Peca Popović: Koga sam izgubio u 2020.

Godina 2020. bila je godina strepnje, bola, odricanja i gubljenja od globalne pošasti koja je bezdušno ugrožavala zdravlje i blagostanje sveta, godina suočavanja sa greškama istorije i veliko saznanje da se osipamo.

Piše: Petar Peca Popović

Odlaze jake i autentični, a odlazeći sa sobom odneli su i deo svakoga od nas. Gubitak takvih ljudi ostavlja dublje posledice nego što izgleda. Osim muzike, ostajemo bez primera ljudskih dometa i dobrote.

Nil Pert (67), bubnjar trija „Rush“. To je najveća kanadska grupa svih vremena.

Endi Gil (64), gitarista grupe „Gang of Four“. Da se ta grupa nije pojavila 1980. godine u Zagrebu ko zna na šta bi ličila beogradska novotalasna scena. Posle tog koncerta mnogi klinci čupavci, koji su mu prisustvovali, ošišali su se i napravili svoje grupe. Posledice tog nastupa znamo- u „Šarlu akrobati“, „Ekatarini Velikoj“, „Disciplini kičme“ i „Električnom orgazmu“.

Ivan Kral (71), gitarista, koautor i saradnik u grupi Peti Smit. Bio je njen veliki oslonac u onom važnom vremenu.

Zoran Modli (71), nije bio samo radijski disk džokej, pilot i medijska figura, već jedan od graditelja lepšeg Beograda.

Mekoj Tajner (81), bio je čuveni džez pijanista. Mnogi ga pamte po hrabroj saradnji sa Džonom Koltrejnom.

Zdenka Vučković (78), bila je prva jugoslovenska tinejdžerska zvezda. Da se ona nije pojavila te 1958. godine i pevala te „dečije“ pesme koje su nama nešto značile, ko zna u kom pravcu bi išla zabavna muzika s kraja pedesetih i početkom šezdesetih.

Keni Rodžers (81), pamtimo ga kao vođu grupe „First Edition“, ali on je bio veliki kantri- pop umetnik i velika zvezda toga vremena.

Bil Viters (81), bio je veliki ritam i bluz pevač, koga znamo najviše po pesmi „Ain` t No Sunshine“. Međutim, u pitanju je velika pojava američke muzičke scene.

Dejv Grinfild (71), bio je klavijaturista „Strenglersa“. Znamo koliko je ta grupa svojom pojavom i kasnije nastupima po Jugoslaviji značila za celu našu scenu i muzičare koji su odrastali osamdesetih godina.

Florijan Šnajder (73), osnivač sastava „Kraftverk“, velike i značajne grupe. Bend je oformljen još 1970. godine u Dizeldorfu, a njegov rad sa tom grupom odrazio se ne samo na nemačku i evropsku scenu nego na svetsku elektronsku scenu.

Litl Ričard (87), ne možemo da zamislimo rokenrol bez njegovog vriska i bez njegovog usklika. Ko je pevao početkom šezdesetih u Jugoslaviji, a nije pevao „Tutti Frutti“, nije se bavio muzikom.

Fil Mej (75), vođa i pevač grupe „Pretty Things“, koja je napravila prvu rok operu u istoriji rokenrola, što su mnogi su izgubili iz vida. Pamtimo ih i po gospodskom dolasku i nastupu na „Rok festivalu“ u Zagrebu 1971. godine. Značajna pojava na britanskoj sceni, čija je važnost možda bila potcenjena.

Manu Dibango (86), svojim zvukom koji je doneo iz Kameruna, kao i posle njega grupa „Osibisa“, uticao je na proboj afričkog zvuka na svetskoj sceni. I onoga što će se kasnije nazvati „world music“. Svi se sećamo njegove pesme „Soul Makossa“, bez koje dugo godina nisu mogle da se zamisle razne diskoteke i veselja.

Rupert Hajn (72), bio je čuveni britanski producent iz osamdesetih godina. Mnogo toga u uspehu britanske muzike u tom periodu vezuje se za Hajna. Svi će prvo pomisliti na Tinu Tarner i njen veliki povratak na scenu osamdesetih, ali ima tu nekih priča koje se nikada ne mogu ispričati za Ruperta Hajna i jednu veliku propuštenu šansu da dođe na sovjetsku muzičku scenu…

Kit Tipet (72), bio je ne samo klavijaturista sastava „King Crimson“, već i jedan od najznačajnijih progresivnih klavijaturista. Svojim pristupom umnogome je uticao na ljude koji su se ozbiljno bavili rok i eksperimentalnom muzikom u Velikoj Britaniji.

Vera Lin (103), zapamćena je kao veteran britanske scene. Pesme Vere Lin su dizale moral i duh bombardovane Britanije tokom Drugom svetskog rata, i prvih posleratnih godina. Ima nešto u njenoj pojavi što je jako važno – ona je najstarija osoba koja je ikad bila na top listi – u 92. godini života. Zaista je nezapamćeno, a za neke je bilo i neshvatljivo da neko u tim godinama može doživeti uspeh.

Čarli Danijels (83), je bio pionir južnjačkog roka. Čuveni sešn muzičar i producent, koji je bio veoma značajan za američku kantri scenu, o čemu, nažalost, nemamo dovoljno saznanja.

Enio Morikone (91), bio je čuveni filmski kompozitor i dirigent sa više od 400 radova na filmovima i TV serijama. Možda jedan od najvećih filmskih kompozitora koje je ta industrija ikada imala.

