Petrit Halilaj: Kako je gej dečak s Kosova postao umetnički superstar Evrope

Kada je Petrit Halilaj imao 13 godina, bio je izbeglica iz brutalnog rata na Kosovu, grupa italijanskih psihologa stigla je u njegov kamp u Albaniji i dala mu flomastere, piše "NjujorkTajms".Halilaj je ubrzo crtao na desetine svetlih, detinjastih slika. Ali njihovi subjekti su bili daleko od živopisnih: na jednoj je prikazao tenkove kako dižu u vazduh porodični dom; na drugom masovnu grobnicu. Druge slike prikazuju vojnike kako stoje iznad mrtvih tela, sa oružjem ili krvavim noževima koji su očigledno podignuti u znak slavlja.

Psiholozi su 1999. godine u logoru proveli dve nedelje, pokušavajući da pomognu tamošnjoj deci u procesuiranju trauma koje su doživeli tokom rata, u kome su se albanski pobunjenici borili protiv srpskih trupa. Za Halilaja, etničkog Albanca, te traume su bile mnogostruke. Srpske snage su mu spalile kuću i uhvatile njegovog oca. Njegova porodica je bežala iz mesta u mesto, sve dok nisu završili u izbeglištvu u Albaniji.Halilajeve živopisne slike impresionirale su psihologe - i ne samo njih: reporteri koji su posetili kamp intervjuisali su ga za svetske medije. Halilaj je u to vreme rekao švedskoj televiziji da mu san prekidaju noćne more. „Osećam se srećnije kada ovako provodim vreme“, rekao je Halilaj o crtežima.Sada, više od 20 godina kasnije, Halilaj je figura u usponu u evropskom svetu umetnosti čiji su radovi bili izloženi na Venecijanskom bijenalu i u muzejima širom kontinenta. Na svojoj najnovijoj izložbi, u Tejt Sent Ajvsu, ispostavi britanske muzejske grupe u Kornvolu u Engleskoj, Halilaj se vratio šokantnim slikama koje je crtao kao dete koje je videlo previše.

Tokom nedavnog obilaska izložbe, Halilaj (35), rekao je da je prošle godine ponovo pregledao slike i da je bio iznenađen onim što je nacrtao. Usred nasilja rekao je: „Video sam sve ove ptice - paunove i golubove - i bile su velike kao vojnici, srećne i ponosne."„Napravio sam prostor da nacrtam pejzaže zbog kojih se osećam dobro“, dodao je on. „Bilo je kao da sam rekao: „Da, bilo je užasno, ali i ja mogu da sanjam i volim.“Segmenti Halilajevih dečačkih crteža su reprodukovani u ogromnom obimu i okačeni sa plafona galerije, tako da posetioci kada uđu susreću se sa fantastičnim pejzažom egzotičnih ptica i palmi. Ali kada stignu na drugu stranu sobe i okrenu se, otkrivaju da su neki od suspendovanih formulara odštampani na poleđini sa jezovitim izborom Halilajevih crteža: vojnici, tenkovi, figure koje plaču, zapaljene kuće. Mirna scena postaje scena užasa.Halilaj je rekao da se nada da će izložba naterati ljude da razmisle o tome kako su političari i mediji prikazali sukob. Čak i danas, dodao je, neki balkanski političari izokreću realnost rata na Kosovu da bi ojačali svoje nacionalističke planove.Kristin Mecel, glavni kustos Centra Pompidu u Parizu koja je predstavila Halilajev rad na Bijenalu u Veneciji 2017. godine, rekla je da je Halilaj „bio originalan kao ličnost i umetnik – veoma otvoren, kreativan, otporan i pun mašte“.Njegov rad se bavi ozbiljnim temama kao što su nacionalizam i egzil, rekla je, ali „uvek postoji nota fantazije i radosti koja ih podržava“. Izložba Tejta pokazala je da je njegovo rano obećanje kao umetnika ispunjeno, dodao je Macel.

