Udruženje stvaralaca filma Novi Pazar snima prvi film u tom gradu pod nazivom "Operacija Kerber".
Kako objašnjava Din Ahmatović, zastupnik udruženja, dosad se niko iz Novog Pazara nije upustio u ovaj poduhvat, te su ponosni što nakon dugogodišnjih priprema mogu da najave snimanje.
– Naše udruženje je sastavljeno od malog broja ljudi koji se trude da Novom Pazaru, Sandžaku i Srbiji podare jedno umetničko delo. Ideja za ovo ostvarenje javila se pošto je grupa studenata uradila amaterski film koji je ujedno bio i ispit na fakultetu za informatiku. Nakon amaterskog, koji je i bioskopski prikazan, odlučili smo da se ozbiljnije pozabavimo izradom scenarija i traganjem za ljudima koji će nam pomoći da to sprovedemo u delo – kaže Ahmatović i dodaje:
– Ljudi velikog srca iz naše dijaspore koji su nam dali vetar u leđa neznatnim donacijama pomogli su da još intenzivnije tragamo za ljudima sa iskustvom na filmu, kako akterima ispred kamere, tako i stvaraocima filmske umetnosti iza kamere.
Trenutno se radi na sklapanju ugovora sa glumcima i odabiru lokacija na kojima će se snimati. Ono što za sada mogu da otkriju, je da je pisac scenarija Emir Hamidović iz Novog Pazara, režiju je prihvatila rediteljka iz Beograda, a na filmu će raditi i brojna zvučna imena iz domaće kinematografije.
– Sa ponosom možemo istaći da će na filmu raditi i Novopazarac Micky Juković koji se glumom bavi u Nemačkoj i prvi je nemački glumac koji je ovenčan prestižnom nagradom u Los Anđelesu za najboljeg sporednog glumca – kaže Ahmatović.
Ono što se može videti iz koncept trejlera je da triler priča prati misterioznog ubicu s maskom, a film će obilovati brojnim akcionim scenama, brzim automobilima i atraktivnim borbama. Snimanje je planirano za oktobar, a odvijaće se na teritoriji Novog Pazara, Tutina, Beograda, kao i u inostranstvu.
Kako je u sinopsisu objašnjeno, nepoznata grupa sajber kriminalaca je uspela najmračnije vojne tajne balkanskih država da ukrade, digitalizuje i spakuje u više servera rasutih po Srbiji s namerom da ih kasnije proda na crnom tržištu. Saznavši to, sve obaveštajne službe Balkana su odmah započele potragu za serverima ne bi li sprečili druge interesne grupe da se dograbe istih.
U potrazi za serverom su, pored malog broja ljudi koji Balkanom upravljaju iz senki, uvučene i internacionalne bezbednosno-informativne i kriminalne organizacije, ljudi iz podzemlja, čak i neke verske zajednice i niko od njih ne bira sredstva kako bi se dokopali servera i tako sebi osigurali moć ucene svih ostalih. Svaka organizacija će pokušati da angažuje adekvatne operativce za ovaj posao.
Podzemlje, ulice gradova i kompjuterski svet postaju bojna polja na kojima će se sukobiti nova i stara generacija, oni koji imaju i oni koji nemaju pravo govora, lutke će se suprotstaviti svojim lutkarima, ljudi sa maskama boriti protiv ljudi bez maski.
– Ova priča će simbolično, a neretko i realistično, prikazati osećanja koja primoravaju visoko inteligentne, iskusne, telesno i mentalno zrele i sposobne osobe da donose pogrešne i nemoralne odluke i uprkos svojoj inteligenciji dozvole da ta osećanja vode njihove živote pogrešnim, mračnim i krajnje morbidnim putevima. Realna slika našeg regiona je da su vođe naših naroda, političari i oni koji uopšte imaju ikakvu komandu u odlučivanju sudbine svojih naroda, žrtve primitivnih osećanja koja utiču na njihove bitne odluke od kojih zavisi dobrobit tih naroda, kako na generalnom tako i na individualnom nivou. U scenariju, tako i u filmu, neće se jasno prikazati ko je i šta simbol nekoga, nekih naroda ili pojava, već je to ostavljeno slobodnom tumačenju gledaoca – kaže pisac scenarija Emir Hamidović.
Ističe da svaki lik u priči je svojim karakterom, ponašanjem, vrlinama i manama ambasador nekog naroda, specifičnog mentaliteta u društvu, socijalne anomalije ili nekog nezdravog razmišljanja u pojedincima ili različitim grupacijama društva.
– Sukobiće se oni koji imaju i oni koji nemaju pravo govora, oni koji žele opštedobro svom narodu i oni koji ne mare za posledice svojih sebičnih poriva koji proističu iz osećanja koje sam naveo. Shodno tome, kada se dva lika ili dve grupe sukobe u fizičkom obračunu, ta borba simbolizuje otvoreni nesporazum između dva društva, dve manjine ili dve nacije koje se ne slažu u političkom, verskom ili bilo kom drugom idealističkom smislu. Veći deo publike će žanr filma svrstati u akcioni. Iako to meni nije bila osnovna namera, vremenom je postalo neizbežno da se krug žanra ovog filma dobrim delom preklopi sa krugom akcionog. Sticajem ovakvih okolnosti i činjenica da se tematika bavi visokotehnološkim kriminalom, najprecizniji žanr kojim bih opisao ovaj film bio bi „akcioni psiho-tehno-triler“. Iako žanr zvuči zasićeno, priča će definitivno opravdati sve elemente istog, a film sekvencama zabaviti onaj deo publike koja najpre od njega očekuje akciju – kaže Hamidović.
Bonus video: Filip Čolović o filmu „Ala je lep ovaj svet“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare