4
Jedan od obožavanih džez, soul muzičara – italijanski šarmer baršunastog glasa – Mario Biondi na svoj turneji neće zaobići srpsku prestonicu. U Beogradu će sa svojim bendom održati dva koncerta (9. i 10 juna).
Na korak smo do leta. Otvoreni prostori, festivalski ambijenti, toplo vreme, hladno piće, dobro društvo i odliči koncerti. Pa, nakon dve godine koncertne apstinencije svaki izlazak napolje je apsolutno dobrodošao.
U skrovitom kutku kalemegdanskih zidina danju u debeloj hladovini, jedan kafe se u večernjim satima pretvara u dobro rashlađeni noćni klub. SummerStage Bitef Art Cafea ove godine nastavlja svoj festivalski niz pod nazivom „Musicology Sessions“. Na koncertima u Beogradu Mario Biondi će predstaviti novi album „Romantic“, koji je potpuno posvećen ljubavi, inspirisan zvukom sedamdesetih godina. Ovaj album pisan je u saradnji sa članovima njegovog fenomenalnog benda, Massimo Grekom i Davidom Floriom, koga publika u Beogradu poznaje vrlo dobro.
Kratak online susret sa Biondiem iskoristili smo da porazgovaramo o pesmama, acid jazz počecima, sceni, Beogradu i ljubavima.
Možete li da označite neke od ključnih tačaka u vašoj diskografiji?
– To nije lako pitanje ali pokušaću da odgovorim. U ovom trenutku to je sigurno album „Romantic“. Nikako ne bih da zanemarim izdanje „Handful Of Soul“ koje je u potpunosti bilo uspešno. To je bio moj prvi veliki i kompletan uspeh i to na samom početku karijere. Zahvalan sam svakom albumu i svakom delu dosadašnje karijere.
Šta pesma mora da poseduje kako bi vas zainteresovala?
– Prvenstveno pesma mora dotaći moje srce. Naravno melodije su veoma važne, igraju važnu ulogu u pesmi.
Svoju karijeru ste započeli u vreme kada je izdavačka kuća Shema Records bila velika u Evropi; sa grupom Jastofunk, Jovanottijem. Bio je to italijanski odgovor na acid jazz pokret u Velikoj Britaniji. Koliko je taj pokret tada uticao na vas?
– U tom trenutku džez scena u Italiji je bila veoma važna, naročito krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odrastao sam slušajući prva tri albuma grupe Incognito, bio sam potpuno opčinjen glasom Omara kada se pojavio sa singlom „There’s Nothing Like This“, njegov glas je potpuno specifičan. Acid jazz je bio više od muzičkog pokreta, on je najvećim delom obznanio ponovno rođenje soul muzike – tog neverovatno kvalitetnog zvuka.
Vaš glas svi porede sa nekim od poznatih evergrin, R&B, soul pevača… Posle dve decenije na muzičkoj sceni, šta možete da nam kažete o takvoj vrsti poređenja?
– Znate šta, jednostavno ta vrta poređenja je sasvim normalna i očekivana. Svakog pevača porede sa nekim iz istorije muzike. Po navici te moraju svrstati u neku „fioku“ kako bi te lakše zapamtili i prepoznali na početku. Boja glasa, muzički stil sve su to neki parametri.
Publika vas ovde voli, energetska razmena je očigledna. Šta vas to povezuje sa našim gradom?
– Beograd je veoma kulturno mesto. Mesto gde muzika ima veoma važnu ulogu i počastvovan sam što sam izabran kako jedan od umetnika koji redovno dolazi u vaš grad.
Da li ste čuli za neke od srpskih džez/soul muzičara? Da li postoji neko sa kim biste voleli da sarađujete?
– Ne znam da li ste upoznati ali pre nekoliko godina sam sarađivao sa izuzetnim trubačem Duškom Gojkovićem. Mislim da imate puno kvalitetnih muzičara i izvođača. Ukoliko treba još nekog pored Duška da izdvojim, morao bih da razmislim jer se ne sećam baš svih imena toliko dobro…
Kojom pesmom ćete započeti koncert u SummerStage BitefArtCafe-u?
– Moja set lista pesama nije uvek ista. Izbor pesama, hajde da upotrebim tu reč, koristim kako bih u datom trenutku izrazio sebe. To važi i za muzičare koji me prate. U tome važnu ulogu igra i publika. Ukoliko osetim da su raspoloženi za neki deep jazz zvuk onda bih recimo počeo sa pesmom „Jeannine“… Sve zavisi od osećaja u datom trenutku. Još nisam siguran koja bi to pesma mogla biti.
Bonus video: Jovan Maljokovic – over the rainbow