Erzen Škololi, bivši šef Nacionalne galerije Kosova, koji je tamo izlagao Halilajev rad tokom svog mandata, rekao je da je umetnik uvek koristio istoriju zemlje kao polaznu tačku u svom radu, „ali njegova umetnost je mnogo više,“ i svako može da se poveže sa njim.U nekim delima Halilajeve poruke su jasne. On je 2011. godine iskopao 66 tona zemlje sa zemlje svoje porodice na Kosovu, a zatim je nagomilao u štand na Art Bazelu, sajmu umetnosti, nudeći je na prodaju. Dženifer Čert, jedna od njegovih galerista, rekla je da se rad „očigledno bavio privrženošću tlu, idejom zavičaja i izgnanstvom, ali je postojala i ciničnija strana „Koja je vrednost zemlje?“Ostali delovi su neuhvatljiviji. Za drugo delo, „Otrovani muškarcima kojima je potrebna ljubav“, Halilaj je rekonstruisao prikaze moljaca i leptira koji su nekada bili izloženi u Prirodnjačkom muzeju Kosova, ali su ostavljeni da propadaju tokom rata. Holand Koter, umetnički kritičar Njujork tajmsa, rekao je u recenziji tog dela iz 2014. da Halilajeva umetnost „čini da većina aktuelne njujorške umetnosti izgleda kao paperje”.

Zašto je povukao rad sa izložbe u Beogradu

Halilaj je rekao da ga je na izložbu Tejt podstakla serija događaja zbog kojih se osećao kao da je politika na Kosovu i u Srbiji još uvek zaglavljena u 90-im. Prošlog oktobra, trebalo je da predstavi radove na umetničkom bijenalu u Beogradu, u Srbiji - zemlji koja ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.Halilaj je rekao da je bio uzbuđen zbog prilike, ali razočaran kada su organizatori događaja izostavili njegovu nacionalnost sa zvanične liste učesnika objavljene na internetu.Nakon što se požalio, administratori bijenala su dodali da piše „Halilaj sa Kosova“ na veb stranici bijenala, ali su uz ime zemlje stavili zvezdicu, koju koriste neka međunarodna tela za označavanje spornog statusa. Halilaj se u znak protesta povukao sa događaja.Otprilike u isto vreme, rekao je Halilaj, čuo je medijske izveštaje da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, opisao masakr koji se dogodio tokom rata na Kosovu kao „insceniran“. Da nacionalistički političari izmišljaju fantazije o sukobu, on bi odgovorio svojom istinom: „Osećao sam se kao građanin i umetnik, želim da stojim i da nešto kontriram“, rekao je Halilaj.

Ipak, rekao je da ne želi da se posetioci u Sent Ajvsu fokusiraju isključivo na mračnu stranu. Moraju da se vrate na početak izložbe kada odu, rekao je Halilaj, a ako se slučajno osvrnu, ponovo će ih dočekati fantastični pejzaž egzotičnih ptica i drveća. Da li je taj željeni kraj odražavao njegove stavove o Kosovu danas?"Тоtаlno!" rekao je Halilaj, široko se osmehujući. On je bio "veoma, veoma pozitivan" vezano za budućnost zemlje, dodao je. Halilaj je tamo nedavno priredio zajedničku predstavu sa Alvarom Urbanom, svojim mužem i umetničkim saradnikom, u kojoj je par okačio ogromno cveće od tkanine ispod kupole Narodne biblioteke Kosova tokom Nedelje ponosa. Među njima je bila replika ljiljana koji je bio deo vereničkog buketa para.

Kosovo je i dalje mačo društvo, rekao je Halilaj, ali niko nije „bacio paradajz“ niti protestovao protiv umetničke proslave gej ljubavi.„Kada se ovo desilo, pod cvećem, prvi put u životu sam se osetio da sam kod kuće“, rekao je Halilaj. Paune i papagaje više nije trebalo zamišljati.Bonus video: Izložba „Christian Dior: Designer of Dreams“ autorke Florence Müller

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=christiandiordesignerofdreams-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2601081"]