0
Uvek sam verovao da biti umetnik znači biti slobodan. To znači da imate pravo da mislite svojom glavom, da kažete to što mislite, ali i da se ponašate u skladu sa tim što govorite, kaže u razgovoru za Nova.rs reditelj i novi umetnički direktor Bitefa Nikita Milivojević.
Kada je izašla vest da Ivan Medenica više nije na čelu Bitefa, u javnosti se digla velika prašina. Medenica se povukao, zbog, kako je rekao tada, “vakuma koji je nastao istekom njegovog mandata”. Zvaničan odgovor Grada nije dobio, a jedina osoba koja ga je tada kontaktirala bio je upravo Nikita Milivojević.
– Cela situacija je potpuno nepotrebno pošla u lošem pravcu. Medenici sam izuzetno zahvalan na svemu što je radio. I on je tada rekao da sam bio jedini koji ga je pozvao u tom trenutku. Mislio sam da sve može proći civilizovano i normalno, kako se to inače radi. U takvim situacijama treba da nazovete onoga ko je vaš kolega i bilo bi najprirodnije da zajedno nastupite jer jedan mandat prestaje, a drugi počinje. Uopšte mi nije jasno što se sve tako dogodilo. Mislio sam da smo se Medenica i ja dogovorili. Rekao sam mu da bismo mogli da njegovu selekciju stavimo ove godine, a ja ću tu biti simbolično, te od sledeće godine da krenem normalno. Onda je sve otišlo u pogrešnom pravcu. Kod nas je tako, gde god se umeša politika, tu nastane haos. Bilo mi je žao što se sve tako odigralo – kaže Milivojević podsećajući da su se dogovorili da jednu Medeničinu ideju ipak sačuvaju – to je Prolog koji je uvek imao vezu sa prethodnim festivalom. U pitanju je predstava “Božanstvena komedija“ Franka Kastrofa, koja će biti van konkurencije.
Govoreći o izazovima s kojima se susreo usled menjka vremena, priznaje da je bilo intenzivno, ali da ni u jednom trenutku nije sumnjao da će uspeti.
– Proces gledanja predstava i pravljanje selekcije nije nešto u šta se vi samo uključite u jednom trenutku. U kontaktu sa kolegama, komentarišemo i pratimo predstave svuda po svetu. Mnogo putujem i često pomislim kako bi baš ta predstava bila dobra da se pogleda na Bitefu. Tako je bilo i pre mnogo godina sa Jovanom Ćirilovom. Uvek mi je govorio: “Ako vidiš nešto dobro na putovanju javi mi”. Imate konekciju sa raznim umetnicima širom sveta. I preko “Šekspir festivala” bilo je mnogo saradnji i razvijenih kontakata. Sve to ubrzava proces. Mnogi vam jave na šta treba obratiti pažnju. To su naravno ljudi kojima verujete. U vreme tehnologije odmah dobijete snimak koji nije više na staroj VHS kaseti, nego su to vrhunski snimljene predstave i utisak možete da dobijete kao iz prve ruke. Naravno, mnogo više smo videli uživo. Ukupno smo odgledali oko 80 predstava iz preko 25 različitih zemalja i dobili ovu selekciju od osam komada. Bio je to divan izazov – objašnjava.
Bitef je oduvek bio festival koji je pratio aktuelni trenutak i bio svojevrsan lakmus-papir stanja u društvu, kako kod nas, tako i u svetu. Na tim krilima, kako ističe, nastaviće da leti:
– Pozorište je uvek bilo umetnost trenutka i na svoj način bilo eksplozivna umetnost. Sa ovim dešavanjima i sa svime čime smo okruženi i suočeni trenutno, slogan ovogodišnjeg Bitefa “Snago, ne pristaj da budeš nečija” dobija potpuno novo značenje. Do pre mesec dana imao je neko treće… To je kao kada igrate predstavu u nekoj drugoj zemlji koja osluškuje trenutak drugačije. Nije isto igrati “Kralja Lira” u Belorusiji i u Londonu. Tako je i sa ovim stihom. Možete da ga čitate kako vi želite, ali ne možete da ne vidite da on podrazumeva i ovo što nam se sad dešava – ocenjuje naš sagovornik dodajući da je oduvek verovao da “biti umetnik znači biti slobodan, to znači da imate pravo da mislite svojom glavom, da kažete to što mislite, i da se ponašate u skladu sa tim što govorite.”
Slogan je inače stih iz zbirke pesama Radmile Petrović, koju opisuje kao “ženskog Branka Milljkovića”:
– Zbirku sam pronašao nakon što sam pročitao jedan intervju Radmile Petrović. Za ovih 30 godina koliko sam u pozorištu, možda mi se svega par puta desilo da poželim da upoznam osobu čiji sam intervju pročitao. Evo sada se to dogodilo sa Radmilom. Morao sam da vidim ko je ta neverovatna devojka sa tako drugačijim i autentičnim glasom. To je ono u šta ja verujem. Verujem u takav jedan glas, glas nekoga ko je svoj! Ovaj stih pripada svima nama, ali pre svega jednoj novoj mladoj generaciji!
Na pitanje da li veruje u tu mladu generaciju veli:
– Kada bih prestao da verujem u njih, ne bih mogao da predajem. Beskrajno im verujem. Nažalost, oni odrastaju u vremenu u kojem je sve protiv njih. Perfidnost ovog vremena jeste da izgleda kao da sve radi za njih, a to uopšte nije tako. Ni ovaj pozorišni sistem, ni društvo, ni sistem uopšte, ništa ne radi za njih. Ali, upravo zato i jeste poruka: “Ne pristajte da budete nečiji”. To su stvari o kojima razmišljam. Tako i sve predstave na Bitefu povezuje ta reč “nepristajanje” – zaključuje Nikita Milivojević.
Bonus video: Nikola Zavišić o pobedničkoj predstavi prošlogodišnjeg Bitefa
