Omaž oskarovcu u rodnom Užicu: Prvi filmski festival „Leto sa Stojanom Stivom Tešićem“

Najveći deo svojih nepokolebljivih principa i vrednosti u koje je iskreno verovao, Stiv Tešić je poneo iz rodnog Užica, u kome je živeo do četrnaeste godine. Nikada ga potpuno i zauvek nije napustio, o njemu je mislio, govorio, pisao. Tako je jugoslovenska premijera njegovog uglavnom autobiografskog čuvenog filma „Četiri prijatelja“ bila u Užicu, kada je i on bio prisutan.

U znak sećanja na Stiva, koji je svoj grad promovisao u svetu, u okviru manifestacije Prestonica kulture, prvi put je održan filmski festival „Leto sa Stojanom Stivom Tešićem“ ispred Tesline „Centrale pod gradom“, prve hidrocentrale u Evropi, a druge u svetu, ispod čijih svodova su se rađale najbolje ideje i vizije.

Na otvorenoj sceni letnjeg bioskopa – Filmski svetovi Stiva Tešića, publika je videla ostvarenja “Proboj” („Breaking away“), “Četiri mangupa” („Four friends“) i “Očevidac” („Eyewitness“). Tokom festivala, u organizaciji Narodne biblioteke Užice postavljene su i dve izložbe, „Užičanin iz Amerike“, rimejk postavke iz 2016. i „Nađa“, posvećena njegovoj sestri. Takođe, promovisana je njena knjiga „Rodna gruda“.

O Stivu Tešiću i „Novom Holivudu“ govorio je Saša Radojević, filmski kritičar, scenarista, reditelj, i podsetio šta je sve uradio i zašto je bio toliko cenjen. Između ostalog, istakao je:

- Filmovi “Novog Holivuda”, koji počinju da se stvaraju 1967, imaju neku sentimentalnu notu, dozu patine. Period nostalgije je nešto što jako odgovara Stivu Tešiću, autoru koji unosi povišenu dozu sentimenta u te filmove. Kod njega nije bio prisutan princip popularne kulture, kroz koju se mladi lako identifikuju i sazrevaju. Tu je i dodatni momenat stranca, nekog ko nije dovoljno uklopljen u tu sredinu pa njegova lična pozicija, koji želi da se afirmiše i pokaže svoje kvalitete, iako zna da su za njega ti zadaci mnogo teži i komplikovaniji. U trci za „Oskarom“ film Stiva Tešića je, u odnosu na druge, izgledao kao totalni autsajder.

Radojević je podsetio da je odmah nakon Stivovog što je osvojio ovu nagradu, usledila je „poplava“ filmova u kojima se pojavljuju tinejdžeri, projektovani da postanu filmske zvezde, što se i dogodilo.

- Do danas su prisutni, kao što je to Džoni Dep, Bred Pit, Tom Kruz… Svi oni su počeli malo posle Stivovog filma „Četiri mangupa“, koji je bio ekskluzivnost, toliko specifična u američkom filmu.

Dodao je i da ne treba zaboraviti da je Tešić studirao rusku književnost, da je magistrirao na Maksimu Gorkom, a da su mu omiljeni pisci bili Dostojevski i Čehov.

- Govorio je da je „dramski bog“ bio Samjuel Beket, što je svakako interesantna kombinatorika. Takođe, pričao je da ne voli da izmišlja likove već da ih pronalazi u stvarnom životu. Zanimljivo je i to da se u anketama taj njegov film vodi kao jedan od najinteresantnijih sportskih filmova. Jedna plejada holivudskih glumaca se provlači kroz Stivove filmove, ali je zanimljivo da se tendencija ka takvim filmovima nije nastavila – kazao je Radojević.

Želja Užičana je da se glas čoveka koji je voleo i cenio ljude, bio veliki pacifista, u budućnosti još dalje čuje preko stvaralačkog opusa koji im je zaveštao i autentičnog umetničkog senzibiliteta koji je negovao. Njegova jedina religija bio je čovek, onakakav kakav danas na svakom koraku nedostaje, moralan i spreman da pruži otpor urušavanju temeljnih vrednosti na kojima bi trebalo da počiva svako društvo. Zato je Tešić izuzetno cenio buntovnike, uveren da su oni jedini moralni ljudi u teškim vremenima.

Učesnici festivala i njegovi posetioci veruju da bi ovaj događaj mogao da preraste u nešto što bi mogao da bude zametak budućeg velikog filmskog festivala u Užicu, koje za to ima velike predispozicije.

Bonus video: Užice je nacionalna prestonica kulture - Grad koji je navikao na titule