U Ateljeu 212 održana je prva proba za predstavu „Obraćanje naciji“ Askanija Čelestinija, u režiji Bojana Đorđeva, saopšteno je iz ovog teatra.
Komad se sastoji iz kratkih monologa odabranih iz istoimene drame i zbirke „Hodam u koloni’“ Askanija Čelestinija. To su priče iz svakodnevice koje korišćenjem basnolikih alegorija slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne i bezidejne. Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta.
Radnja se dešava u malom gradu punom izobličenja, simbolu zala i deformacija sveta sa svojim gradonačelnicima, pekarima, grobarima, trgovcima i glasačkim telom. Mala zemlja u kojoj korumpirani izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom i gde se svaka „drugost eliminiše pre nego što nas omete“, gde učiteljice postrojavaju decu u školi po etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, na izborima se pobeđuje sa 110%, gde je jedini način na koji građanin može da podnese svoju stvarnost da misli na pištolj u džepu ili da okrene glavu od svega i pokuša da zaspi dok kap uporne vode sa plafona ne sruši celu zgradu.
Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između „rentovanja“ na Tviteru i stend ap komedije. Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.
Askanio Čelestini (1972, Rim) italijanski je glumac, reditelj i dramski pisac. Studirao je antropologiju i književnost, a glumom je počeo da se bavi kasnih devedesetih godina prošlog veka u performansima komedije del arte. Njegov pozorišni rad pripada oblasti narativnog pozorišta (teatro di narrazione) a zalaže se za važnost usmene tradicije, bavi se pripovedanjem italijanskih narodnih bajki modernog vremena, radničkim, ratnim i konzumerističkim. Nosilac je nagrade Ubu za 2002. godinu „za svoju sposobnost da pripoveda o savremenoj istoriji kao da je mit, i obrnuto“. Autor je brojnih drama, proznih dela i dokumentarnih filmova.
U glumačkoj podeli su Gordan Kičić, Jovana Gavrilović, Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković, Miona Marković.
Prevod je uradila Julijana Vučo, dramaturškinja je Mina Ilić, scenograf Siniša Ilić, kostimografkinja Marija Bolubdžić. Premijera se planira za maj mesec.
Bonus video: Gordan Kičić – Koja se prava uskraćuju glumcima