Nebojša Bradić za Nova.rs: Teško je izvući se iz živog blata prinude

Klasa kapitala je tu gde je oduvek i bila: u vreme uspona fašizma da finansira nacističku partiju, u vreme terorizma da pokreće ratove, sutra će otimati javna dobra… Takve ideje su se, nažalost, razmahale, ocenjuje reditelj Nebojša Bradić u razgovoru za Nova.rs.Predstava „Tesla Izumetnik“ Nebojše Bradića odigrana je premijerno pre nekoliko dana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Laza Kostić je Teslu nazvao Izumetnik. Zašto ste vi izabrali baš ovaj neologizam?- Priča o Teslinom životu je čudesna i može biti ispričana na bezbroj načina. Sam Tesla je sa prostodušnom jednostavnošću govorio o svojim platonskim ljubavima, pronalascima, kojima je zadužio svet, o svom kredu, o svojim slabostima i planovima za budućnost. Verujem da je Laza Kostić bio u pravu, i da Teslinu ličnost određuje senzibilitet umetnika koji do ostvarenja svog dela dospeva intuicijom i izumi koji su nastajali na osnovu eksperimentalnog rada. Tesla je bio hrabar i maštovit, spreman da rizikuje, zbog čega je išao preko granica i skupo plaćao cenu. Ali, iako je povremeno bio autodestruktivan, kao u slučaju raskida ugovora sa Pirpont Morganom, očajnički je želeo da uspe.Šta je vama bilo najveća inspiracija u Teslinom životu?- „Kroz sto godina, ova će zemlja i te kako mariti za to kome pripada čast da je prvi bežično preneo energiju. To mora da se ostvari mojim metodama i pomoću mog uređaja i treba mi pomoć da ja budem prvi koji će to uraditi.“ - pisao je u januaru 1904. Možda mi je upravo ova Teslina rečenica pokrenula ideju o pisanju drame stvaraoca koji na putu završetka svog velikog posla stvara moćne neprijatelje.

Rekli ste da ovaj komad nije biografska rekonstrukcija jednog života, već priča koja se uspostavlja kao paradigma slike savremenog sveta. Kakvi su ta slika i svet?- Teslin cilj nije bio da napuni svoje džepove novcem, iako je, naravno, pokušavao da se obogati od svojih pronalazaka. Maštao je o budućnosti čovečanstva. Naslednici Pirpont Morgana, Teslinog finansijera i mučitelja, danas vode najveću svetsku banku. Klasa kapitala je tu gde je oduvek i bila: u vreme uspona fašizma da finansira nacističku partiju, u vreme terorizma da pokreće ratove, sutra će otimati javna dobra… Takve ideje su se, nažalost, razmahale. Kao što piše Šošana Zubof: „Nesvesno smo upali u zamku, bez realnih mogućnosti povlačenja, otpora ili zaštite.“Može li se uporediti vreme i društvo u kojem je Tesla stvarao i ovo današnje? Da li je moguće da ovo vreme iznedri jednog takvog čoveka?- Nije moguće uporediti Sjedinjene Države pre sto dvadeset godina i danas. Današnja tržišna utakmica je globalna i odvija se u kontekstu sve prisutnijeg nadzora, praćenja, prisvajanja i predviđanja ponašanja. Transnacionalnim korporacijama, međutim, nije dovoljno da samo upoznaju ponašanje, već žele da ga oblikuju saglasno svojim interesima. S obzirom na to da se ti procesi odvijaju svugde, teško je, ako ne i nemoguće, izvući se iz te neumoljive mreže, iz tog živog blata prinude. Ukoliko izađemo, naći ćemo mesto na kome se ličnost može negovati i rasti. Svaki pojedinac koji u tome uspe čini teslijanski iskorak.Tesla je za sebe govorio da je uvek bio ispred đavola.- Tesla je mislio na ugovor Fausta i Mefista. Ne zaboravimo da je znao napamet celog Geteovog „Fausta“, koga je povremeno umeo da citira. Znao je i cenu potpisivanja ugovora sa đavolom.

U Ateljeu 212 se s velikim uspehom igra vaša predstava "Pristanak". Šta je vama važno da kažete tim komadom?- „Pristanak“ nudi pogled na društvo danas, u kome je sve manje posvećenosti životu, sve manje empatije i ostvarivanja međusobnih veza. Slučaj silovanja postaje okidač kojim se svet međuljudskih odnosa redefiniše i menja. Slučaj se tiče mnogih i zato je potrebno imati forum kao što je drama i u pozorištu otvoreno diskutovati, kako bi se precizno sagledale sve strane. U životu je teško, ponekad mučno i smrtonosno prolaziti taj proces. U pozorištu, verujemo, to je nešto što pomaže i može da bude katarzično i lekovito. Jedna gledateljka mi je napisala: „Ja se ne sećam da sam godinama bila toliko dugo pod utiskom predstave i dan posle.“Koliko je važno da pozorište kroz takve teme bude angažovano?- Umetničko preispitivanje je danas, više nego ikad, potrebno kao kompas koji ne dozvoljava da čovečanstvo nestane u pustari koja je ishod nezasite pohlepe.

Poslednja plovidba Rige od Fere

- Pišem novu dramu i pripremam režiju svoje drame „Poslednja plovidba Rige od Fere“. Riga od Fere je verovao u moć pobunjenog naroda i svojim književnim radovima inspirisao je grčki ustanak (1821 – 1830.). U ovoj priči me zanima veza sa savremenim trenutkom: postoji tajna organizacija i država koja pokušava da je uništi. Obe strane pokušavaju da pobede, da nadvladaju jedna drugu: prva moralom, druga silom. To je sukob duha i materije, trošnog tela i ideje koja nadjačava. Ovaj projekat je trebalo da radim prošle godine u Grčkoj, ali je pandemija onemogućila njegovu realizaciju. Nadam se da ćemo ove godine imati više sreće.Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatojeizgradnjamuzejaorabalaeviapodelilanovisad-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2908749"]