0
Iako limitirana epidemiološkom situacijom, likovna scena je bila živa.
Vladan Radovanović, „A galaksija okolo sija“, Beogradski sajam, i „Neoavangardni poleti V. V.“ Galeija B2
Umetnik uvek ispred svog vremena, često zbog toga zagonetan publici, ali za respekt, već sedam decenija bavi se raznovrsnim medijima na potpuno svoj način: netipičnom fotografijom koju naziva projektističkom, taktilizmom, zapisima snova, vokovizuelom, telom, novim medijima uopšte, zahvatajući sfere muzike, slikarstva, književnosti, grafike… nazivajući sve zajedno sintezijskom umetnošću. Kruna njegovog rada bila je izložba „A galaksija okolo sija“ kojoj prethodi „Neoavangardni poleti V. V.“, malo ranije održana u Galeriji B2 za koju je posle šezedest godina od koncipiranja uspeo da izvede Taktizon 13, skulpturu od alabastera na žičanoj podkonstrukciji.
Vadimir Veličković, „Figura kao izraz egzistencije“, posthumna retrospektiva; Muzej savremene umetnosti, Beograd; kustoskinje: Svetlana Mitić i Žaklina Ratković
Jedinsvena figura naše umetnosti širom nam otvara pitanje identiteta, gorućeg u XX veku, s produžetkom i u XXI. Kao pripadnik srpske, jugoslovenske, francuske i evropske kulture, Veličković svojim delom, pre svega, vodi dialog sa publikom ukljućujući je u nimalo optimističan sadržaj svojih dela, što je vidiljivo i na slikama u MSU i na crtežima koji su bili izloženi u galeriji „Rima“.
Mira Brtka, „Refleksije“, posthumna retrospektiva; Muzej grada Beograda
Da se okuša u raznim umetničkim disciplinama navodila ju je beskrajna znatiželja, ali joj je posebno slikarstvo omogućavalo neki vid introspekcije. U slikarstvu Mire Brtke, potez je sređen a promišljanje jasno. To što negde boja „vri“, ne iritira, jer je slika sistematična, bez iskliznuća u nered. To što je drugde boja spuštenog tonusa i smiruje, rezultat je lagodnosti osvojene slobode koju je dosegla u tuđini, a dovoljno blizu kuće, gde se vraćala i gde je, na kraju, svoje delo sačuvala u fondaciji koja nosi njeno ime.
Rajko Popivoda, „U lavirintu“; Galerija B2
Veštom kombinacijom raznovrsnog materijala, ovaj vajar izvodi dinamične i „prokrvljene“ radove koji već samom svojom formom zaokupljaju gledaoca navodeći ga da promišlja ono što vidi, da prepoznaje lični stav autora, čak i slutnje proizišle iz sagledavanja aktuelnih društvenih okolnosti. To je taj lavirint (iz naslova), u Popivodinom delu prisutan već dve decenije. Tražeći izlaz iz lavirinita, vajar se drži poetike apstrakcije i asocijativnosti mada ne beži ni od figuracije.
Goranka Matić, „Iskustvo u gužvi“, retrospektiva; Muzej savremene umetnosti, Beograd; kustoskinja Una Popović
Ovu autorku osobenom čini, pre svega, njena radoznalost, zatim beskompromisnost i nijansirana tolerantnost koja je rezultat lakog uspostavljanja komunikacije. Iz ovoga proizlazi – na delu – spontanost „odlučujućeg trenutka“ koji uspeva da uhvati bilo da snima portrete i koncerte, ili turbulentna zbivanja na beogradskim ulicama poslednjih decenija.
„Kolekcija kao ogledalo, Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu“ Galerija SANU; autorka Tijana Palkovljević Bugarski
Izložba traga za počecima modernističkih ideja u delima afirmisanih slikara kao što su Đorđe Krstić, Uroš Predić i Paja Jovanović. Slede ih umetnici aktivni na prelazu vekova, školovani na Umetničkoj školi u Beogradu i u evropskim umetničkim centrima, kao što su Nadežda Petrović, Stevan Aleksić, Danica Jovanović i Milan Milovanović. Njihovim stopama pak nastavlja međuratna generacija modernista: Petar Dobrović, Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban i Bogdan Šuput. Izložba ne oslikava samo našu umetničku scenu, već i ulogu Matice srpske i njene Galerije u formiranju i očuvanju srpske kulture.
„Život – san – smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma“; Galerija Matice Srpske; autori: Snežana Mišić i Igor Borozan
Sveobuhvatna izložba kojom se sagledavaju osobenosti srpskog simbolizma kroz evropsku prizmu, proistekla je iz saradnje Narodnog muzeja u Beogradu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Jevrejskog istorijskog muzeja i Narodnog muzeja u Zrenjaninu, a radi paralele s evropskim tokovima dela stranih umetnika (Gistava Moroa, Odilona Redona, Franca Štuka…) pozajmljena su iz Muzeja Belvedere, Beč, Moderne galerije i Muzeja za umjetnost i obrt, iz Zagreba, i Galerije likovnih umjetnosti iz Osjeka.
Sreten Stojanović. Vrline karaktera i materijala. Narodni muzej, Beograd. Autorka Verja Grujić
Kao što sam naziv izložbe govori, naš veliki vajar upamćen je kao autor prostudiranih portreta istorijskih ličnosti, svojih savremenika i bližnjih. Njegovo izrazito poštovanje materijala u kojem je izrađivao skulpture sublimiraju talenat i znanje stečeno u Beču i Parizu. Jedna od onih izložbi koje nam saopšavaju šta čini našu kulturnu baštinu i s pečatom evropskog kontinuiteta.
Ilija Bosilj, „Odbrana umetnika, uvreda čoveka“, Muzej naivne umenosti „Ilijanum“, Šid. Autorka: Ivana Bašičević
Akcenat izložbe nije samo na autentičnosti slikarstva Ilije Bosilja nego, pre svega, na njegovom autorstvu. Jer, samouki slikar, prethodno paor, svojevremeno je bio pozvan da javno demonstrira kako zaista on sam slika to što slika. Takozvana afera „Bosilj“, koja je kulminirala 1965, u Zagrebu, ovom izložbom je prvi put u celosti predočena javnosti.
„Identitet(i). Predstava žene u srpskom slikarstvu (1918-1941)“; Galerija Matice Srpske; autor: Nikola Ivanović
Budući da je pitanje identiteta svakojake vrste jedno od najprisutnijih u našem diskusru poslednjih decenija, logično je bilo zainteresovati se za jedan od ključnih, ne samo kod nas, a to je identitet žene i kako se on može pratiti u slikarstvu. Među autorima koji su izloženi su Paja Jovanović, Sava Šumanović, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili… Okolnosti se menjaju a da li njime i identitet žene – postavlja kao pitanje ova nesvakidašnja izložba.
Bonus video: Izložba kostima iz TV serije „Nečista krv“