0
Tri nage žene, bujnih oblina sa turbanima na glavama samo što su se u hamamu okupale. I dok brišu svoja gola tela, iz prikrajka, tu eksploziju seksualnosti posmatraju dve dame "zakopčane do grla"…
Ovo je scena na čuvenoj slici „Kupačice“ Save Šumanovića iz 1925. godine. I ovo delo, nastalo pred drugi umetnikov odlazak u Pariz, po mnogo čemu je prekretnica. Na slici, koja je trenutno deo postavke „Identitet(i): Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918-1941)“ u Galeriji Matice srpske, dame, iznenađujuće, nisu pasivni objekti.
– Žene su kroz istoriju umetnosti pasivne muze koje služe samo kao inspiracija slikaru. Kod Save Šumanovića je drugačije. Te njegove žene na delu su sam fokus priče, one nose sliku. Žene same su akteri slike – kaže za Nova.rs Nikola Ivanović, kustos izložbe i autor istoimene knjige koja će sutra u 19 časova biti predstavljena u Galeriji Matice srpske.
Savine „Kupačice“ pružaju specifično viđenje – jednog neobičnog voajerizma neskladnog sa heteroseksualnom patrijarhalnom matricom koja podrazumeva aktivan pogled muškarca i pasivnu ženu kao objekat gledanja.
– Nema tog ustaljenog pozicioniranja žene u odnosu na muškarca koje je karakteristično za najveći broj radova između dva rata, a naročito ranije. Kod Save su glavni akteri čak dve grupe žena – kupačice i one u pozadini. One same pišu nekakvu priču, one ne predstavljaju nešto, već su predstavljene – priča naš sagovornik, dodajući da se možda ne može govoriti o „svesnom feminističkom podtekstu“.
No, ova slika kao svojevrsno „osnaživanje žena“ dočarava i dualitet na više nivoa. Dela evropske umetnosti su od 19. veka bila okupirana Orjentom. Postojala je fascinacija evropskih umetnika ovim delom sveta, takozvani orjentalizam. Tek su hamami – isključivo ženski prostori, koji odišu nesputanom seksualnošću, erotizmom, voajerizmom, bili nadahnuće za umetnike.
Iako Šid nema mnogo veze sa Orjentom, o Šumanovića, koji je rođen pre 125 godina, “očešao” se taj uticaj. Ali, slikar svoje „tri kupačice“, kao simbole Orjenta, suprotstavlja sa dve dame, odevene po evropskoj modi s „bubikopf“ frizurom, koje ih zazorno i bojažljivo, ali i sa izvesnom radoznalošću posmatraju.
– Savina slika zapravo simboliše umetnikovu ličnu dvojbu između istoka i zapada. Sava tu sliku radi pred drugi odlazak u Pariz. A nakon prvog boravka u Parizu vraća se poražen jer nije sve prošlo onako kako je želeo. I logično je da drugi odlazak za sobom vuče velike brige, strahove, očekivanja. I zato je slika “Kupačice” alegorijski prikaz tih dilema koje ga muče. Jer sa jedne strane su same „kupačice“ ilustracija Orjenta, u drugom planu vidimo dve žene u evropskim haljinama, kao neke alegorijske figure zapada, a u pozadini jedan izmišljeni pejzaž sa mostom koji je asocijacija na most na Šidini koji iznova ponavlja u svojim radovima, pojavljuje se i u ciklusu „Šidijanke“ i „Doručku na travi“. Taj most i njegovo prisustvo na slici služi kao neka vrsta premošćavanja svih umetnikovih dilema – istok i zapad, velika očekivanja, identitetske nacionalne dileme. Tim mostom u daljini kao da pokušava da premosti te dve “suprotstavljene” strane obale, urbano i ruralno, tradicionalno i moderno, istok i zapad – objašnjava Ivanović.
Luncheon on the Grass (1927) by Sava #Šumanović, born on this day in 1896 http://t.co/aBvNEim2bx #SerbianArt pic.twitter.com/FQpTR7BfNH
— Ivana Lepojev (@ivanalepojev) January 22, 2015
Sava Šumanović je, kako podseća, ipak bio čovek koji dolazi iz malog mesta i hrli u jedan veliki prostor. I stoga neminovno nosi teret osobe iz jedne male sredine, a za Evropljane Balkan jeste bio neki daleki prostor na granici Orjenta:
– A dodatnu zavrzlamu stvara Savin potpis Choumanovitch na poleđini slike. Dakle, nije ćirilično Šumanović, već latinično i frankofono, gde se opet mogu učitati stvari koje on pokušava da premosti pre odlaska u Pariz. Rastrzan je Sava između istoka i zapada. Smetalo mu je što prilikom prvog boravka u Parizu nije mogao da se integriše u taj veliki umetnički centar. Ta slika jeste jedna od prvih u karijeri na kojima pokazuje duboke, lične dileme – smatra naš sagovornik.
„Drugačije je svetlo našeg Srema od onog u Parizu“, govorio je i sam Sava Šumanović nakon drugog povratka iz francuske prestonice.
Upoznajte šidske kupačice – Šidijanke Save Šumanovića na izložbi u Galeriji Matice srpske.#DoziviUmetnost pic.twitter.com/CpbvDavNET
— GalerijaMaticesrpske (@galmaticesrpske) June 6, 2017
Iako nastale pre skoro jednog veka „Kupačice“ su i danas jedno od najznačajnijih dela u Šumanovićevom opusu, upravo zbog toga što po prvi put u njegovom stvaralaštvu donose motive i elemente koje će zaokružiti u jednom od svojih poslednjih ciklusa – „Šidijanki“ koji je radio pred smrt 1942. godine.
– Izmišljeni pejzaž, veliki ženski aktovi, nekakvi simolički, imaginarni prikaz jednog sveta koji ne postoji pojavljuju se u „Kupačicama“, a Sava će ih ponovo obraditi pred sam kraj života. Ova slika jeste uvod u njegova potonja razmišljanja koja su u istoriji umetnosti ostala vrlo upamćena – zaključuje Nikola Ivanović.
