Narodni muzej kao Buvljak, ponedeljkom ne radi…
Ovo je bio duhovit komentar na Tviteru na obaveštenje naše najstarije muzejske institucije da su ponedeljkom zatvorena vrata Narodnog muzeja.
Naime, na tvit na zvaničnom Tviter nalogu ugledne institucije da „Ponedeljkom Narodni muzej nije otvoren za publiku“, usledio je sledeći komentar jednog tviteraša: „Isto kao Buvljak, hehehe“.
A odgovor Narodnog muzeja bio je jedinstven: „Hehe“…
Ništa novo nije da Narodni muzej ponedeljkom ne radi za posetioce. Tako je već gotovo osam decenija, podsetili su iz muzeja. Takođe, i da nedeljom zato publici nude besplatan ulaz u muzej, dok ostalim danima – od utorka do subote karta staje 300 dinara. U Narodnom muzeju je inače u toku manifestacija „Dani evropske baštine“, a tokom narednih dana organizuju se izložba „Škola bez klupa“, stručno vođenje kroz dela italijanskih majstora iz muzejske zbirke „Dobro i zlo: Prikazi u italijanskom slikarstvu“, tematsko vođenje „Ko je bio Nesmin“, koncert „Flauta koja peva“…
Nije zgoreg podsetiti da je Narodni muzej najstarija muzejska ustanova u našoj zemlji, pod čijom su „kapom“ i Galerija fresaka, Vukov i Dositejev muzej i Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića.
Osnovan je 10. maja 1844. ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića i to pod imenom Muzeum serbski, na mestu na kojem se nekada nalazila čuvena beogradska kafana „Dardaneli“.
Sadašnja zgrada muzeja nikla je 1903. godine zarad Uprave fondova, u koju se kasnije uselila Hipotekarna banka, a Narodni muzej ju je „zaposeo“ 1952. godine. Muzej je posle dugogodišnje rekonstrukcije ponovo otvorio vrata za publiku na Vidovdan 2018. Diči se Narodni muzej kolekcijom koja broji oko 400.000 artefakata, od praistorije do savremene umetnosti.
Zbirke Narodnog muzeja su organizovane u četiri odeljenja, ona za arheologiju, potom srednji vek, noviju umetnost i numizmatiku.
Među eksponatima se izdvajaju se: Lepenski Vir, Vinčanske statue, Dupljajska kolica, Beogradska mumija, Miroslavljevo jevanđelje, srednjovekovne ikone i freske, slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića, skulpture Ivana Meštrovića, Sretena Stojanovića…
Pored bogate arheološke, numizmatičke, umetničke zbirke srpske i jugoslovenske umetnosti, Narodni muzej Srbije poseduje i dela čuvenih svetskih umetnika, poput Botičelija, Boša, Direra, Ticijana, Tintoreta, El Greka, Rubensa, Rembranta, Pisaroa, Dege, Sezana, Monea, Renoara, Rjepina, Gogena, Van Goga, Tuluza-Lotreka, Kandinskog, Matisa, Mondrijana, Pikasa, Šagala…
Proletos je odlukom tehničke Vlade Srbije ova institucija promenila ime, ponevši zvaničan naziv Narodni muzej Srbije.
Bonus video: Luvr, najveći muzej na svetu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar