Jan Fabr, jedan od najinovativnijih savremenih umetnika, koga beogradska publika pamti po kontraverznoj 24-časovnoj predstavi „Olimp“, umalo nije izveo još jedan zanimljiv performans u srpskoj prestonici.
Na njegovoj aktuelnoj izložbi „Praznik malih prijatelja“ u Narodnom muzeju u Beogradu, inspirisanoj insektima i paucima, trebalo je da se nađu žive tarantule, ali se iz bezbednosnih razloga od toga odustalo.
Fabrova prvobitna ideja je bila da se u Pozorištu paukovih glava, koje je deo postavke njegovih ranih radova, nastalih sedamdesetih godina prošlog veka, nađu žive tarantule, što je priredio u Nemačkoj.
Kustos Narodnog muzeja u Beogradu Lidija Ham je u izjavi za portal „Nova.rs“ rekla da su oni pristali na tu ideju, uz uverenje da će te tarantule biti zatvorene i čak su razgovarali sa zaposlenima u Zoološkom vrtu o uslovima potrebnim za njihovo čuvanje.
Međutim, pošto je Pozorište paukovih glava otvoreno, a Fabr nije pristao na zaštitnu mrežu jer bi to narušilo njegovu instalaciju, predstavnici Narodnog muzeja, nakon konsultovanja sa stručnjacima iz Prirodnjačkog muzeja, zaključili su da bi bilo rizično da tarantule budu dostupne posetiocima i odlučili se ipak za makete.
Pozorište paukovih glava, koje je pozajmljeno za potrebe izložbe iz Muzeja u Gentu, privuklo je najveću pažnju posetilaca Narodnog muzeja, a inspiracija je i najmlađima da u okviru radionica u nacionalnom muzeju stvaraju svoj svet paukova.
Fabra su zaintrigirali insekti i paukovi koje je kao dvadesetogodišnjak pronalazio u svojoj kući i komšiluku, posmatrao je njihovo kretanje i bio je fasciniran njihovom kinetičkom inteligencijom, njihovim kretanjem baziranom na instinktu i intuiciji, što ga je podstaklo da upravo kroz te parametre analizira ljudsko telo, pronalazi paralelu sa položajem pojedinaca u društvu i da insekte načini svojim prvim performerima.
Slično entomologu, svestrani belgijski umetnik, zapravo beleži, analizira i kometariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža, instalacija i skulptura „fantastičnih insekata“, na osnovu koga se može naslutiti čitav njegov mitski univerzum koji će dalje razvijati u pozorištu, crtežima, dnevnicima.
Ovaj multimedijalni umetnik prvi put se predstavio srpskoj publici 1984. godine sa predstavom “Moć pozorišnih ludosti”, na 18. Bitefu kada je osvojio Grean pri “Mira Trailović”, da bi 2011. godine otvorio 45. Bitef predstavom “Prometej pejzaž II” i učestvovao na 52. Oktobarskom salonu sa radom “I let myself drain (dwarf)”, instalacijom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića “Portret čoveka sa fesom”, iz kolekcije Narodnog muzeja.
Za “Olimp: u slavu kulta tragedije – predstavu od 24 sata” odneo je Gran pri, nagradu “Politike” za najbolju režiju i nagradu publike na 51. Bitefu.
Njegovo novo gostovanje u Srbiji objedinjeno je izložbom “Praznik malih prijatelja” u Narodnom muzeju, monodramom “Noćni pisac” u Narodnom pozorištu, u izvođenju Slobodana Beštića, i objavljivanjem njegove treće knjige “Noćni dnevnik 1992-1998” u izdanju Kulturnog centra Beograda.