0
Sve to se desilo i tada, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, sa navalom mladih momaka i devojaka koji su stupili na scenu i želeli su da izraze svoj stav o životu, drugačiji od onoga što smo viđali pre toga, kaže Momčilo Moma Rajin, muzički kritičar i nekadašnji urednik programa u Studentskom kulturnom centru, odakle je pre četiri decenije krenuo novi talas u Beogradu.
Novi talas je krajem sedamdesetih godina stigao iz Londona i munjevito se proširio tadašnjom Jugoslavijom po transverzali Ljubljana – Zagreb – Beograd. U Beogradu su ga spremno dočekali muzičari nove generacije, tada na pragu iz tinejdžerskog doba u svoje dvadesete, okupljeni u nekoliko grupa.
Dok su tadašnja Radiotelevizija Beograd i PGP RTB bili zabavljeni šlagerima i rok muzikom iz ranije epohe, najvažnijim grupama novog talasa, Šarlu Akrobati, VIS Idolima i Električnom orgazmu, priliku je pružio nedaleko odatle Enco Lesić, vlasnik „Druge mace“, prvog nezavisnog studija u ondašnjoj Jugoslaviji. Tamo je nastao album-kompilacija „Paket aranžman“. Četiri decenije kasnije, taj album i bendovi na njemu deo su istorije (popularne) kulture, a o njima i tom vremenu ispredaju se već i legende.
Niko od preživelih aktera tog vremena, okupljenih na izložbi „Novi talas u Beogradu: Paket aranžman (1981-2021)“, ne može da poveruje da je od tada prošlo četiri decenije. Ni Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma, ni Zdenko Kolar iz Idola, ni tadašnji urednik SKC-a Moma Rajin, ni fotograf Branislav Brajan Rašić, ni mnogi koji su tada bili u publici dok su se novotalasni bendovi probijali.
– „Paket aranžman“ bio je skup tri benda kakav se, igrom slučaja ponovio 1992. godine, kada su se neka druga tri benda okupila u projekat „Rimtutituki“ i odsvirao onaj legendarni koncert „Ne računajte na nas“. Svi smo mi jedna ista generacija i, na neki način, deca SKC-a. SKC je bio kolevka, a tamo je jako bitan čovek bio Moma Rajin, uz Nebojšu Pajkića, i njih dvojica su nam otvorili vrata, pustivši nas da napravimo tamo prve koncerte, a ubrzo su nam dali prostoriju gde smo mogli da vežbamo, pre svega Šarlo Akrobata i mi. Još jednom hvala Nebojši i Momi na tome – kaže Gile.
Na pitanje kako se oseća danas, kada pogleda foto svedočanstva na početke novog talasa u Beogradu na jednom mestu, Moma Rajin odgovara, uz osmeh, sa: „Matoro“.
– Ima tamo nekoliko fotografija na početku koje dokazuju da sam i ja nekada bio mlad i da sam razmenjivao tu energiju – naveo je Rajin.
O novom talasu kod nas se u protekle četiri decenije sve više pisalo, snimaju se dokumentarni filmovi, objavljuju se i reizdanja ploča tadašnjih bendova.
– Muzika je, iako jedna od najglasnijih umetnosti, nešto najlepše što možemo da doživimo u našim životima, između ostalog i zato što sublimira sve naše radosti i tuge, i žalosti, i želje da se zabavljamo, i želje da nešto doživimo i razumemo. Sve to se desilo i tada, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih sa navalom mladih momaka i devojaka koji su stupili na scenu i želeli su da izraze sam svoj stav o životu, koji je bio drugačiji od onoga što smo viđali pre toga. Ove fotografije svedoče o tom stanju, takvoj energiji, o takvoj svesti, potrebi da se bude drugačiji, bude bolji, potrebi da se oplemeni svet – ističe Rajin.
Novi talas dotakao je nove muzičare na sceni i nastavio se, na ovaj ili onaj način, sve do danas.
– Bili smo to mi koji smo se u svojim dvadesetim suočili sa tako nečim, a mnogi od nas nisu odustali. Jedan od takvih ljudi, Srđan Gojković Gile, uporno to dokazuje. Suština toga je davno formulisana rečima: ars longa, vita brevis (lat: umetnost je duga, život je kratak). Pre 40 godina ovo se desilo i dalje pripada kulturi i umetnosti i to ne treba zaboraviti – ističe Rajin.
Gile je na otvaranju izložbe bio zbunjen kada mu se učinilo da je on jedini prisutni akter sa „Paket aranžmana“. Mimoišao se, međutim, sa Zdenkom Kolarom, koji se takođe na izložbi uz osmeh podsetio tog vremena.
Pitamo nekadašnjeg basistu Idola, a sada bluzera iz Zone B, kako mu izgleda kada vidi sve te fotografije na jednom mestu i šta oseća kada pomisli da je prošlo 40 godina od tada.
