Crna lista je supergrupa sastavljena od muzičara sa nekadašnje beogradske punk & new wave scene, koja je nastala sa misijom da spase neke dobre pesme od zaborava i ispravi izvesnu nepravdu iz prošlosti.
Nepravda o kojoj je reč vezana je za jedan istorijski važan trenutak: u vreme „novog talasa“, u Beogradu je dobar deo publike Šarla akrobate, Električnog orgazma i Idola, činila mlađa ekipa koja se više ložila na punk, nego navedeni bendovi. Zapravo, prava istina glasi otprilike ovako: publika je bila ta koja je u tim danima pomerala granice muzičkog ukusa i često bila u jednako dobrom, ako ne i boljem fazonu, nego muzičari na sceni. Naša priča počinje onog časa kad su i pojedinci iz publike napravili svoje bendove, sledeći sopstvenu viziju.
To je faktički bila prava beogradska punk & new wave scena, formirana još 1979, dakle pre nego što se pojavila Beogradska Alternativna Scena, oličena u tri već pomenuta benda, koji su činili okosnicu čuvene kompilacije „Paket aranžman“. Nove grupe, sa značajno mlađim godištem članova, ostale su zabeležena na jednoj drugoj zajedničkoj ploči, koja se pod imenom „Artistička radna akcija“ pojavila do kraja 1981. Ona nije dosegla slavu svog prethodnika, ali je i danas zanimljiv dokument koji svedoči da je new wave scena u Beogradu 1979-1981. zaista postojala i vrcala od eksplozivnih ideja. Tek kad se ova dva albuma stave jedan pored drugog, i saslušaju kao celina, postaje vam jasno koliko je ovaj grad u tom trenutku davao znakova života, kao nikad kasnije.
Generacija sa kompilacije ARA, ipak, nije bila te sreće i umeća da nastavi muzičke karijere i približi se mainstreamu sa svojim inovativnim idejama. Malo šta je ostalo od bendova kakvi su Radnička kontrola, Petar i Zli vuci, Bezobrazno zeleno, Profili Profili, TV Moroni, Defektno efektni, Urbana gerila, VIA Talas ili Pasta ZZ – a svi oni su svojevremeno smatrani za nade naše muzičke scene – te su jedino U škripcu doživeli uspeh, u nekom uobičajenom smislu.
Sa druge strane, niz značajnih i zanimljivih ličnosti koje su se ovde prvi put našle u javnosti, jednostavno je impresivan: Zoran Kostić Cane, Srđan Todorović Žika, Srđan Marković Đile, Bojan Pečar, Miško Petrović Plavi, Vladimir Arsenijević Vlajsa, Srđan Dragojević, Dušan Gerzić Gera, Branko Rosić Rosa, Đorđe Lukić Rahaja, Branislav Petrović Banana, Aleksandar Đukić Đuka, Slobodan Nešović Loka, Miodrag Stojanović Čeza, Nenad Krasavac Kele, Dragoslav Radojković Draža i drugi. Više puta je istaknuto da je novotalasna scena oblikovala kulturni život u godinama koje su dolazile, i ovaj spisak imena rečito govori o tome.
Muzika je za njih bila prilika da budu to što jesu. Niko nije jurio karijeru. U tome je bila lepota tog zbivanja, na samom početku. Međutim, jedna nepravda je ostala da se ispravi: potencijal te generacije i njihovih pesama, nikad nije do kraja nije ostvaren, jer su akteri imali najčešće ispod 18 godina i nisu bili brilijantni muzičari, niti su svoje stvari snimali u savršenim uslovima. Zato se posle 40 godina, grupica njih prihvatila zadatka da osvetli tu epohu i njenu muziku, snimivši je ponovo, onako kako su je čuli tad, ali nisu umeli ili mogli da je zabeleže.
Grupu Crna lista sačinjava reprezentacija relevantnih muzičara iz pomenutih bendova, ukrštenih u mini-supergrupu: Slobodan Nešović Loka – gitara/glas (ex Defektno efektni/Urbana gerila), Aleksandar Đukić – bas gitara/glas (ex TV Moroni), Vojislav Bešić – gitara/glas (ex Bezobrazno zeleno), Goran Sinadinović – gitara (ex Petar i zli vuci) i Relja Obrenović – bubnjevi (ex Petar i zli vuci). Odabrali su 10 pesama iz repertoara pomenutih sastava i rekonstruisali ih kao živ rokenrol doživljaj.
