Prošlogodišnji album Lizzo – “Special”, lansirao je hit “About Damn Time” koji je upravo dobio Grammy nagradu za najbolju pesmu godine.
Vest je sledeća: Lizzo ili Melissa Viviane Jefferson (r. 1988) prošle nedelje dobila je jedno od najprestižnijih priznanja na dodeli 65. Grammy muzičkih nagrada – njena pesma “About Damn Time” sa albuma “Special”, proglašena je za “Record of the Year”. Ova kategorija spada u četiri najprestižnije koje se dodeljuju još od pokretanja Grammyja 1959, i striktno se dodeljuje umetniku za najbolje izvođenje neke numere (dok se “Song of the Year” daje samo kompozitoru, a tu su još i “Album of the Year” i “Best New Artist”). No, otkud Lizzo na samom vrhu, među velikim pobednicima za 2022, pored mega-hit-ploče Harryja Stylesa i klasične kompozitorske magije jedne Bonnie Raitt?
Lizzo je rođena u Detroitu, istorijskom poprištu uzleta i propasti američke automobilske industrije, poznatom i kao gradu odakle nam je došla najbolja škola soula, oblikovana u izdavačkoj kući Motown. Mala Lizzo je tamo sigurno mogla da čuje ovaj zvuk, doživi ga u izvornom obliku, te postane svesna najviših pevačkih standarda. Potom se sa roditeljima u desetoj godini preselila u Hjuston, gde je učila da svira flautu – ovaj dodir sa klasičnom muzikom, podigao je njenu izvođačku samosvest i disciplinu, dovoljno da počne da izgrađuje buduću stage personu. Konačno, kad je otišla od roditelja i počela sama da traži svoj put na hip hop sceni, bilo je to u Mineapolisu, mestu u kome je delovao Prince, sa svom svojom inspirativnom, raskošnom autorskom maštom. Sve same sudbonosne lokacije, koje su sigurno izdiktirale njen životopis, od početka obeležen fantastičnim vokalom – i simpatičnom punačkošću.
Album kojim se probila, bio je treći po redu – “Cuz I Love You” (2019): ne samo da je naslovna numera bila njen prvi veliki mainstream hit, nego je Lizzo brzo postala omiljena nacionalna debeljuca, koja je počela da se naširoko pojavljuje kao gost u televizijskim programima, serijama i filmovima. Tako je preko noći prepoznata kao najvidljiviji predstavnik ugrožene manjine elegantno popunjenih, maltene njihov portparol (ako dodamo još i činjenicu da se radi o dami crne boje kože, to su već tri marketinške kategorije zbog kojih je svaki TV voditelj poželeo da je ima u studiju u vreme #MeToo i Black Lives Matter pokreta).
“Special” (Nice Life / Atlantic) je zato bio njen trenutak istine koji je razrešio dilemu da li je ona autentična muzička diva ili samo zvezda političke korektnosti. Ne zaboravimo da je ideološka politička korektnost izmišljena da bi se dokazalo kako u kapitalizmu svi imaju jednake šanse. Naravno da nemaju. Srećom, Lizzo se to nije ništa ticalo, jer je svoj put sama izgradila velikim talentom, pa je silinom pojave oduvala konkurenciju, i na “Special” se dokazala kao ozbiljna umetnica, kakvu ne srećemo baš svaki dan. Posle njega, sasvim sigurno neće biti upamćena isključivo kao slatka performerka velikog gabarita, koja je zbog toga na trenutak bila zanimljiva medijima.
“Special” je apsolutno najpozitivniji album 2022 – i uopšte nije čudo da je “About Damn Time” izglasana za pesmu godine, kad je u njoj komprimovano sve što ga čini takvim. Već u ovoj pesmi, skriveno je sve ono što Lizzo čini zarazno šarmantnom pojavom na svetskoj sceni – ona je možda i najbolja pevačica u svojoj generaciji, pritom je neobično dinamična i zabavna na sceni i u spotovima. Povrh svega, ovde se nastavlja novi moćni trend povratka disco muzike – u čemu su se u poslednje dve godine sa pobedničkim rezultatima već okušale Dua Lipa, Kylie Minogue, Lady Gaga, Jessie Ware i Róisín Murphy. Neo-disco zvuk, ukrašen synth-popom (digitalni update zaostavštine sedamdesetih i osamdesetih) – čini okosnicu i ploče “Special”, dok mu telesnost Lizzo donosi novu ubedljivost, unoseći puno životnosti u savremenu pop produkciju.
Lizzo ima čitav niz lepih pesama da ponudi, osim “About Damn Time”: tu su razigrana otvarajuća “The Sign”, koja nam brbljivo opisuje njenu ličnost, kao i dve numere kreirane da budu himne diskoteka – globalni uplifting hit “2 Be Loved (Am I Ready)”, te “Everybody’s Gay”. Posebno se ističe plemenita naslovna “Special”, svojim filmskim zamahom u koga svi možemo da stanemo, puneći nam srce nepobedivom pozitivom, što je osnovna emocija ovog albuma. Slede dirljivi trenuci: “I Love You Bitch” je duhovito, pomalo ljutito i baš zato uverljivo predavanje ljubavi, funky “Break Up Twice” obavezna balada o pomirenju sa ljubavnikom, a astralna “Naked” trenutak prepoznavanja sebe u ogledalu koje nam pruža neka osoba do koje nam je stalo.
Ali kapu treba skinuti pred finalnom “Coldplay”, u kojoj se aranžerske arabeske utrkuju sa maestralno otpevanim autobiografskim stihovima, zaokružujući ceo album priznanjem da je mlada Lizzo volela da peva stvari grupe Coldplay u kriznim trenucima. Naša autorka opet uspeva da visoko podigne granicu poveravanja, tako da rečeno deluje kao prepričana epizoda iz stvarnog života, a ne šećerlema da vam brže prođe vreme. Tu je skrivena poetska poruka dubljeg značenja, kog donosi album “Special”: treba biti iskren sam prema sebi, koliko god to koštalo. Eh, kad bi sva mainstream produkcija bila ovakva…
Lizzo sama piše svoje tekstove, što joj pomaže da se jasno profiliše kao jedna od novih pop zvezda koje kroz svoju ženskost govore univerzalno važne stvari. U vrhu je top lista sa svojom bliskom drugaricom SZA, sa Doja Cat, sa Rosaliom, tim novim naraštajem koji dolazi iza Ariane Grande i menja popularnu muziku odozdo. Izglasale su ih širom sveta devojke kao što su one.
Potencijal Lizzo je ogroman, i mada je možda još nekoliko pesama daleko od večnosti, njena dosadašnja karijera je već sad uverljiv dokaz kako u pop kulturi još uvek ima mesta za prirodnost – što može spasti i nju i nas, uprkos svemu.
Bonus video: Kako zamišljate fuziju džeza i hip hopa – gosti Marko Šelić Marčelo i Maks Kočetov
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare