Neredi i protesti u Francuskoj krivi što će Oktobarac biti u novembru

Drugih razloga za odlaganje starta 61. Oktobarca, tvrde još, nema. Niti ih je potrebno, uprkos promeni vlasti na nedeljnim izborima u Srbiji, tražiti.

Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti Srbije osnovao je daleke 1960. godine Narodni odbor grada Beograda. Cilj ove smotre, kako su davnih dana obrazložili osnivači, bio je da doprinese umetničkom vaspitanju naših ljudi i umnogome stimuliše stvaranje samih umetnika.

I godinama unazad Oktobarac je otvaran tradicionalno 20. oktobra u čast Dana oslobođenja Beograda. Ovoga puta je to izostalo. Umesto početka jedne od najvažnijih manifestacija iz oblasti savremene vizuelne umetnosti na Balkanu izvestan broj umetnika i kulturnih radnika, okupljenih oko inicijative "Oktobar 20.26" održao je u Parku Manjež protestnu akciju. Kazali su tad da su se okupili na dan kada se tradicionalno otvarao Oktobarski salon, ne bi li demonstrirali otpor aktuelnoj kulturnoj politici urušavanja kulture, preuzimanja manifestacija od strane režimskih poslušnika, i potpunom urušavanju prava na slobodni rad umetnica i umetnika, a time i urušavanju savremene umetničke produkcije. U takvoj atmosferi, Oktobarski salon postaje još samo jedna od okupiranih teritorija neslobode, dekorativna maska za otimanje javnih resursa, cenzuru, pritiske i represiju nad poljem umetnosti i kulture, naveli su iz neformalnog kolektiva "Oktobar 20.26".

Podsetimo, krajem maja Programsko odeljenje Kulturnog centra Beograda, koje slovi kao zvaničan organizator manifestacije, javno je upozorilo da je 61. Oktobarski salon doveden u pitanje zbog problema sa organizacijom, finansiranjem i sa statusom umetničkog direktora. Predsednik Odbora Oktobarskog salona, vizuelni umetnik Vuk Vidor Veličković i i članica Jelena Medaković, inače i sekretarka za kulturu Grada, odmah su demantovali navode zaposlenih u Kulturnom centru Beograda.

A krajem avgusta umetnici Ana Knežević, Nikola Marković, Marija Šević i Damjan Kovačević saopštili su u otvorenom pismu da odbijaju poziv za učešće na 61. Oktobarskom salonu. Obrazložili su to time da profesionalni uslovi njihovog učešća na Salonu nisu bili jasno i jednako definisani, a posebno honorar. Naime, saopšteno im je da honorari za umetnike nisu predviđeni, pa da odluče da će izlagati na Oktobarskom salonu ili ne. Zatim su saznali da se honorari, ipak, razmatraju, a da su pojedinim umetnicima naknadno ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina. Domaći mediji su spekulisali da nije samo ovo četvoro umetnika odbilo poziv da učestvuje na Oktobarcu, već polovina pozvanih iz Srbije.

Slučajnost univerzuma

Još letos se spekulisalo i da 61. Oktobarski salon neće početi, kako je to tradicija decenijama unazad nalagala, 20. oktobra. Umesto toga, pominjan je novi datum - 30. oktobar. Takođe i da Oktobarac ovoga puta trajati do 5. decembra na više lokacija u gradu i da sve pripreme teku po planu. Tako je, bar, polovinom avgusta za "Vreme" izjavio Vuk Veličković Vidor, inače predsednik Odbora Oktobarskog salona. I stigao je taj 30. oktobar, no Oktobarac pod naslovom "Slučajnost univerzuma" ne počinje.

Uprkos toj izjavi da će Oktobarac početi pretposlednjeg dana oktobra, Vuk Vidor Veličković za Nova.rs tvrdi da nikada nije bio definisan taj datum i da će uskoro, već naredne nedelje biti poznato kada će tokom novembra početi ova bijenalna umetnička smotra. Isto to ponavlja za naš list i gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković, koja je, pored Vidora i likovnog umetnika Mihaila Milunovića, u Odboru zaduženom za realizaciju predstojećeg 61. Oktobarskog salona. Prethodno je ovaj odbor za 61. izdanje Oktobarca angažovao inostranog kustosa Nimu Hambursina, inače direktora muzeja MO.CO iz Monpeljea.

Sekretarka za kulturu i članica Odbora Jelena Medaković naglašava za Nova.rs da je zbog velike godišnjice neophodno da se Oktobarac desi:

- I ne samo zbog jubileja, već i zbog svega što Oktobarski salon znači za našu kulturu. I svesni toga, radili smo na pripremi Oktobarskog salona uz enormne napore. Zato se nadam jednom lepom otvaranju, podršci umetnika i publike našem konceptu Salona koji podrazumeva komunikaciju sa svetskom scenom, i dolazak umetnika koje nismo uspeli da do sada vidimo kod nas. I prateći tekst kustosa Oktobarskog salona Nimua Hambursina u fokus stavlja likovnu praksu koja je jedinstvena. I koja, takođe, u poslednje vreme na ovim prostorima nije viđena - kaže Medaković.

Izražava radost što je Francuska u fokusu Oktobarca:

- I meni lično, tokom rada u Muzeju grada Beograda, upravo je ta zemlja bila ona s kojom smo ostvarili najveću saradnju. Doveli smo 19 francuskih umetnika ovde, a već je poznato koliko je za našu likovnu scenu bitna Francuska. Biće sigurno interesantna i japanska umentica i radujemo se toj praksi i animaciji u manjku prostora za savremene umetnike. Dobar je spisak umetnika i verujem da će sve biti u redu - priča Medaković.

Logistički problemi

Upitana kada tačno počinje 61. Oktobarski salon, gradska sekretarka za kulturu podvlači da ona nije adresa za to pitanje, već Vuk Vidor Veličković koji je "u potpunosti uključen u tehničku realizaciju".

- Desio se objektivan problem, sa masovnim protestima i nemirima u Francuskoj, a ja sam služila kao podrška da se ne bi desilo da se ne otvore svi planirani prostori za Oktobarski salon - precizira Medaković.

A predsednik Odbora Oktobarskog salona u neformalnom razgovoru za Nova.rs takođe ističe da je do pomerenja Oktobarca došlo zbog aktuelne društveno-političke situacije u Francuskoj.

- Vrlo brzo ćete biti obavešteni o tačnom datumu, već naredne nedelje. Naime, Oktobarski salon se još uvek postavlja, jer je došlo do zastoja u prenošenju radova, s obzirom na proteste, nerede i nemire u Francuskoj. Dakle, samo je logistika u pitanju, i nikakav drugi problem. Zbog problema u transportu radova, sve je moralo da bude pretumbano, ali biće sve u redu - najavljuje Vuk Vidor Veličković.