1
SZA je novi ženski pop fenomen.
SZA (Solána Imani Rowe, r. 1989) nije samo najnovija važna ženska hip hop autorska pojava iz SAD nego pravi svetski fenomen. Već je njen debi „Ctrl“ (2017) nagovestio da se radi o vanserijskom talentu, ali upravo objavljeni „SOS“ (Top Dawg / RCA), prevazišao je sva očekivanja i odmah po objavljivanju uleteo direktno na prvo mesto američke i drugo engleske top liste.
Radi se o osveženju u moru sve sličnijih i sve violentnijih ženskih hip hop izvođača, autentičnoj pop zvezdi koja repuje sa više stava i zavodljive ženstvenosti nego što to trenutno imaju mnoge druge na sceni. I ne samo to – njena pojava deluje potpuno prirodno.
I sam album „SOS“ je čas posla ispao fenomen. Na delu je svakako isti proces koji je svojevremeno pogurao Nirvanu i legendarni „Nevermind“ na vrh, tokom Božićnih praznika – svi su poželeli da ga kupe sebi za poklon! Verovatno je to osnovni razlog zbog koga je „SOS“ postao takav hit za svega nedelju-dve dana: njegova ljudska dimenzija osvojila je srca. Umesto raznih banalnih i vulgarnih agresivnih fikcija koje povezujemo sa modernom hip hop i trap scenom, ovde su dominantne fantazije o tome kako sve može biti dobro & lepo. Kakva radost posle svakodnevnog medijskog izlaganja nasilju i lažnim realnostima, u čemu obilato učestvuje i savremena muzika…
„SOS“ je prava klasična R&B pop bajka, u kojoj se priča o snagama i slabostima feminine ličnosti u sudaru sa svetom, i sve to nekako neisfolirano, te svaka reč koju SZA izgovara zvuči baš onako kako jeste u realnosti, ili bi bar moglo biti. Najveći deo njenog govora deluje kao poveravanje dobre ortakinje, u čiji smo život uspeli da pomalo zavirimo. Obučena u hokejaški dres St. Louis Blues tima iz njenog rodnog Sent Luisa, sedeći na dasci iznad pučine, ona na omotu ostavlja utisak usamljene heroine, kojoj su naše simpatije baš potrebne (odatle naslov, a i fotografija je referenca na sličnu sa princezom Dajanom). Ono što daje draž i drži na okupu album „SOS“ jeste ličnost SZA, ovde u ulozi glavne junakinje svih svojih pesama: trik je star, ali zato svaka numera deluju kao organski deo SZA i ilustracija njenog karaktera, a album kao putovanje kroz autorku i njene stvarne dogodovštine – samim tim krajnje uverljivo.
Impresioniraju stilska raznovrsnost i količina iskaza što ih je SZA iznela na čak 23 pesme, očigledno se sputavajući godinama sve do ove prilike koja joj se konačno otvorila. Svi mi koji bar malo pratimo muziku, znamo koliko dugo je bila na listi onih što obećavaju, ali tek treba da se dokažu: sad kad je dobila šansu – iskoristila ju je do maksimuma u pokušaju da pokaže šta sve ume. Prva polovina albuma sa lakoćom obara sa nogu, do te mere da se ne zna šta je važnije – njen neodoljivo umiljati glas, slatke melodije ili duhovito opake reči, date u ispovednom tonu. Posle prologa sa naslovnom kompozicijom, sledi niz „Kill Bill“, „Seek & Destroy“ i „Low“, u kome upoznajemo SZA kao figuru kojoj se ljubav dešava na nepredvidljive načine, ali se i ona dešava ljubavi, menjajući je po svom liku.
Taj princip naročito izlazi na videlo u „Love Language“ i „Blind“ – obe su himne predavanja romantičnim osećanjima bez rezerve i sa verom u ljude, što osvajaju delikatnošću kakvu danas retko srećemo. U nastavku nam „Too Late“, „Gone Girl“ i „Smoking on My Ex Pack“ opisuju razne vrste čežnje, koja tako često čini glavni sadržaj ljubavnih dešavanja (nekadašnje devojke, nekadašnji mladići), dok su „Notice Me“ i „Nobody Gets Me“ pesme o privlačenju pažnje onoga ko nam je love interest, što često ne prolazi baš onako kako smo planirali. Gosti su nesvakidašnji i uglavnom se pojavljuju u drugom, neobaveznijem delu albuma, pažljivo igrajući cameo uloge u filmu kog režira SZA, te „Ghost in the Machine“ (featuring Phoebe Bridgers), „Open Arms“ (featuring Travis Scott) i završna „Forgiveless“ (featuring Ol’ Dirty Bastard, uz sempl Björk), funkcionišu kao da je neko navratio na njen party, koji neprekidno traje.
Prva američka turneja SZA po sportskim arenama je rasprodata u kratkom roku, album “SOS” tuče rekorde u strimingu – to su poslovne činjenice koje ne vredi igorisati, jer su u pitanju drugima nedostižne planine uspeha. Ne možemo se oteti utisku da je njoj tamo i mesto. Ploča možda ima svoje nedovršenosti i nedorečenosti, ali to nije važno, pre svega zato što harizma SZA sve pokriva i natkriljuje. Poslednje prijatno iznenađenje koje nam je 2022. priredila.
Bonus video: Koncert Manu Chao u Beogradu 2022.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare