Književnice su potcenjene i izložene banalizaciji - Ninova nagrada i žene

Kada je 1954. godine ustanovljena Ninova nagrada, među pet dela koja su se našla u najužem izboru bilo je i jedno koje je potpisala dama - Jara Ribnikar. No, nije nagrađena knjiga Ribnikareve, već Dobrica Ćosić.I trebalo je da prođe gotovo tri i po decenije da bi Ninova nagrada otišla u ruke jedne književnice. Bilo je to tek 1988. godine kada je laureat bila Dubravka Ugrešić. Ne samo što ostaje zapisano da je bila prva dama, već je Ugrešićeva i danas, posle gotovo sedam decenija, najmlađa laureatkinja. Kada je nagrađena za "Forsiranje romana reke" imala je 39 godina. I Milena Marković je u ponedeljak postala tek šesta žena laureat u 68-godišnjoj istoriji dodele najuglednijeg književnog priznanja. U protekle dve decenije samo tri žene ovenčane su ovim priznanjem, poslednji put Ivana Dimić pre šest godina. Kraj prve decenije novog milenijuma umnogome je bio prekretnica jer se desilo da dve godine zaredom,2009. i 2010. priznanje dobijaju žene - najpre Grozdana Olujić, a potom Gordana Ćirjanić. No, kad se posle maltene sedam decenija podvuče crta, ostaje poražavajući podatak da je tek šest žena nagrađeno.

Među 68 dobitnika Ninovog priznanja, ima i onih koji su ovu nagradu dobijali više puta. Ali, opet u pitanju su samo književnici. Dobrica Ćosić prvi je laureat Ninove nagrade 1954. godine. "Koreni" su prvi od dva nagrađena Ćosićeva romana. Samo dve godine kasnije Oskar Davičo dobija prvu od čak tri nagrade, zbog čega je i danas neprikosnoven kada je u pitanju istorijat ovog priznanja. Po dva puta Ninovom nagradom ovenčani su i Živojin Pavlović, Dragan Velikić i Svetislav Basara.O nagradama se oduvek, a naročito danas, kako za Nova.rs podseća profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, anglistkinja i književna teoretičarka Vladislava Gordić Petković, mašta kao o vidu afirmacije: - Za pobednika se čuje makar jednom i za njega se zna makar kratko. To jedva iščeprkano pamćenje kratkog roka vrlo je važno književnicama, jer je književni rad danas malo poštovan, potcenjen, a dodatno je i izložen sistematskoj banalizaciji, naročito kad su u pitanju žene koje pišu.

Istorija dodele Ninove nagrade mogla je, kako ističe Gordić Petković, da bude i drugačija:- Svetlana Slapšak ("Ravnoteža"), Ivančica Đerić ("Nesreća i stvarne potrebe"), Ljubica Arsić ("Ikona", "Mango"), Tanja Stupar Trifunović, Vida Ognjenović ("Preljubnici"), Laura Barna (iako se "Sve moje sestre" nisu takmičile) tvore moguću istoriju NIN-ove nagrade, a tvore je i dalje i one koje više nisu sa nama: Biljana Jovanović, Mira Otašević, Boba Blagojević (seća li se iko romana "Skerletna luda", zapaženog one godine kad se obreo u selekciji za NIN-ovu nagradu?). Mirjani Novaković je NIN-ova nagrada pre više od dve decenije izmakla za jedan glas, ali je roman o đavolu koji traga za vampirima po Srbiji imao desetak izdanja i mnogo vernih čitalaca, tako da je ipak postao deo književnog kanona - smatra Vladislava Gordić Petković.Književnica i rediteljka Vida Ognjenović, osvrćući se na najuži izbor za Ninovu nagradu, misli da je svako od šest dela koji su se našli u završnom krugu odlično:- Svaka od tih knjiga mogla je dobiti nagradu. I žiri zbog svoje odluke ne bi mogao da se proziva. A Milena Marković, koja je laureat, je odlična književnica - smatra naša sagovornica, uz opasku da jedva čeka da pročita "Decu".Vladislava Gordić Petković je već ocenila za naš sajt da je Milenina knjiga "čudesna i strašna, bolna i oštra, nežna i izubijana":- Da je to poetska verzija Markesovih "Sto godina samoće" u kojoj se bol bori sa čudom i kazna sa radošću. Imala sam čast da budem u odboru koji joj je dodelio nagradu za moderni umetnički senzibilitet "Todor Manojlović", a volela bih da sam bila u prilici da glasam za ovu odluku Ninovog žirija. Nagrada "Deci" Milene Marković je vid hrabrog konformizma i konformističke hrabrosti; pohvaliću je i svim srcem pozdraviti, ali i podsetiti da ovakva odluka u budućnosti treba da bude rutinska. Za mene je ovo i trenutak da se setimo dva lirska romana Sonje Veselinović, "Poema preko" i "Krosfejd", koji su prošli ispod Ninovog radara, i da ohrabrimo još mnogo žena na pisanje - naglašava Vladislava Gordić Petković.

Kada pogleda čitav istorijat dodele Ninovog priznanja, Vida Ognjenović podseća za naš sajt da je velika književnica i akademik Svetlana Velmar-Janković tek u 62. godini dobila Ninovu nagradu:- Još je drastičniji primer Grozdane Olujić koja je u 75. dobila nagradu. Načekala se… Književnost ne delim na mušku i žensku, već samo na pravu i njene imitacije, ali jeste taj razmer šezdesetak prema šest, koji se uočava kada se pogledaju svi dobitnici Ninove nagrade, poražavajući. I lako nam je da pretpostavimo da tu postoji neko malo nepoverenje u žene književnice. Glasam protiv toga - poručuje Vida Ognjenović.Bonus video:Milena Marković, dobitnica Ninove nagrade

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavamilenamarkovicdobitnicaninovenagradeik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3029960"]