Ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru jedan je od načina da se smanji broj honorarnih saradnika u ustanovama kulture i poveća broj lica zaposlenih na neodređeno vreme, kažu za Nova.rs u Ministarstvu kulture i informisanja .
Vlada Srbije opredelila je prošle nedelje po 90.000 dinara za 2.353 samostalna umetnika, odnosno po 30.000 dinara za mart, april i maj, dok je Grad Beograda istu sumu izdvojio za 309 honorarno angažovanih umetnika koji imaju ugovore sa gradskim ustanovama kulture.
Međutim Uplate Vlade Srbije i Grada Beograda nisu obuhvatila sve kategorije.
To je potvrdila najpre glumica Hana Selimović svojim postom na “Fejsbuku” u kome je napisala da ona nije dobila nikakav novac, jer nije u statusu samostalnog umetnika i honorarno je angažovana u teatrima koji nisu na budžetu grada Beograda, pa tako ne ulazi ni u jednu kategoriju koje su obuhvaćene paketom pomoći državnih i gradskih organa.
Da Hana Selimović nije usamljen slučaj potvrdio je za portal Nova.rs predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) Vojislav Brajović i naveo da takvih članova imaju više od 100.
Na pitanje portala Nova.rs kako pomoći umetnicima koji nisu stalno zaposleni i koji su izuzeti iz mera pomoći Vlade Srbije i Grada jer nemaju status samostalnog umetnika, u Ministarstvu navode da će preporučiti ustanovama kulture da iznađu načine za to.
„Ministarstvo kulture i informisanja preporučiće ustanovama kulture, čiji je osnivač Republika, da honorarnim saradnicima, za koje se utvrdi da usled pandemije virusa Kovid-19 nisu mogli da obavljaju svoje radne aktivnosti, sama ustanova pronađe način da im pomogne, uz asistenciju i podršku Ministarstva“, navedeno je u saopštenju dostavljenom našem portalu.
U međuvremenu je predsednik dramskog sindikata Narodnog pozorišta u Beogradu “Singlus” Pavle Jerinić izjavio za portal Nova.rs da u nacionalnom teatri igraju i glumci koji nisu ni stalno zaposleni, ni u statusu samostalnog umetnika, ni članovi UDUS-a.
„Nažalost, nigde u svetu nijedna mera pomoći koja se donosi u ovako teškim vremenima nije dovoljno sveobuhvatna, ali smatramo da su u datim okolnostima Vlada i Ministarstvo kulture i informisanja uložili maksimalan trud i primenili princip koji je pravičan ili makar najmanje bolan“, kažu u Ministarstvu.
Dodaju da su lica koja obavljaju honorarne poslove u ustanovama kulture jedna od kategorija radnika u kulturi, kao što su to i zaposleni na neodređeno ili na određeno vreme, s tim da svaka od tih kategorija ima utvrđena prava i obaveze koje proističu iz Zakona o radu, ugovora o radu i drugih zakonskih akata koji regulišu oblast radnog prava.
„Često je stvar ličnog izbora da li će se neki umetnik odlučiti da ima status samostalnog umetnika ili će se opredeliti da obavlja honorarne poslove u jednoj ili više ustanova“.
„U uslovima kada je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, Ministarstvo kulture i informisanja čini koliko može kako bi se u ustanovama čiji je osnivač Republika u što manjoj meri osetio eventualni nedostatak adekvatnog ljudskog kadra“, stoji u saopštenju.