"Ne, Paja nije bio velikan glume. On je bio velikan emocija": Pročitajte delić ljubavnog pisma Pavla Vuisića supruzi Mirjani FOTO

Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat učinio je javno dostupnim jedan delić ljubavnog pisma glumca upućenog supruzi Mirjani. I to tačno godinu dana nakon smrti Mirjane Vuisić, po njenoj izričitoj želji. Pismo je najpre pročitano na Pajinom grobu, na obeležavanju veka od rođenja glumca 10. jula.

Predsednik ovog udruženja podsetio je na reči Vuisićeve supruge da "niko ne poznaje Paju":

- Ako javnost sazna kakav je bio prema meni, možda onda shvate koliki je bio emotivac. Možda onda shvate zašto ga je tako duboko pogađalo sve što se oko njega događalo – dekadencija vlasti i bogataša, plitkoća slave, masovno iskorišćavanje ljudi, pa i glumaca. Ja ne mogu da objavim pisma koja čuvam bolje nego oči u glavi, dok sam živa, jer verujem da on to ne bi još uvek želeo a i neprijatno mi je da me posle progone paparaci. Ali ti dajem amanet, izloži pisma odmah u muzeju a ne dozvoli da ih čitaju, a onda, kada me ne bude, objavi ih javnosti kako ti misliš da treba. Neka konačno svi saznaju ko je u stvari Paja. Ne, Paja nije bio velikan glume. On je bio velikan emocija - pričala je osnivaču Udruženja Adligat Mirjana Vuisić.

Viktor Lazić je na obeležavanju stogodišnjice rođenja glumca ukazao da je život prema bračnom paru Vuisić bio grub, ali da su oni gajili među sobom nežnost neviđenih razmera.

- Jedno drugom su tepali. Pisma su napisana bebećim jezikom - "vojim te", "Mimijanice moj najsađi", "satki moj", "neizmelno se vojimo" napisano je skoro na svakoj stranici. Ta u svakom smislu krupna figura srpskog filma, taj neprikosnoveni samouvereni velikan, prepun je bio, gladan je bio samo nežnosti, nežnosti, nežnosti. Bolovao je jer nema dovoljno nežnosti u svetu, jer je sve što vidi toliko grublje od njega, nepogodno za tananost njegove duše. U više navrata je želeo da se ubije, o čemu mi je Mirjana više puta pričala. To nije učinio, ubeđen sam, samo zbog nje. Ljubav prema njoj ga je držala u životu, o čemu i piše - kazao je Lazić.

Mirjana je Viktoru Laziću, kako precizira, lično poklonila ljubavnu prepisku sa Pajom koja broji tridesetak pisama, te da je poštovao njenu želju i intimu.

- Jedno pismo smo izložili tad u muzeju i bilo je na našoj stalnoj postavci, a iz poštovanja čak ni to pismo nisam želeo da pročitam dok je bila živa. Pekarsku kesu za burek punu pisama nisam od tad dirao. Kako sam ih otvorio iz njih se izlila nežnost pomešana sa surovošću života. Postade mi jasno zašto Mirjana nije želela da ih objavi za života i zašto je insistirala da budu objavljena posle njene smrti - objasnio je Lazić, dodavši da je u planu stručna obrada a zatim i objavljivanje celokupne prepiske i svih dokumenata koji se nalaze u Legatu Mirjane i Pavla Vuisića u Udruženju Adligat.

U jednom od pisama, koje se čuva u ovom udruženju, Pavle Vuisić supruzi piše:

"Ne znam Mimijanice moj najsađi, ali čini mi se da ono koz život treba da jedem govna da bih mogao da budem srećan, želeo bih da uvek kada ih se najedem i zaslužim nagradu, da ti možeš kada ti nagradu donesem da kažeš: 'Satki moj Pajo ti nisi jeo govna. To je posao koji si ladio zato se ti i ja neizmelno vojimo' – onda bih miskiću najslađi mogao idućeg jutla da ponovo ispočetka. Ja kažem i sigulan sam u to; ovo što kažem nije slabost, ako nešto i jeste, to može da se nazove samo trenutnom depresijom koju je izazvalo tvoje odsustvo".

Pavle Vuisić rođen je jula 1926. u Cetinju. U Beogradu je studirao pravo i književnost, jer mu nije uspelo da upiše Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu, ali počinje da igra u pozorištu u Pančevu. Prvu filmsku ulogu ostvario je 1950. u "Čudotvornom maču" Vojislava Nanovića, pa u još jednom naslovu ovog reditelja - "Šolaja".

Usledio je niz filmskih ostvarenja: "Subotom uveče", "Tri koraka u prazno", "Neprijatelj", "Buđenje pacova", "Zaseda", "Bitka na Neretvi", "Šešir profesora Koste Vujića", "Majstor i Margarita", "Salaš u Malom Ritu", "Majstori, majstori", "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel", "Maratonci trče počasni krug", "Otac na službenom putu"... Takođe, i u serijama "Servisna stanica", "Više od igre", "Kamiondžije".

Povodom veka od rođenja u Jugoslovenskoj kinoteci još dva dana može da se vidi izložba posvećena glumcu.

Pavle Vuisić preminuo je prvog dana oktobra 1988. u Beogradu. Imao je 62 godine.