sam. Odmah mi je palo na pamet da mu nekako razlupam kola, ali to može da donese razne probleme, a opet, ne mogu tako da ostavim, znaš, njemu je sve okej a ja ne mogu na taj doručak, da ti ne dužim sad, ne može to taksijem i tako. I žena mi kaže da zovem pauka. Ej pa ja sam se zabezeknuo da joj je to palo na pmaet, meni nikad ne bi palo na pamet, ja mogu da smislim samo da mu razbijem retrovizore i takve stvari. I zovem ih i evo čekam da dođu. Eto, to ti je moja današnja priča. Srećan sam i osećam se odlično. A Uskrs, dobro. Pa drago mi je zbog Uskrsa, mada ja kažem Vaskrs. Farbali smo jaja juče, pola ih je popucalo u kuvanju, danas ćemo opet, ali samo u crveno, juče smo s detetom farbali u šareno, to je ludnica.
(Miljan, 39, konobar)
Meni je Uskrs bio prošlog vikenda. Volim Uskrs, mada mi se uvek nešto neprijatno desi neposredno pred Uskrs. Jednom su me uhapsili, jednom su me pokrali, aevo ove godine sam na Veliki petak slomio prst. Kako sam slomio? Udario sam čoveka. Jeste, na Veliki petak, pa šta ću, nije bilo druge, razumeš.
(Vlada, 29, vlasnik menjačnice)
Bonus video: Proslava Velikog petka