4
Moja majka Radmila Smiljanić me je po ovoj zgradi šetala još u stomaku. U bifeu me je Ljubinka Bobić hranila ćevapčićima, a prvi nastup imao sam deset godina, seća se slavni umetnik Nikola Mijailović, čiji prvi potez će biti postavljanje operete „Slepi miš“
Prihvatiti se u ovom trenutku obaveze da vodite ansambl Opere nacionalnog teatra, kada je kovid još prisutan i ne nazire mu se kraj, mnogi smatraju suludim. Istina je da nema nepovoljnijeg trenutka, ali mi se do sada uvek sve dešavalo u pravom trenutku. Nemam strah, naprotiv, stalo mi je, priča za „Novu“ čuveni bariton Nikola Mijailović (48), novi direktor Opere narodnog pozorišta u Beogradu.
Njegovo imenovanje na čelo Opere nacionalnog teatra, prvi je potez novog upravnika Svetislava Goncića. Mijailović će na ovu funkciju došao iz Upravnog odbora ove kuće.
Rođen je u Beogradu a nakon završenog klavirskog odseka srednje muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“, sa samo 20 godina diplomirao je na Bečkom konzervatorijumu a sa 23 godine je magistrirao na „Kertis institutu za muziku“ u Filadelfiji. Nakon usavršavanja u Operi Bastilja u Parizu i Muzičkoj akademiji zapada u Santa Barbari, svoje pevačko obrazovanje zaokružuje diplomom Milanske Skale 1999. godine. Bio je prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao redovni profesor šef je Katedre za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti.
Pobednik je 5. međunarodnog takmičenja „Lućano Pavaroti“ u Filadelfiji 1995, dobitnik prvih nagrada na takmičenjima studenata muzike SFRJ u Herceg Novom 1991. „Mario Lanca“ u Filadelfiji 1995, kao i treće nagrade na takmičenju „Lejla Genčer“ u Istanbulu 1997. godine.
– Narodno pozorište je za mene druga kuća. Majka me je po njemu šetala još u stomaku, tako da sam tamo bitisao pre rođenja – kaže Nikola, sin čuvene operske dive Radmile Simljanić.
Odlično se seća, nastavlja, stare zgrade nacionalnog teatra, od ulaza, bifea sa separeima.
– I prvih slanih palačinki koje je tamo pravila Dragica. U tom bifeu me je Ljubinka Bobić hranila ćevapčićima. A na sceni Narodnog pozorišta sam imao i svoj prvi nastup u praizvedbi opere „Otadžbina“ Petra Konjovića u kojoj sam pevao ulogu unuka, imao sam deset godina. Tako da je sve iz mog detinjstva vezano za Narodno pozorište.
Nikola je karijeru ipak ostvario u inostranstvu gde je nastupao u operskim kućama širom sveta od milanske Skale, Boljšoj teatra, Venecije, Verone, Las Palmasa, Drezdena, Hanovera, Lajpciga, Tokija, Seula, Pekinga, Beča, Katanije, Tel Aviva…
– Na scenu Narodnog pozorišta sam se vratio 1998. kao Lord Enriko Ašton u operi „Lučija od Lamermura“, potom u ulozi Žorža Žermona u „Travijati“ – priseća se Mijailović, čiji repertoar obuhvata četrdesetak vodećih uloga baritonskog faha, kao što su Rigoleto, Nabuko, Jago, Evgenije Onjegin, Baron Skarpija i druge.
Pre tri godine je postao član Upravnog odbora ove kuće.
– Bio sam iznenađen kada mi je stigao poziv, jer nemam kontakte ni sa jednim ministarstvom, vodim prilično miran život. Tada sam rekao da ko god da me se setio, zahvalan sam, jer ako mogu svojim znanjem i iskustvom da doprinesem svojoj državi, Narodnom pozorištu, biće mi čast. Tako me je iznenadio i poziv da se prihvatim dužnosti direktora Opere. Mislim da su me upoznali preko rada u UO i da su mi zato ukazali poverenje i daću sve od sebe da ga opravdam.
Nikola dodaje da kao što u pedagogiji studente stavlja ispred sebe i u službi je njihovog napretka, tako sada ima isti stav, a to je da je ansambl Opere prioritet i da je on samo njegov predstavnik.
– Sebe ne doživljavam kao direktora. Ansambl znači zajedništvo i samo tako ima smisla. Volim izazove. Najbolje funkcionišem kada je frka, gusto jer me osrednjost uvek ubijala u pojam.
Biti prvi čovek Opere je velika obaveza jer je to najbrojniji ansambl u pozorištu koji čine orkestar, hor, solisti, honorarni saradnici…
– Činjenica je, a nisam prvi koji to govori, da ansambl Opere mora da se podmladi. Treba znati da svet ne odbacuje tek tako lepe glasove – smatra Mijailović.
Živimo u svetu koji forsira materijalne vrednosti, dodaje naš sagovornik.
– Danas je sve preuveličano, „na silikonima“, ali bez obzira na taj trend, ja sam i dalje siguran da emocije pokreću svet.
Tokom cele karijere, dok je bio u inostranstvu, svojim kontaktima je pomagao da se kod nas održe veliki događaji iz sveta opere, kao i da se dovedu svetska operska imena. To je, kako kaže, radio isključivo iz patriotskih razloga. Među njima je audicija za Akademiju Milanske skale za istočnu Evropu koja je održana u Beogradu i koju je Milijana Nikolić položila i napravila potom internacionalnu karijeru.
Kao prvi događaj koji najavljuje u Narodnom pozorištu sa direktorskog mesta je novogodišnja predstava opereta „Slepi miš“ koja je na repertoaru 30. decembra.
– To je onaj čuveni „Slepi miš“ u režiji Plamena Kartalova, koji dugo vremena nije bio na sceni a publika će ponovo moći da vidi kostime koje je uradila Olja Ivanjicki, scenografiju akademika Miodraga Tabačkog – otkrio nam je Nikola Mijailović, novi direktor Opere nacionalnog teatra, koji je na tu funkciju postavljen kao nestranačka ličnost.
Bonus video: Plasido Domingo na Tašu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
