Kritika filma: Kako je nešto "ovako" uopšte snimljeno u Holivudu?

Jer, u određenim segmentima, "Sve u isto vreme" (Everything Everywhere All At Once) bukvalno jedva može da se prati. Od tri segmenta u koja je film (nepotrebno) podeljen, onaj prvi (“Everything”), koji traje malo više od sat vremena, je praktično jedna akciona sekvenca bez kraja koja se sastoji od variranog lupa u kome se (po) dvoje ljudi bori. Drugi deo, “Everywhere” je, maltene, isto to samo sa nešto malo više dramskih i komičnih pauza. I kada se taj eksplozivni, intenzivni, jedvapratljivi duo završi na kraju nas sačekuje sentimentalno finale (“All At Once”) koje u svom ishodu nije mnogo drugačije od onoga u američko-kineskom partnerstvu "The Farewell" u kome se generacijski jaz tretira kao prilika za pomirenje kultura i tradicija.

Film počinje kao socijalna komedija, o majci azijskog porekla koja ima problema da sačuva svoj biznis za pranje veša, ali i odnos sa ćerkom lezbejkom, koja tokom segmenta u poreskoj upravi, pravo niotkuda (i nikada ovu frazu nisam koristio bukvalnije!) postaje akciona komedija o multiverzumima (!!!) u kojima pomenuta majka mora da se suprostavi “zlu” i spase multiple paralelne svetove od propasti. Ovu bitku možete sebi interpretirati kao alegoriju za majčin podjednako komplikovan i intenzivan odnos sa ćerkom odnosno pomenuti generacijski/kulturološki sukob.Ako ste gledali "Swiss Army Man", scenarističko-rediteljskog dvojca Dan Kwan i Daniel Scheinert koji stoji iza ovog filma (kao “Daniels”), onda ni ova vrsta apsurdno-parodičnog zapleta ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali u tom, po mnogo čemu nesavršenom filmu, Kwanova i Scheinertova vizuelna maštovitost i dinamika bili su prigušeniji radnjom i razvojem karaktera, čega ovde, sve do klišeiziranog finala, uopšte nema. Sve u isto vreme deluje kao da "The Adventures of Baron Munchausen", Terry-ja Gilliama ubrzano premotavate.https://www.youtube.com/watch?v=wxN1T1uxQ2gJoš bolnije je što je neku vrstu predloška za (bukvalno) ovakav miks komedije, akcije i sentimentalnosti definisao i usavršio (honkoški wunderkind) Stephen Chow svojim “fear & loathing” remek delima "Shaolin Soccer", "Kung Fu Hustle", "Journey to the West" i "The Mermaid", u odnosu na koja ostvarenje Daniela deluje idejno inferiorno, duhom neautentično, a u egzekuciji kao radikalna, eksperimentalna varijanta Chowove postavke “sve što je zabavno može!” koja testira fizičke mogućnosti percepcije gledaoca. Rezultat je film koji izgleda i doima se kao vatromet koji traje dva sata duže nego što je trebalo, koji time iscrpljuje gledaoca, da ovaj na kraju u poslednjim minutama guta stereotipnu i patetičnu suštinu kao preko potrebno parčence razumljive radnje.OCENA: 3/10Bonus video - Jonathan English: Cela Amerika će videti film sniman u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jonathanenglishcelaamerikaevidetifilmsnimanusrbiji-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2867062"]