– Ništa. Sve je to bilo i prošlo. Ne osećam ni neko posebno uzbuđenje. Više me raduje to što mogu na ovakvim događajima da sretnem, na primer, ovog čoveka – kaže Kolar, pozdravljući se sa novinarom i muzičkim kritičarom Petrom Janjatovićem.
Janjatović je pratio novotalasne bendove u ondašnjoj omladinskoj i muzičkoj štampi, a godinama kasnije uvrstio ih je i u svoju „Ex Yu rock enciklopediju“. U vreme kada su Idoli snimali svoj album „Odbrana i poslednje dani“, Janjatović je mislio da „od toga neće biti ništa, ali je ispalo sjajno“. Pre šest godina bio je među 13 novinara iz regiona koji su taj album u hrvatskom izdanju magazina „Rolingstoun“ proglasili najboljim diskografskim izdanjem sa prostora bivše Jugoslavije od 1955. naovamo.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Fotografije Idola, Šarla i Električnog orgazma snimali su ispočetka njihovi prijatelji Goranka Matić (u toku je njena retrospektivna izložba u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu), Goran Vejvoda, koji je na počecima nakratkoi svirao sa Idolima, a danas živi u Americi i tamo se bavi vizuelnim umetnostima i muzikom, kao i Branko Gavrić, koji je uradio i omot za „Paket aranžman“ i, na neki način, kumovao nazivu ploče. Gavrić se i danas bavi ilustracijama i dizajnom, ali smatra da o „dizajnu ne treba da se govori, nego dizajn treba da govori sam za sebe“.
Novotalasne bendove fotografisao je i tada već uveliko etablirani fotograf Branislav Brajan Rašić, koji kaže da je mnogima čudno što je on to radio, pošto je portretisao svetske zvezde poput Rolingstonsa ili Dejvida Bouvija.
– Tada sam već bio u Londonu, a kada sam došao u Beograd, ondašnji urednik „Džuboksa“ ponudio mi je da fotkam neke grupe za koje nisam ni čuo – priča Rašić.
Tada, priznaje on, nije baš najbolje razumeo šta oni tačno rade, ali se vremenom sprijateljio sa njima i zavoleo njihovu muziku.
– U početku, kada sam došao kao Englez, nisam znao o čemu se tu radi, to mi je sve bilo strano. Ja sam tamo gledao The Police, a oni mi puštaju Šarla Akrobatu. Ništa ja tu nisam razumeo. Ali vremenom je to postalo legenda, danas sam i ja sam deo te legende. Te bendove sada hvalimo i dižemo u nebesa, veće je sve to nego što je bilo onda, a ima i razloga za to – kaže Rašić, dodajući da je ponosan kada sve to pogleda i da ne može da veruje da je prošlo toliko vremena.
Muzički kritičar Dragan Ambrozić, uz Zoricu Kojić koautor izložbe na Kalemegdanu, u vreme kada je snimljen i objavljen „Paket aranžman“ bio je u vojsci.
– To je godina koju je jedan deo moje generacije, koja je tada imala 18 godina, propustio jer smo morali da idemo u vojsku. Najvažnije je da prepoznamo „Paket aranžman“ kao deo ne samo muzičke zaostavštine, nego i kulturne baštine cele ove sredine, ne samo Beograda, nego i Srbije i Jugoslavije. I da prepoznamo veoma važnu tačku koja predstavlja ne samo muzički, nego i moralni oslonac za mlade. Nadam se da će mladi danas prepoznati tu energiju koja je „preskočila“ vreme i ponovo došla do nas i pokreće i ubuđuje ljude ovde – kaže Ambrozić.
Moma Rajin zahvalio se autorima izložbe „na sublimiranoj i prelepoj izložbi koju su nam omogućili“. Gile je podsetio da je izložba i posveta Vladi Divljanu, Ivici Vdoviću Vdu i Milanu Mladenoviću, koji nisu više među nama, pozdravljajući sve koji nisu bili na otvaranju i poželevši što brži oporavak Dušanu Kojiću Koji, na lečenju u Londonu. Rašić je naveo i da se čuo sa Kojom, da se Koja drži i preneo je njegove pozdrave okupljenima.
Na izložbi na Kalemegdanu bio je su i Zoran Kostić Cane. Njegov bend Radnička kontrola, koji je prethodio Partibrejkersima, čuje se na „Artističkoj radnoj akciji“ (1981). Ta kompilacija snimljena je malo posle „Paket aranžmana“, takođe u „Drugoj maci“ i objavljena je takođe za zagrebački „Jugoton“.
Na njoj se čuju novotalasni bendovi Bezobrazno zeleno, Profili profili, Defektno efektni, Urbana gerila, Petar i Zli vuci, U škripcu, Pasta ZZ, VIA Talas i TV Moroni. I ta ploča i bendovi na njoj posebna su priča, ali su svi oni, kako to kaže Gile, „deo iste generacije“. Generacije koja je došla, promenila zvuk sveta oko sebe i ušla u istoriju popularne kulture.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
