Mini retrospektiva: Zagrebački konceptualni umetnik Vlado Martek u B2 galeriji

Martekova umetnička praksa u velikoj je meri vezana za propitivanje poezije kojoj se pristupa kroz redimejd, land-art, (poetsku) akciju, agitaciju, fotografiju, asamblaž, kolaž. Upravo ta sumnja u jezik i dekonstrukcija istoga, a koja pronalazi uzore u vizuelnoj i konkretnoj poeziji, letrizmu, Fluksusu, vodi do stvaranja ritualnog prostora u kome jezik dobija svoju zasluženu posvetu.

Aktuelna izložba se može posmatrati kao mini retrospektiva, jer obuhvata niz dela nastalih u periodu od kasnih 70-ih pa sve do današnjih dana. Kao što Hamlet izriče dilemu, Martek kroz dve skupine izloženih radova izriče neizbežnu dualnost sveta, totalitet jedne ravnoteže. S jedne strane nalaze se radovi koji promišljaju poeziju i umetnost, a s druge geopolitički radovi koji predstavljaju intervencije na različitim geološkim kartama ili fiktivne karte nastale u različitim medijima. Odabrani radovi su rađeni kredom, olovkom, ima dosta fotografije, foto dokumentacije land arta, grafika, kolaža, asamblaža.

Tokom boravka u Beogradu, Martek će izvesti agitaciju na grobu Branka Miljkovića, pesnika za čije je delo još davne 1980. izveo agitacije u Zagrebu, Rijeci i Beogradu. Na fasadama gradskih trgova stajali su jednostavni, čak i skromni plakati na kojima je pisalo: "Čitajte pesme Branka Miljkovića". Četrdeset četiri godine kasnije, umetnik se vraća u Beograd, u vremenu informacija u kom je od presudne važnosti podstaći ljudsko biće na čitanje i promišljanje.

Vlado Martek je rođen 1951. godine u Zagrebu, gde je diplomirao književnost i filozofiju. U početku se bavio vizuelnom i konkretnom poezijom (nazvavši je Predpoezija), a od sredine sedamdesetih konceptualizmom i akcionizmom (sa Grupom šestorice autora), umetničkim knjigama te samostalno objavljenim i distribuiranim štampanim izdanjima (samizdati, plakati- agitacije, razglednice). Od početka osamdesetih godina bavi se slikarstvom, vajarstvom, grafikom i land artom. Piše tekstove o poeziji, tekstove i prikaze o umetničkim praksama srodnih autora. U poslednje vreme vratio se projektima u duhu konceptualizma i bavi se fotografijom (arhiviranjem) i umetničkim knjigama kao konceptualnom formom.

Izložba ostaje otvorena do 8. aprila i rezultat je saradnje galerije B2 i umetničke organizacije Maximum, Zagreb.

Bonus video: Priča o Urošu Prediću: Slikar čija dela čuvaju istoriju srpskog naroda