Ja na sve u životu dugo čekam. Na to sam naučila a u startu mi je u životu podareno strpljenje i neka vera da će vremenom sve doći na svoje mesto. I evo dolazi. Vest o priznanju mi je javljena 30. decembra i baš sam pomislila, o Bogu hvala kakav lep završetak ove mučne godine, kaže za Nova.rs glumica Nela Mihailović dobitnica Nagrade "Ljubinka Bobić“.
Reč je o bijenalnom priznanju koje dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije. Nela ga je dobila za ulogu Danice Čvorović u predstavi „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, u režiji Tatjane Mandić Rigonat u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovu odluku, u konkurenciji sedamnaest glumačkih ostvarenja, doneo je žiri u sastavu – Dragana Varagić (predsednica), Andrijana Oliverić, Miloš Đorđević, Daniel Sič i Željko Hubač.
Ova nagrada je ustanovljena 2005. godine, a dosadašnji dobiitnici su Jelisaveta Seka Sablić, Anita Mančić, Daniel Sič, Goran Jevtić, Olga Odanović i Miloš Đorđević. Sastoji se od plakete sa likom Ljubinke Bobić, rad akademskog vajara Marine Nićiforović i unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića.
Nela Mihailović je rođena 1969. u Valjevu. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Vladimira Jevtovića 1994. godine i od tada je članica Narodnog pozorišta u Beogradu. Široj publici je najpoznatija po rolama u serijama „Stižu dolari“, „Selo gori a baba se češlja“, „Ranjeni orao“, „Nepobedivo srce“, „Montevideo, Bog te video“, „Cvat lipe na Balkanu“, „Ravna Gora“.
Za ulogu Danice Čvorović već je ovenčana brojnim priznanjima.
– Od Raše Plaovića, preko godišnje nagrade Narodnog pozorišta, „Ćurana“ u Jagodini, Zoranov brk u Zaječaru, pa „Veljko Maričić“ u Rijeci… Ljuba (Bandović) i ja za partnersku igru na „Pozorišnom proleću“ u Šapcu. Toliko se toga dogodilo s ovom ulogom – s osmehom priča Nela.
Kada je bila mlada glumica, priseća se, dešavalo se da su joj govorili „Jao baš smo razmišljali o tebi, ali ima vremena…“.
– Onda su godine prolazile kao i neke lepe uloge, nagrade su me mimoilazile. Međutim, ja sam na to pristala bez ikakve brige ili tuge, nije me remetilo, znala sam – doći će. Na kraju krajeva, priznanja kad si mlad mogu i da zavaraju da si nešto više nego što jesi. Sad mi je drago što se ovo događa jer mislim da je uloga Danice nešto najbolje što sam u svom opusu do sada uradila. U ovim zrelim godinama nagrade doživljavam kako treba. Vidim ih kao potvrdu nekog lepog posla koji sam želela da uradim, bude lepo kad ih dobiješ i primiš, onda brzo završe na nekoj polici u kući, i nastavaljaš da guraš dalje kao da se nisu desile. Jer, to je jedini način da se trudiš i budeš što bolji i bolji.
Po njenim rečima, nije znala ko su bili drugi kandidati za ovo priznanje, ali je sigurno tu bio neko, kao što je ona nekada bila ko je nepravedno izostavljen.
– Puno je dobrih glumaca kod nas. Ovog puta se meni posrećilo.
Iako je nagrada „Ljubinka Bobić“ za komediju, Mihailović ističe da je reč o kompleksnoj dramskoj ulozi.
– To je jedna od tri najbolje napisanih ženskih uloga u našoj savremenoj dramaturgiji, a nema ih puno. Lik Danice je božanstven, to je apsolutno i dramska rola, kao i ceo tekst, koji je protkana realističnim situacijama, tragičnim likovima koji na neke duhovite načine prolaze teške momente u životu. A to jeste odlika našeg mentaliteta, našeg naroda, što Duško Kovačević poznaje bolje nego iko. I zato vrlo često u njegovim predstavama vi ne znate šta je tragedija a šta komedija. I to jeste ono što je najveći kvalitet njegovih komada, što se to sve tako prepliće da daje i jedan ogroman prostor za igru glumcu. Tako je i sa Danicom. Znam kada na sceni dobijam aplauze zato što su komični trenuci kako ona prihvata život, cene na pijaci, na primer, do jednog potpuno tragičnog krešenda kada se odriče ćerke zbog muža. I taj raspon je ono što je najlepše. Zato kažem, jeste ova nagrada za komediju, ali mislim da je žiri u kojem su bili uglavnom glumci prepoznao tu ulogu na pravi način, njen dijapazon, a ja sam samo eto zaplivala malo bolje od ostalih.
Priznaje da joj nedostaje pozorište ali pričala je sa rediteljkom Tatjanom Mandić Rigonat i za sada kako stvari stoje „Balkanski špijun“ će se igrati u martu. Nada se, kako kaže, da će do tada i cela ova epidemiološka situacija biti bolja i da će i publika biti brojnija u sali, da se više nećemo bojati da li ćemo se zagrliti, dodirunuti i sve ono što je donela ova užasna korona.
– A radujem se i tom trenutku što će mi tada uručiti ovu nagradu. I eto, povoda za slavlje. Mada, za slavlje ne treba povod, ali lepo je i kada ga ima. Volim ovu predstavu i ekipu sa kojom je radim. Pored savršenog teksta, odlične rediteljke, desilo se da glavne uloge igraju studenti profesora Vlade Jevtovića. I zato nije slučajno što smo se tako dobro uklopili jer to je ista škola, isti način razmišljanja, isti odnos prema radu i partenerskoj igri, prepoznajemo se. To smo komentarisali još na čitajući probama. Da ima tajna veza između svih nas, što bi rekao divni profesor Jevtović – komentariše Nela i podseća da je glumica Jovana Gavrilović, ovogodišnja dobitnica nagrade Miloš Žutić, takođe njegova studentkinja.
Ove godine, našu sagovornicu ćemo gledati i u mnogim filmskim i televizijskim ostvarenjima.
– Strašna godina je za nama, ali mnogo sam snimala. Prvo film „Nebesa“ Srđana Dragojevića. To je pravi autorski festivalski film. Najavljuje se i „Nečista krv“ Milutina Petrovića, gde glumim Katu, suprugu Hadži Trifuna u prvom delu „Hadžijino zvono“. Uživala sam igrajući tu epohu. Petrović je napravio odličan kasting, okupio je sjajnu ekipu glumaca. Potom „Jedini izlaz“ Darka Nikolića, film i serija gde me ima više. To je lepa savremena priča i posebno mi je drago da vidim Anđelku Prpić u takvoj jednoj dramskoj ulozi, božanstvena je glumica. Inače u tom ostvarenju Ljuba Bandović mi je ponovo partner, odnosno igram njegovu ženu. Imam i malu ulogu u Šotrinom „Kralju“. Glumim suprugu Nikole Pašića i to je praktično jedna ali snažna dramska scena u kojoj prisustvujem njegovoj smrti. Sa Šotrom uvek volim da radim.
Nela Mihailović je uspešno okončala prošlu godinu a u Novoj, kako kaže, najiskrenije želi da se grlimo i ljubimo bez straha.
– Prisnost, bliskost, to je važno. Ne želim više nikada svojim ćerkama da govorim da ne prilaze svojoj baki jer će je tako čuvati. Tu strašno rečenicu ne želim više da izgovorim.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare