Promocija knjige Put do pozorišta
Nebojša Bradić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Tesla je bio hrabar i maštovit, čovek spreman da rizikuje, zbog čega je išao preko granica i skupo plaćao cenu. Iako je povremeno bio autodestruktivan, očajnički je želeo da uspe, kaže za Nova.rs reditelj Nebojša Bradić, koji je upravo postavio komad o velikom naučniku.

Klasa kapitala je tu gde je oduvek i bila: u vreme uspona fašizma da finansira nacističku partiju, u vreme terorizma da pokreće ratove, sutra će otimati javna dobra… Takve ideje su se, nažalost, razmahale, ocenjuje reditelj Nebojša Bradić u razgovoru za Nova.rs.
Predstava „Tesla Izumetnik“ Nebojše Bradića odigrana je premijerno pre nekoliko dana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Nebojsa Bradic Knjiga Recnik izvodjenja i savremenog pozorista
Nebojša Bradić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Laza Kostić je Teslu nazvao Izumetnik. Zašto ste vi izabrali baš ovaj neologizam?

– Priča o Teslinom životu je čudesna i može biti ispričana na bezbroj načina. Sam Tesla je sa prostodušnom jednostavnošću govorio o svojim platonskim ljubavima, pronalascima, kojima je zadužio svet, o svom kredu, o svojim slabostima i planovima za budućnost. Verujem da je Laza Kostić bio u pravu, i da Teslinu ličnost određuje senzibilitet umetnika koji do ostvarenja svog dela dospeva intuicijom i izumi koji su nastajali na osnovu eksperimentalnog rada. Tesla je bio hrabar i maštovit, spreman da rizikuje, zbog čega je išao preko granica i skupo plaćao cenu. Ali, iako je povremeno bio autodestruktivan, kao u slučaju raskida ugovora sa Pirpont Morganom, očajnički je želeo da uspe.

Šta je vama bilo najveća inspiracija u Teslinom životu?

– „Kroz sto godina, ova će zemlja i te kako mariti za to kome pripada čast da je prvi bežično preneo energiju. To mora da se ostvari mojim metodama i pomoću mog uređaja i treba mi pomoć da ja budem prvi koji će to uraditi.“ – pisao je u januaru 1904. Možda mi je upravo ova Teslina rečenica pokrenula ideju o pisanju drame stvaraoca koji na putu završetka svog velikog posla stvara moćne neprijatelje.

Predstava „Tesla, izumetnik“ Foto: V. Veličković

Rekli ste da ovaj komad nije biografska rekonstrukcija jednog života, već priča koja se uspostavlja kao paradigma slike savremenog sveta. Kakvi su ta slika i svet?

– Teslin cilj nije bio da napuni svoje džepove novcem, iako je, naravno, pokušavao da se obogati od svojih pronalazaka. Maštao je o budućnosti čovečanstva. Naslednici Pirpont Morgana, Teslinog finansijera i mučitelja, danas vode najveću svetsku banku. Klasa kapitala je tu gde je oduvek i bila: u vreme uspona fašizma da finansira nacističku partiju, u vreme terorizma da pokreće ratove, sutra će otimati javna dobra… Takve ideje su se, nažalost, razmahale. Kao što piše Šošana Zubof: „Nesvesno smo upali u zamku, bez realnih mogućnosti povlačenja, otpora ili zaštite.“

Može li se uporediti vreme i društvo u kojem je Tesla stvarao i ovo današnje? Da li je moguće da ovo vreme iznedri jednog takvog čoveka?

– Nije moguće uporediti Sjedinjene Države pre sto dvadeset godina i danas. Današnja tržišna utakmica je globalna i odvija se u kontekstu sve prisutnijeg nadzora, praćenja, prisvajanja i predviđanja ponašanja. Transnacionalnim korporacijama, međutim, nije dovoljno da samo upoznaju ponašanje, već žele da ga oblikuju saglasno svojim interesima. S obzirom na to da se ti procesi odvijaju svugde, teško je, ako ne i nemoguće, izvući se iz te neumoljive mreže, iz tog živog blata prinude. Ukoliko izađemo, naći ćemo mesto na kome se ličnost može negovati i rasti. Svaki pojedinac koji u tome uspe čini teslijanski iskorak.

Tesla je za sebe govorio da je uvek bio ispred đavola.

– Tesla je mislio na ugovor Fausta i Mefista. Ne zaboravimo da je znao napamet celog Geteovog „Fausta“, koga je povremeno umeo da citira. Znao je i cenu potpisivanja ugovora sa đavolom.

Predstava „Tesla, izumetnik“ Foto: V. Veličković

U Ateljeu 212 se s velikim uspehom igra vaša predstava „Pristanak“. Šta je vama važno da kažete tim komadom?

– „Pristanak“ nudi pogled na društvo danas, u kome je sve manje posvećenosti životu, sve manje empatije i ostvarivanja međusobnih veza. Slučaj silovanja postaje okidač kojim se svet međuljudskih odnosa redefiniše i menja. Slučaj se tiče mnogih i zato je potrebno imati forum kao što je drama i u pozorištu otvoreno diskutovati, kako bi se precizno sagledale sve strane. U životu je teško, ponekad mučno i smrtonosno prolaziti taj proces. U pozorištu, verujemo, to je nešto što pomaže i može da bude katarzično i lekovito. Jedna gledateljka mi je napisala: „Ja se ne sećam da sam godinama bila toliko dugo pod utiskom predstave i dan posle.“

Koliko je važno da pozorište kroz takve teme bude angažovano?

– Umetničko preispitivanje je danas, više nego ikad, potrebno kao kompas koji ne dozvoljava da čovečanstvo nestane u pustari koja je ishod nezasite pohlepe.

Poslednja plovidba Rige od Fere

– Pišem novu dramu i pripremam režiju svoje drame „Poslednja plovidba Rige od Fere“. Riga od Fere je verovao u moć pobunjenog naroda i svojim književnim radovima inspirisao je grčki ustanak (1821 – 1830.). U ovoj priči me zanima veza sa savremenim trenutkom: postoji tajna organizacija i država koja pokušava da je uništi. Obe strane pokušavaju da pobede, da nadvladaju jedna drugu: prva moralom, druga silom. To je sukob duha i materije, trošnog tela i ideje koja nadjačava. Ovaj projekat je trebalo da radim prošle godine u Grčkoj, ali je pandemija onemogućila njegovu realizaciju. Nadam se da ćemo ove godine imati više sreće.

Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar