Muzičari kao slikari – „… ako utopija uspe…“

Sana Garić, Uroš Đurić, Daniel Kovač, Zoran Marinković, Aleksandar Obućina i Bojan Slačala predstaviće radove na izložbi nazvanoj „…ako utopija uspe…” u Galeriji Doma omladine Beograda od večeras do 28. avgusta. Osim što se bave vizuelnim umetnostima poznati su i kao muzičari, a postavka je, kako navode u Domu omladine, zbir njihovih manistesta izgrađen na politici kontrakulture.

– Izložba „…ako utopija uspe…“ predstavlja zbir manifesta afirmisanih interdisciplinarnih umetnika, koji u različitim vremenskim periodima predstavljaju referentni sistem izgrađen na politici kontrakulture. Prikazom njihovog delovanja na likovnoj sceni, dolazi do opšteg sagledavanja pojedinačnih estetika i intelektualnog promišljanja o važnosti prespajanja visoke umetnosti i mejnstrima. Progresivnom izgradnjom novih vrednosti, od osamdesetih godina do danas, autori se kroz vizuelnu umetnost nadovezuju na ideologiju rokenrol muzike – ističu važnost kritičkog stava i podsećaju na značaj individualnosti i emancipacije pojedinca – navodi Jelena Pavićević, urednica likovnog programa Doma omladine.

Daniel Kovač, član rok grupe Jarboli i akustičnog Jesenjeg orkestra, autor je i koautor stotinak pesama ova dva sastava, a objavio je i dva solo albuma: „Psiha i Pan“ (2018) i „Karantin“ (2020), snimljen u vreme izolacije tokom koronavirusa. Ljubitelji književnisti znaju ga i kao autora knjiga „Logika reke pruga i otpada“, „Carstvo“, „Uzvodni bluz i Klara“ i „Leksikon minimalnog života“, a snimio je i nekoliko kratkih filmova („Vikend na Moravi“, „Sama sebi branim da te pogledam“, „Sto skokova“…).

– Kustoskinja Jelena Pavićević imala je ideju da napravi izložbu na kojoj učestvuju muzičari koji se bave likovnom umetnošću i obrnuto, likovni umetnici koji sviraju. Biće prikazan deo moje izložbe „Uvek može surovije“ koju sam 2018. godine izlagao u „Remontu“. To je instalacija, a dvadesetak posebnih radova koji je čine biće izloženi u Domu omladine. Ti radovi nastali su tako što sam umesto da pišem grafite ispisivao sadržan na koži i papiru, fotografisao sam ih i stavio sam to sve na Instagram. Potom sam ih skinuo sa Instagrama, dodao komentar koji je kontra onome izrečenom na njima, i to sam uramio. Moji radovi imaju veze sa grafitima, bodi artom, konceptualnom umetnošću i grafikom – kaže Kovač.

Kovač u šali dodaje da je, kada se pogleda cela postavka, on „Joko Ono te izložbe“, s obzirom da njegovi radovi, poput nekih radova čuvene umetnice i supruge Džona Lenona, takođe imaju „dosta sadržaja, a malo forme“.

– Video sam i radove drugih autora, ideja je odlična i izložba je jako zanimljiva – navodi Kovač i podseća posetioce da se „paze zbog korone i obavezno ponesu maske“.

Uroš Đurić, nekadašnji bubnjar benda „Urbana gerila“ i jedan od protagonista beogradske pank scene verovatno je široj javnosti najpoznatiji umetnik čiji su radovi izloženi u Domu omladine. Studirao je istoriju umetnosti i slikarstvo, a na likovnoj sceni prisutan je još od 1989. godine, pokretač je Autonomističkog (anti) pokreta i sa Stevanom Markušem potpisnik je i Manifesta autonomizma (1994).

Bavio se i stripom, grafičkim dizajnom, jedan je od osnivača „Remonta“, a poznat je i van likovnih krugova kao jedan od saradnika Radija B92 (emisija „Ritam srca“), kao i po ulozi u filmovima iz serijala „Mi nismo anđeli“ Srđana Dragojevića, učešću u više dokumentarnih filmova i TV kvizu „Tragač“.

Đurićeve slike nalaze se u brojnim kolekcijama i galerijama, a nedavno je bečki muzej Albertina u stalnu postavku uvrstio njegovih sedam radova nastalih krajem 20. veka u okviru ciklusa „Bespredmetni autonomizam“.

I Sana Garić, pored toga što se bavi muzikom, afirmisala se i kao multimedijalna umetnica. Ljubiteljima muzike poznata je po radu sa bendovima Xanax, Svemirci i Beograd, kao i po svojim solo nastupima i albumu „Svet za nas“ (2016), te ambijentaloj elektronskoj muzici i performansima, a diplomirala je 2009. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i članica je ULUS-a i ULUPUDS-a. Redovno izlaže od 2005. godine.

Zoran Marinković, osnivač, glavni autor i vođa rok grupe Bjesovi, paralelno sa rokenrolom uspešno se bavi i likovnom umetnošću. Završio je slikarstvo na FLU 1992. godine u klasi Čedomira Vasića, a dobitnik je i Nagrade Fonda Miloša Bajića. Muzej savremene umetnosti u Beogradu je Marinkovića uvrstio među 50 najznačajnijih srpskih slikara devedesetih godina i radovi mu se nalaze u kolekciji ove ustanove. Sredinom te decenije podelio je i prvu nagradu sa Urošem Đurićem na 18. Memorijalu „Nadežda Petrović“ u Čačku.

U novom milenijumu nakratko je bio i direktor Kulturnog centra Gornji Milanovac (2007), upisao je i doktorske studije na FLU, a prošle godine objavio je knjigu, novelu „Seti se subote i Botičelija“ za novosadski SKC. Poslednjih 15 godina bavi se filmom i samostalnim muzičkim projektima pod pseudonimom Bjesomar.

– Ovo nije prva izložba ovog tipa, gde muzičari sa aktuelne scene promovišu svoja likovna ostvarenja, već sam učestvovao na takvoj izložbi pre desetak godina, ali lepo je što postoji prilika da se prikaže muzički i likovni rad autora sa scene. Drago mi je što i sad učestvujem, jer svoje radove izlažu sjajna imena. Izloženo je onoliko radova koliko prostor može da podrži, autori su predstavljeni sa jednim, dva rada. Ima svakako više autora koji su završili likovne akademije, a bave se muzikom, ali smo sada predstavljeni mi. Ovaj izbor je i zanimljiv presek likovnih karijera, koje ne zaostaju za muzičkim, a lepo je što likovni umetnici stižu da se bave i muzikom. Ima mnogo onih koji su se nakon akademija opredelili samo za muziku – kaže Bojan Slačala.

Slačala, osnivač i frontmen grupa Stuttgart Online i Artan Lili, diplomirao je grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti 2003. u klasi profesora Mileta Grozdanića, član je ULUS-a i samostalni je umetnik od 2014. godine.

Na izložbi se predstavlja sa dva rada.

– Izložio sam dve kompozicije nastale u bliskoj prošlosti. Jedna je grafička „Kompozicija za direktorsku kancelariju PGP-a“, a druga je kompozicija „Savremene ikone“. Obe koketiraju sa pop-art kulturom i istovremeno ukazuju na anomalije pozitivne i negativne prirode u poimanju ovog pravca na Balkanu, daleko od izvornog mesta nastanka u Velikoj Britaniji i Americi – navodi Slačala.

Posetioci izložbe moći će da vide i radove mladog umetnika Aleksandra Obućine. On je prošle godine diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, na odseku za grafiku u klasi profesora Vladimira Milanovića, do sada je imao tri samostalne i više grupnih izložbi. I svira u rok grupi „Sveta pseta“.