Piter Grin (73), bio je osnivač grupe „Flitvud mek“ i gitarista. Uticao je na sve one koji su se „uhvatili za gitaru“ kada se on 1970. godine i povukao sa scene. Način na koji je svirao taj beli bluz je nešto što se nikada ne može zaboraviti.

Vejn Fontana (74), bio je pevač grupe „The Mindbenders“. Reč je o sastavu koji je, uz „Bitlse“, jedan od prvih koji je označavao onaj pojam „britanske invazije“ na ostatak sveta. Možda je zaboravljen, ali je bio veoma važan.

Martin Birč (71), bio je producent veoma važnih ploča za „Iron Maiden“, „Deep Purple“, „Flitvud mek“ i čovek koji je taj hevi žanr obeležio svojim radom i pristupom.

Trini Lopez (83), bio je možda važniji za ukus naših roditelja, nego naš, ali njegove pesme iz šezdesetih godina prošlog veka mnogo su značile.

Tuts Hibert (77), predvodio je grupu „Toots & The Maytals“ i bio je jedan od najvećih autora rege žanra. Zahvaljujući Tutsu i Bobu Marliju ta muzika je doprla do ostatka sveta.

Li Kirslejk (73), bio je bubnjar grupe „Juraja hip“ i kasnije saradnik Ozija Ozborna. Tih sedamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od velikih bubnjara te scene.

Spenser Dejvis (81), bio je vođa „Spencer Davis Goup“, iz koje je izašao Stiv Vinvud. Pesme „Gimme Some Lovin“ i „I` m a Man“ značile su mnogo i za našu scenu. Meni je posebno drag, jer je to prva engleska grupa koju sam 1966. godine video uživo u Engleskoj, što nikada neću zaboraviti.

Isidora Žebeljan (53), je bila kompozitor čiji ćemo gubitak dugo osećati. Isidora Žebeljan bila je neko na čije delo, ponašanje i obrazovanje može da se ponosi Srpska akademija nauka i umetnosti.

Helen Redi (78), bila je važna ženska pevačica. Njene pesme „I Am a Woman“ i „Delta Dawn“ bile su značajne u momentu kada se ona sedamdesetih pojavila na sceni.

Džoni Neš (80), bio je velika rege- pop zvezda. Sećate se pesme „I Can See Clearly Now“. Kako je samo bila važna kada je objavljena…

Edi Van Hejlen (65), gitarista za kojeg ne treba „trošiti“ reči i objašnjavati koliko je sa svojom gitarom i grupom „Van Halen“ uticao na svetsku muzičku scenu.

Draško Reljin, je bio prvi beogradski bit bunjar. Osnivač i vođa „Iskri“, beogradske grupe koja je prvi koncert održala na mestu gde je današnja „Politika“.  I to za Novu, 1960. godinu kada je na tom mestu srušena Druga beogradska gimnazija. Nažalost, sedam godina kasnije se povukao iz muzike, a preminuo je pomalo zaboravljen.

Žan Žak Roskam (67), šarmantni, tolerantni i harizmatični tamnoputi Belgijanac nežne duše i posebnog smisla za humor. Dragoceni gitarista bogatog muzičkog znanja, koji je učestovao u snimanju ukupno pet značajnih albuma „Galije“ i autor nekoliko klasičnih pesama niške grupe.

Ken Hensli (75), bio je osnivač i klavijaturista benda „Juraja hip“. Zaista velika pojava hevi metal scene s početka sedamdesetih.

Kićo Slabinac (76), bio je jedan od domaćih rok pionira. Za Beograd je interesantan jer je ovde došao kao pevač u cirkusu, čije su se predstave odvijale na mestu gde je danas Hram sv. Save. A odavde je otišao kao munjevita zvezda, vrativši se preko Osijeka u Zagreb gde je napravio veliku karijeru.

Bojan Zlatanović (45), prerano je preminuli bubnjar grupe „Amadeus bend“. Bio je jako fin momak i greota je što ostajemo bez nenametljivih, a dobrih muzičara.

Mikica Zdravković (47), bio je jedan od osnivača „Arsenal festa“, član grupa „Vesele osamdesete“ i „Čovek bez sluha“. Mislim da je kragujevačka i srpska scena dosta izgubila njegovim odlaskom.

Miša Aleksić (67), bio je osnivač i oslonac „Riblje čorbe“. Bez Miše Aleksića „Riblja čorba“ više ne može biti ista.

Miroljub Mika Jovanović, zvani Tambura (69), bio je osnivač grupe „Lutajuća srca“. Zahvaljujući njegovim pesmama „Još malo“ i „Jefimija“ „Lutajuća srca“ su početkom sedamdesetih dosta uticali na jugoslovensku akustičarsku scenu.

Damir Kukuruzović (46), bio je jedini pravi Đangov naslednik na prostorima bivše Jugoslavije. Poslednji put smo ga u Beogradu videli uz Zorana Predina, a  način na koji je svirao gitaru jeste nešto što se razlikovalo od svih ostalih poznatih i čuvenih gitarista.

Lesli Vest (75), bio je vođa grupe „Mountain“ koju pamtimo po fenomenalnom nastupu na „Vudstoku“, sa pesmom „Mississippi Queen“. Ali, on je sarađivao sa najvećim muzičarima američke scene u 20. veku, od Džimija Hendriksa pa nadalje…

Sava Radosavljević, bio je prvi beogradski klupski disk- džokej. Još 1967. godine bio je disk- džokej kod Laze Šećera kada se otvarala prva diskoteka, a kasnije u Domu omladine, pa „Cepelinu“. Nije postojala beogradska diskoteka koju nije svojim izborom muzike „overio“ Sava Radosavljević, zvani Saša.