Najveći izdavači ne idu na Sajam knjiga: Da li je ovo kraj najveće kulturne manifestacije u Srbiji?

Međunarodni beogradski sajam knjiga nalazi se pred najvećom krizom u sedamdesetogodišnjoj istoriji, jer su predstavnici deset vodećih izdavačkih i knjižarskih kuća doneli odluku da ne učestvuju na ovogodišnjem Sajmu knjiga, saznaje Nedeljnik.

U obaveštenju koje je Udruženje izdavača i knjižara Srbije – UIKS poslalo svojim članovima nakon sednice Upravnog odbora održane 6. avgusta navodi se da su odluku o neučestvovanju već doneli Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast.

Ostali članovi Upravnog odbora još razmatraju situaciju i konačnu odluku trebalo bi da donesu do 20. avgusta, kada ističe rok za prijavljivanje izlagača.

Formalno, 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga nije otkazan. Organizator ga i dalje najavljuje od 23. do 31. oktobra, u halama 1, 1A, 2A i 4, dok je Tunis predviđen kao zemlja počasni gost.

Ali Sajam knjiga bez najvećih izdavača može postojati samo formalno.

Odluka članova UIKS-a dobija još veći značaj kada se poveže sa stavom Udruženja profesionalnih izdavača Srbije – UPIS. To udruženje, čiji članovi poput Clia, Arhipelaga i Geopoetike nisu učestvovali ni prošle godine, još u martu je poručilo da njegovi članovi neće izaći na naredni Sajam pod postojećim uslovima.

„Jedno je izvesno – da savesni članovi izdavačke zajednice neće učestvovati na narednom Sajmu knjiga pod navedenim uslovima“, saopštio je tada Upravni odbor UPIS-a.

To znači da bi ovogodišnji Sajam mogao da ostane bez gotovo čitavog jezgra srpskog izdavaštva.

Sukob je počeo posle odluke Skupštine grada Beograda da iz novog Odbora Sajma knjiga potpuno isključi predstavnike izdavača.

Gradska sekretarka za kulturu Jelena Medaković tada je odgovorila da ne postoji zakonska obaveza da izdavači budu članovi Odbora i da oni mogu da učestvuju kroz „direktnu komunikaciju i inicijative“.

Prema novom obaveštenju UIKS-a, njihovi dopisi ostali su bez odgovora. Predstavnici Udruženja pozvani su početkom maja na sastanak Odbora, ali samo kao posmatrači, zbog čega su odbili da učestvuju bez prava da ravnopravno odlučuju.

Kriza je počela još prošle godine. Zbog termina Sajma, koji je obuhvatio 1. novembar i godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, iz Odbora su se povukli Dušan Kovačević i Vladislav Bajac, dok je niz izdavača otkazao učešće.

Prema podacima organizatora, Sajam je 2024. godine imao rekordnih 203.350 posetilaca, dok ih je 2025. bilo 134.750, što je pad od 34 odsto.

Beogradski Sajam knjiga ima korene u prvom Jugoslovenskom sajmu knjiga, održanom 1956. godine u Zagrebu. Već 1957. preseljen je na novoizgrađeni Beogradski sajam, gde je učestvovalo oko 60 domaćih i 36 stranih izdavača iz 16 država.

Od 1957. održavan je svake godine sve do pandemije. Izostao je samo 2020. i 2021. zbog Kovida. Ako ove godine ne bude održan, ili bude sveden na manifestaciju bez vodećih izdavača, biće to prvi prekid njegove tradicije koji nije izazvan prirodnim okolnostima.

Dodatnu neizvesnost predstavlja planirano preseljenje Beogradskog sajma na prostor EXPO 2027 u Surčinu. Predstavnici Beogradskog sajma ranije su potvrdili da bi manifestacije posle završetka izložbe trebalo da pređu na novu lokaciju.

U pitanju je, dakle, opstanak najposećenije kulturne manifestacije u Srbiji, jednog od najvećih simbola Beograda.