Bazdulj ćuti, Perišić tvrdi: Bojkotaši su pobedili, pitanje je samo da li je protivnik kapitulirao, potpisano primirje ili proglašen mir

Iako je javno hvalio izbor poslednjeg, 70. laureata, Stevu Grabovca, odnosno pobednički roman "Poslije zabave" mnoge je začudilo što se, pored Dejana Stojiljkovića, i Muharem Bazdulj prijavio na konkurs za 71. NIN-ovu nagradu s delom "Limeni lijes za Zaimović Zejnu" (Kosmos).

Međutim, nije želeo da komentariše sopstveno okončanje bojkota prestižne nagrade. Kad smo ga pozvali da obrazloži zašto se posle gotovo pet godina "vratio" u trku za književno priznanje samo je kratko rekao:

- Nemam komentar!

No, u svetlu povratka "ljutih bojkotaša u igru", književni teoretičar i kritičar, i naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost Igor Perišić ističe za Nova.rs da je skoro petogodišnji bojkot NIN-ove nagrade bio opravdana pobuna pisaca:

- Pobuna pisaca protiv književnoteorijske i književnokritičke nestručnosti većine bivših članova žirija i rigidnih ideoloških merila koje su oni iz drugih disciplina prenosili u književnost. Ali, početkom ove godine desile su se promene koje su dovoljan razlog da se razmišlja o okončanju bojkota. Novi žiri je sklopljen tako da zadovoljava uslove koji nisu prethodno postojali. Stručnost novih članova žirija nije sporna, ali je važno, ako ne i važnije, to što su poetički i ideološki raznovrsni.

Konstelacija kritičara, po sudu Igora Perišića, sada je takva da bi svako po sopstvenom ukusu mogao da raspravlja da li je možda trebalo u radu da učestvuje "ovaj ili onaj pojedinačni kritičar". Ali, opšti utisak je, kaže sagovornik Nova.rs, više nego povoljan:

- Stoga bi se mogla proglasiti i pobeda bojkota, samo je pitanje da li će ona biti ozvaničena kapitulacijom protivnika, potpisivanjem primirja ili proglašenjem mira. U kulturnim ratovima, ma koliko ozbiljni bili, nikada ne dolazi do totalne kapitulacije, jer drugačije mišljenje, bilo ono i beslovesno, ne može biti poraženo, već samo potisnuto podalje od zamišljene linije fronta. Čak kad bi potpuni kulturni poraz bio moguć, to ne bi bilo dobro, i bio bi to nagoveštaj sveta drugačijeg od onog u kojem hiljadama godina civilizacijski živimo. Stoga nečija kapitulacija nije poželjna niti realna opcija, već je to samo primirje u kojem će se jasno staviti do znanja čije je mišljenje imalo jače argumente i izazvalo više dejstva na kulturnoj sceni. Trajni mir takođe ne bio bio dobar, jer su u kulturnom krugu, kao području u kojem se sme ono što se u društvu ne sme - kulturni ratovi uglavnom dobri.

Ove godine, podseća Perišić, dvojica pisaca iz tvrdog jezgra bojkotaša, koji su bili među medijski najvidljivijim tokom akcije - Dejan Stojiljković i Muharem Bazdulj - konkurisali su za NIN-ovu nagradu.

- Ovo najpre treba sagledati u kontekstu činjenice da su pisci po prirodi stvari izraziti individualisti, te da se teško održava dugotrajna unisonost bilo kakvog kolektivnog oglašavanja. Uz to, i sam bojkot je insistirao na skupu različitosti nasuprot jednoumlju koje je opasno pretilo da postane vladajuće, pa tako nije bilo nikakvih reakcija od strane većine kada se izlazak iz bojkota dešavao i ranije - priča naš sagovornik, pominjući primere Franje Petrinovića i Laure Barne.

Budući da opšti kraj bojkota, kako napominje, "visi u vazduhu", samo se još ne zna forma kojom će se okončati, ne treba smetnuti s uma činjenicu da od 18 originalnih potpisnika bojkota jedino Stojiljković i Bazdulj u 2024. imaju objavljene romane:

- Verovatno su ranije odlučili da se presaberu u novim okolnostima u odnosu na ostatak koji će, verujem, krenuti istim putem kada za to dođe vreme, i ispune se još neki simbolički uslovi - zaključuje Igor Perišić.

Bonus video: Stevo Grabovac