Crna lista je zapravo pank-rok na beogradski način, kakav je trebao da bude, da je bilo uslova. Obratite pažnju na izraz: pank-rok. Tako se prvobitno nazivao zvuk grupa Sex Pistols, Ramones ili The Clash, i bilo nam je sve jasno, još i pre nego što smo čuli njihove ploče. Prljavi, reski i drski rokenrol zvuk, koji bez suvišnog celomudrenja slavi slobodu da se bude šta god poželiš i da ti se život dešava onako kako ti hoćeš. Ovde je to dignuto na nivo principijelnog stava.
Album zato funkcioniše kao šarmantna “greatest hits” kolekcija (u izdanju Mascoma), bar onima koji poznaju ovaj period naše scene, i donosi pregršt snažnih numera – gde je za većinu potpuno nejasno kako je moguće da nikad nisu bili hitovi. To se naročito odnosi na pesme grupe TV Moroni, a najviše na onu koja otvara ovo izdanje – “Ja imam ideju” (kasnije proslavljena u verziji grupe Nesalomivi), čiji refren pun toplog ljubavnog zanosa spada u najpozitivnije izjave ikad u našem rokenrolu. Iz istog originalnog izvora su jednako dirljiva “Tebi dajem sve”, dok se “Pada noć” i naročito lucidna “Moja borba” mogu smatrati čistim klasicima. U ovoj poslednjoj nalazimo programski objašnjen ceo mikrokosmos odrastanja, mimo želja roditelja i svih drugih autoriteta.
Sledeći biser je “Ipak bojim se rata” (original Urbana gerila), sa svojim politizovanim tekstom koji se izruguje politici kao takvoj. Čak i danas je aktuelna, tim pre što političari više i ne kriju svoj totalni nemoral. Pesma je svojevremeno bila jedna od prvih poznatijih beogradskih pank pesama, izvođena i od strane drugih bendova, te je prosto neverovatno da nikad nije zvanično objavljena. Angažovanu liniju kompozicija, što je obeležje većine bendova iz tog vremena, nastavljaju dramatične “Bežim niz ulicu” i “Beograd” (originali Bezobrazno zeleno), u kojima prepoznajemo uličnu nervozu i određeni osećaj progonjenosti što ga poznaju svi osuđeni na život u velikim gradovima.
Poslednja je, uprkos svemu, sročena u slavu ovako mračnog Beograda, koji se tako malo promenio u svojoj duši za poslednje četiri decenije. Takve stvari se više ne prave, kao ni “Ogledalo” (original Petar i zli vuci), ta epopeja traženja sebe, u kojoj svako može da prepozna svoje rascepljenosti. Vrhunac paranoje, naravno, donosi završna A (“Izdrži udarac”, original Defektno efektni), sa svojom post-punk ili proto-dark atmosferom, i tekstom kog je uživo iskusio svaki tinejdžer u svojoj kući: “Ne daj da te / njihove reči ubiju / da te pogledi uplaše… Izdrži udarac”.
Odlično snimljen, ovaj album konačno donosi kakvu-takvu pravdu za čitavu jednu generaciju beogradskih muzičara. U ovim pesmama se krilo mnogo pop melodija, i to je tek sa Crnom listom postalo jasno: u pitanju je drugačiji, samosvesni pop-rok zvuk, kakvog do tad nije bilo kod nas. Pravoverno rokenrol viđenje delovanja celog tog naraštaja jedno je od mogućih gledanja na stvari, ali je izvedeno dosledno i sa uverenjem svih koji su učestvovali u ovom retkom i neočekivanom kulturnom poduhvatu.
U krajnjoj liniji, nije ni važno ko ovde šta svira ili peva, jer sa albuma progovara opet onaj kolektivni duh cele te beogradske ekipe. To je dragocenost za sebe. Posredstvom ove neobično-obične ploče ponovo otkrivamo niz njihovih veoma originalnih pesama, sa kojih se preliva radovanje životu u svim oblicima, kao i stav prema njemu. Crna lista je tako sačuvala večno zaveštanje rokenrola, koji nam je ovakvim iskazima toliko puta pomogao da izdržimo sve udarce i budemo to što jesmo.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare