Peter Fogtdal: Gurui uvek posrnu zbog seksa i novca, ali većina njih nisu ni prevaranti ni bogovi

- “Mango plesač” je roman. Ja nisam moj glavni lik. Nikada nisam bio biznismen kao glavni junak, niti sam radio u marketingu. Niti sam živeo u Indiji, ali sam je posetio osam puta. Nik, glavni junak, i ja imamo isti smisao za humor, zbog čega mnogi Danci misle da su to memoari – otkriva u intervjuu za Nova.rs danski pisac Peter Fogtdal.

Brojne kvalitetne knjige prođu ispod radara, surovo je vreme u kojem od marketinga ili dobrih veza mnogo toga zavisi. Pokušali smo da sprečimo takvu sudbinu romana “Mango plesač” (Presing, prevod Predrag Crnković)). U pitanju je delo u kojem se radi o potrazi za smislom i “pravim” guruom, kroz boravak u Indiji, u jednom od tamošnjih ašrama. Duhovni put nosi sa sobom brojne izazove, o kojima pisac često sa humorom piše.- Pišem od svoje jedanaeste godine, ali sam profesionalno počeo kao satirični pisac na nacionalnom radiju i televiziji u Danskoj. Kada sam imao 26 godina, imao sam četiri epizode sitkoma na nacionalnoj TV, što je bila velika stvar, ali su dobile oštre kritike koje su bile potpuno fer. Kasnije je mali TV film prošao bolje, ali moja razočaravajuća iskustva su me pretvorila u romanopisca jer sam tada mogao da pišem direktno čitaocu, a ne da reditelji tumače moja dela – priča nam Fogtdal kako je počinjao.

Kako je došlo do knjige “Mango plesač”?- Posetio sam gurua u Indiji šest puta između 1992. i 2001. i pravio mnogo beleški jer sam znao da želim da napišem roman o odnosu između gurua i učenika. Želeo sam da knjiga bude ozbiljna i smešna u isto vreme jer je ašram apsurdno mesto. Kao i svaka religiozna organizacija, brzo postaje mesto na kojem dobijate informacije koje želite da čujete ili kult u kojem svi imaju ista uverenja, a to nije nužno dobra stvar. Neki delovi jesu autobiografski, ali nijedan od glavnih događaja. Nikada nisam bio prisiljen da se oženim za nekog iz ašrama, na primer. Definitivno sam vernik, ali ne do te mere da bih išao protiv svoje intuicije samo zato što je duhovni učitelj to naredio. Bog je u svima nama, ali gurui dolaze i odlaze kao sunce.Pretpostavljam da je Šri Bakti, guru iz romana, mešavina Sai Babe i Ošoa, poznatih indijskih gurua koji su imali brojne sledbenike?- Uglavnom mešavina njih dvojice, da, a onda tu je i puno mašte.Zanimljivo je u knjizi da vaša priča nije samo razotkrivajuća i upozoravajuća, pokušavate da prenesete i neke pozitivne aspekte cele priče. Indija i njena duhovnost je definitivno nešto što mi iz zapadne kulture ne možemo i dalje do kraja da razumemo, zar ne?- Tako je. Međutim, ja volim indijsku duhovnost i Indiju kao zemlju, ali, naravno, teško je povezati se sa hinduizmom kada oni imaju 30 miliona bogova, a mi imamo jednog u hrišćanstvu. Ali volim duboku odanost Indije Ganeši i njihovim bogovima. A pošto čvrsto verujem u reinkarnaciju, veoma poštujem hinduizam.

U knjizi ima puno humora, pisana je nepretenciozno, ali ima i ozbiljnih pitanja o smislu, životu i smrti. Pišete da čak i ateisti moraju na kraju da se suoče sa neizbežnim. Gde ste vi na duhovnom putu?- Ja verujem u Boga. Međutim, pomisao da Bog pripada samo jednoj religiji je za mene apsurdna i jedna od najgorih ideja u istoriji čovečanstva jer je to dalo „pravim“ vernicima dozvolu da ubiju milione ljudi iz drugih vera u Božje ime. Dakle, za mene, Bog pripada svima bez obzira u šta veruju. Sebe smatram mistikom inspirisanim šamanizmom i kao i svi mistici imam mnogo snova i vizija koje me vode. Mi smo vrsta ljudi koji su u prošlosti nazivani jereticima i spaljivani kao veštice ili lažni proroci, ali Bog je u svemu, posebno u prirodi, za razliku od dogmatskih spisa kojima su sveštenici često manipulisali kroz vekove.Ispričajte nam svoja iskustva sa Sai Babom, čiji ste sledbenik bili tokom godina. I sami kažete da ništa nije crno-belo.- Bio sam njegov poklonik osam godina, ali moj roman je pun nijansi jer verujem da je Sai Baba bio Bogočovek i da je imao neverovatne moći koje Indijci zovu sidhi. Ali samo na početku. Kasnije je zgrešio, i verujem da je zlostavljao i mladiće u šta su mnogi njegovi poklonici odbijali da poveruju. Bilo je previše priča o tome da to nije istina. Decenijama je Sai Baba mogao da “radi” šta je želeo, a činjenica da je pomogao milionima ljudi svojim besplatnim bolnicama i dobrotvornim organizacijama ne bi trebalo da bude zaboravljena. Ali verujem da je izgubio svoj sidhi i počeo da vara. To se često dešava sa Avatarima i isceliteljima koji osećaju da imaju više prava. Uvek posrnu zbog seksa i novca. Ali, smešno mi je kada sledbenici tvrde da je njihov guru Bog, a onda se okreću i optužuju ih da su đavoli ili lažni proroci. Istina je uvek negde između. Uvek postoje nijanse, ali ljudi počinju da gledaju tako crno-belo kada se razočaraju. Većina gurua nisu ni prevaranti ni bogovi. Često su oboje u isto vreme, što ih čini interesantnijim, posebno za romanopisca.

I, posle svega, verujete li da je Sai Baba uspevao zaista da materijalizuje stvari? - Verujem da je decenijama materijalizovao mnogo stvari ni iz čega. Moja bivša žena je sedela pored njega kada je to uradio, i bila je uverena da nije varao. Sam sam video da je mnogo puta materijalizovao Vibhuti, sveti pepeo, ali nisam bio dovoljno blizu da vidim šta se dešava. Ali što je najvažnije, Sai Baba mi je dao važan savet u mojim snovima i kako je to mogao da uradi ako je prevarant? Međutim, moja knjiga nije o Sai Babi. Radi se o fanatizmu koji nalazite u kultovima.Vaš prevodilac Predrag Crnković u prikazu knjige “Mango plesač” na kraju kaže: “Mi ipak želimo da neki guru bude onaj pravi, i raskrinkavanje lažnih proroka daje samo privremeno uživanje u slasti sujete. Razum nije dovoljan.“ Kako vam to zvuči?- Ali neki gurui jesu stvarni. Hvala Bogu da ne greše svi, a oni koji posrnu su obično ti koji ne mogu da kontrolišu svoj ego i seksualne organe. Postoji mnogo gurua ili duhovnih učitelja koji pomažu hiljadama ili milionima ljudi, a da ne traže pažnju. Ali da, uživamo u izvlačenju tepiha ispod gurua. A svet je još pun racionalnih ljudi koji misle da su svi duhovni učitelji prevaranti. Ali to govori više o njima nego o duhovnom svetu.Zašto verujete u reinkarnaciju?- Zato što sam imao toliko snova i vizija o ranijim životima da mogu sa sigurnošću da kažem da sam živeo mnogo puta ranije, ali ne mogu da budem arogantan i govorim u ime drugih ljudi. Ali pošto sam ljudsko biće kao i svi drugi, mislim da smo svi imali mnogo boravaka na planeti Zemlji i verovatno u mnogim drugim univerzumima. Imao sam jak deža vi kada sam posetio Veneciju i Umbriju u Italiji, Lavov u Ukrajini, Bremen u Nemačkoj i u celoj Indiji. Sva ta mesta su mi domovi, posebno region Veneto. Verujem da dolazimo na zemlju da iskusimo sve aspekte života. Ponekad smo siromašni, drugi put užasno bogati. Bili smo muškarci i žene, vojnici i prostitutke, sveštenici i ubice, a ako obratimo pažnju, neka od tih sećanja mogu se pojaviti u snažnim snovima ili možda kada hodamo ulicom u gradu u kojem nikada ranije nismo bili. Svi smo mi hodajuće biblioteke, imamo toliko prošlosti u sebi da je verovatno dobro što se ne sećamo toliko.Šta vas novo zanima? Vidim na vašem Instagram profilu da posećujete radionice šamanizma.- Moj pogled na svet je veoma šamanistički. Verujem da je sve svesnost. Svaki dan razgovaram sa vevericama. U zagrljaju drveća. Zaljubljujem se u rakune i dobijam smernice iz svojih snova. Za racionalnu osobu, ja pripadam ludnici, ali opet svi živimo u jednoj koja se zove Planeta Zemlja.

Zašto ste Semu Šepardu na radionici poezije kada ste bili student rekli da ga nikada nećete zaboraviti?- Zato što mi je dao dragoceni poklon. U 80-im Šepard je uglavnom bio poznat kao dramaturg i pesnik, a ne kao glumac. Tako sam bio u maloj radionici poezije 1981. godine u Los Anđelesu i nikada neću zaboraviti njegove reči nakon što sam pročitao pesmu koja je u velikoj meri bila prva koju sam ikada napisao:„Imate neverovatan osećaj za slike. To bi zaista trebalo da cenite." Pauza. "Da, to bi zaista trebalo da cenite." A onda me je Šepard pet ili deset sekundi gledao u oči i zamalo sam zaplakao. Ono što je ovo učinilo tako fantastičnim iskustvom je to što nikome od ostalih nije rekao ništa slično. Ali od te radionice pa nadalje, znao sam da ću jednog dana biti profesionalni pisac i njegove reči su me vakcinisale protiv oštrih kritika koje sam dobijao od recenzenata na početku svoje karijere u Danskoj jer me je hvalio pisac svetske klase!Koji pisci su najviše uticali na vas, i šta trenutno volite da čitate?- Volim Hermana Hesea, Murakamija i Džona Faulsa. Takođe obožavam Olgu Tokarčuk, Arundati Roj, moju drugaricu Dankinju Karen Bliksen i Milana Kunderu koji je nedavno umro. Moje omiljene knjige svih vremena su verovatno Heseova “Sidarta”, Murakamijeva “Hronika ptice navijalice” i Džona Faulsa “The Magus”. Zanimljivo, nijedna od tih knjiga nije duhovita, što samo pokazuje koliko je teško biti dubok i zabavan u isto vreme. Ali trudim se, volim tu kombinaciju.Kako ste se povezali sa izdavačem u Srbiji, kako je došlo do kontakta?- Prevodilac Predrag Crnković se druži na Fejsbuku sa dosta danskih autora jer je preveo toliko romana na srpski i jednog dana me je pitao da li može da prevede “Plesača manga” i ja sam naravno rekao da, molim teeeeee!Bili ste u Beogradu na promociji knjige, kako ste doživeli grad i ljude u njemu?- Dopala mi se boemska četvrt sa malim kafićima i starim delom grada. Bila je odlična atmosfera. Takođe sam se divio vašim prelepim crkvama u kojima sam dugo meditirao. Nažalost, nisam sreo toliko Srba koliko bih želeo, ali su oni koje sam upoznao bili divni, počev od mog prevodioca Predraga koji je bio odličan vodič. Voleo bih da se vratim jednog dana da upoznam svoje čitaoce na književnom festivalu ili tako nešto. A ko zna, možda će jednog dana izaći još mojih romana na srpskom? “Carev patuljak” je bio hit u Danskoj i Ukrajini. Možda bi Srbi voleli istorijski roman koji se dešava u Rusiji i Danskoj u vreme Petra Velikog?Bonus video: Hoće li debitantski roman postati hit serija? Gošća Staša Bajac