Roman napisan u Amsterdamu dok je ovde besneo rat ponovo pred čitaocima: Novo izdanje Valjarevićevih "Ljudi za stolom"

Roman, drugi po redu iz pera Srđana Valjarevića "Ljudi za stolom" datira iz 1994. godine. Tada je, naime, Valjarević, kada je u tadašnjoj Jugoslaviji besneo rat a mnogi mladi ljudi emigrirali iz zemlje trbuhom za kruhom, ali i bežeći od stradanja i nesreće, napisao ovaj roman. I danas je inovativan i aktuelan, te univerzalan i originalan, poručuju iz izdavačke kuće "Laguna", koja je ponovo objavila "Ljude za stolom".

Radnja romana odigrava se u Amsterdamu a kroz razgovor dvojice protagonista raspletaju se teške sudbine njihovih izbeglih prijatelja, rođaka, poznanika…

Naime, Valjarević donosi priču o dva mlada čoveka koji razmenjuju iskustva svog izbegličkog života poredeći život u Amsterdamu s onim u Beogradu. Pride, svako poglavlje podeljeno na dva dela: jedno koje upečatljivo i snažno, jednostavnim stilom i s lirskim nabojem, opisuje svakodnevne tegobe i situacije u novom i tuđem okruženju, i drugo koje u dramskom maniru, bez opisa i dodataka, daje duhovit, ležeran, ali i potresan i dirljiv dijalog dvojice mladića.

Valjarević je ovaj roman pisao dok je boravio u Holandiji. Pisac priznaje da ga je pisanje u Amsterdamu držalo dalje od očajavanja što ne ide onako kako je želeo:

- Pisao sam sve vreme dok sam bio u Holandiji. Obavio sam na kraju taj posao u Narodnoj biblioteci, stara sveska je bila prepisana u novu, i ostavio sam je u fioci u roditeljskom domu, dakle, na sigurno mesto. Posle sam bio slobodan, mogao sam da idem dalje.

I ponuda za objavljivanje teksta stigla je godinu dana nakon što je tekst bio sređen, pa je književnik neke anegdote morao da izbaci, jer im "nije bilo mesto u knjizi":

- Bio je to dokumentarni rukopis, sa malo, nazovimo je, prozne režije, i glavnim likovima, naturščicima. Nisam imao nikakve književne ambicije, ono što sam pisao onda, tamo, u Amsterdamu, nisam mogao niti želeo da kasnije izvrćem, nisam želeo da od toga pravim priču, zaplete i rasplete. Nije ih ni bilo. To onda, tamo - to je bilo pisanje tada, tog trenutka. Nisam ništa mogao kasnije da menjam. Niko ne živi onda, ni ja ne živim onda, i ja živim sada. Tako je bilo. Tako jeste. To me je i zanimalo. Sada, posle trideset i pet godina, o svemu tome isto mislim. Sve je tako bilo. Sada, ničeg od toga nema - priznaje Srđan Valjarević.

Podsetimo, Valjarević je pre godinu i po dana, takođe za "Lagunu", objavio "Roman o agoniji i vedrini".