Književnost je spona između kultura: Panel "CELA: What’s On?" na Krokodil festivalu predstavio nove evropske glasove

Napisale: Krokodilove novinarke na dan Katarina Stevanović i Milica Lazović, uredila Jelena Koprivica

Na panelu je predstavljen projekat CELA (Connecting Emerging Literary Artists), koji povezuje nove evropske književne glasove i prevoditeljke. Ovaj program, podržan od strane EU, ima za cilj razvoj talenata, promociju raznolikosti u evropskoj književnosti i omogućavanje vidljivosti manjim jezicima. Kroz radionice, mentorstvo i zajedničke nastupe, CELA pomaže mladim autorima da šire svoj uticaj i povežu se sa međunarodnom publikom.

Panel je okupio autore iz različitih evropskih zemalja: Hanan Faur iz Holandije, Anu Lunjakovu iz Češke, Barbaru Voznjak iz Poljske, uz prevoditeljke Janu Živkić, Jelenu Đorđević i Milicu Kozić. Učestvovali su i srpski autori Filip Grujić, Ljiljana D. Ćuk i Nikola Lekić, a razgovor je vodila Irena Jovanović iz udruženja “Pobunjene čitateljke”.
Događaj je čitanjem otvorila Hanan Faur koja je, zajedno s prevoditeljkom Janom Živkić, predstavila odlomak iz svog romana “Grad od srče”. Svako od autora je čitao na izvornom jeziku, dok su prevoditeljke potom čitale rukopis na srpskom, dok je na ekranu išao prateći materijal. Hanan je u razgovoru podelila iskustvo bikulturalnosti, priznavši kako je kao dete želela da piše dela koja odražavaju njen identitet, formiran dvema kulturama i da stvara prostor u kojem ličnosti poput nje mogu da se prepoznaju.

I Filip Grujić je čitao svoj roman i pričao potom o istraživanju tema ponovnih početaka i unutrašnjih borbi. Tokom diskusije, protiveći se etiketiranju svog dela kao “milenijalskog”, ukazao je na složenost i univerzalnost problema s kojima se suočavaju njegovi likovi.

Ana Lunjakova, uz prevoditeljku Jelenu Đorđević, pročitala je deo iz svog eksperimentalnog romana “Tri!”, koji govori o emocionalnoj potrazi i sukobu između tradicionalnog i modernog društva, a Ljiljana D. Ćuk je podelila odlomak iz svoje zbirke “Uslovi nisu bitni”, u kojoj istražuje teme usamljenosti i besmisla u savremenom društvu.

Zanimljiv razgovor nakon čitanja vodile su autorka Barbara Voznjak i prevoditeljka Milica Kozić, koje su predstavile i odlomak iz Barbarinog romana “Podosta”, a komentarisale su i razlike u značenju između srpskog i poljskog naslova romana.

Nikola Lekić je predstavio roman “Put Percepcionara”, koji se bavi pitanjima unutrašnjih konflikata i društvenih problema.

Nakon panela autori su podelili s nama utiske o ulozi i izazovima programa CELA u književnom razvoju. Složili su se da im je program omogućio da se povežu s prevodiocima, istraže mogućnosti za širenje domašaja svojih dela i postanu vidljiviji na međunarodnoj književnoj sceni. Naglasili su važnost ovog programa u omogućavanju veće vidljivosti i bolje povezanosti s publikom, naročito u vremenu kada granice između kultura i jezika postaju sve fluidnije.

Ljiljana D. Ćuk je priznala da je učešće u programu CELA omogućilo objavljivanje njene zbirke “Uslovi nisu bitni” na ukrajinskom jeziku, što je prvi zvanični prevod jednog njenog dela.

- Činjenica je da učešće na CELA projektu omogućava upoznavanje autora s prevodiocima i da taj kontakt uživo doprinosi povezivanju. Moj prevodilac Masimu Andre Martinenko Šćehlov je već čitao nekoliko priča iz moje prve zbirke “Neki drugi” na koje ga je uputila profesorka Ala Tatarenko. I pet godina kasnije upoznali smo se na CELA projektu, pročitao je zbirku “Uslovi nisu bitni” i odlučio da pronađe izdavačku kuću u Ukrajini. I uspeo je u tome.

S druge strane, Nikola Lekić se osvrnuo na izazove prevođenja, naglašavajući specifičnost srpskog jezika:

- Čini mi se da je nezgodno preneti atmosferu mojih tekstova, prvenstveno zbog neprevodljive lepote i neuhvatljivih mogućnosti srpskog jezika, rimovanja, izmišljenih reči i asocijativnog sklapanja rečenica. Kulturološki, pak, nemam takav utisak... pišem, osećam, izvodim računice i razmišljam jednako o Srbima kao i Kinezima, Rusima, Indijcima, Sirijcima, Turcima, Hrvatima, zapadnjacima svih vrsta.

Panel je bio i podsećanje na to koliko je važno da književnost ide u korak s vremenom i ostane spona između kultura. Program CELA omogućava autorima da svoja dela predstave široj evropskoj javnosti, doprinosi međusobnom razumevanju i unapređuje dijalog između kultura.