Milena Marković - dobitnica NIN-ove nagrade VIDEO

Kada je dobila reč kao laulerat, Milena Marković je rekla da joj je bila čast što je uopšte bila u užem izboru sa Davidom Albaharijem i Vladimirom Kopiclom, a zbog činjenice da je dobitnik joj je puno srce.– Odlučila sam se da napravim poemu, roman u stihu i rad na njemu je trajao nekoliko godina. Na pola sam shvatila da sam se bavila epohom i svetom koji je zauvek nestao. Ne tiče se to samo naše zemlje, već i drugih prostora i vrednosti. Reč vrednost je mala, rekla bih pre da sam se bavila ekstazom, sudbinom i agonijom slobode. Osmelila sam se da se bavim tom temom nakon velikih pisaca poput Uelbeka. Knausgora i Prilepina. Pokušala sam kroz ličnu priču da pokažem kako svi plaćaju cenu. Mislim da je zbog toga taj moj roman, nadrastao i mene i ovo što sam ja uradila. Ja sam neko ko se trudi da bude skrušen u životu i radu, te se sada pitam šta ću dalje da radim jer neću prestati, naravno. Šta ću dalje ja sirota, to mi je na pameti zato što sam baksuz – rekla je Markovićeva.U najužem izboru, pored Markovićeve, bili su i romani „Sampas“ Ilije Djurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića, „Španska čizma“ Vladimira Kopicla, „Mokrinske hronike“ Srdjana V. Tešina i „Pogovor“ Davida Albaharija.U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su, pored predsednika Teofila Pančića, i Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić. Kako je na dodeli istaknuto, žiri je glasao u finalnom krugu većinom glasova za Milenu Marković. Za „Decu“ su glasali Pančić, Milenković i Čakarević, dok je Marija Nenezić odabrala roman Srđana Tešina „Mokrinske hronike“, a Kukić „Pogovor“ Davida Albaharija.

Za 68. NIN-ovu nagradu konkurisalo je ukupno 196 romana. Objava dobitnika bila je planirana za 12 časova u hotelu “Moskva”, kamere i fotoaparati su već tada bili uveliko spremni, međutim, čekalo se na dolazak žirija bar pola sata. Da bi se zabavili dok čekaju, novinari su nagađali ko je laulerat. Neko je rekao da ima izvor da Milena nije sigurno, drugi su dodali da su Lagunini pisci otpali, neko je bio ubeđen da će Albahari ponovo uzeti “zlato”… Ali kada se Milena Marković pojavila zajedno sa žirijem u sali “Balkanska”, sve je bilo jasno i svi su držeći telefone momentalno požurili da jave svojim redakcijama ime dobitnika NIN-ove nagrade za 2021.

Govoreći o dobitnici, predsednik žirija Teofil Pančić je rekao da nije imao dilemu od prvog čitanja.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavateofilpancicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3029894"]- Bilo mi je jasno da je teško da će išta moći da zaseni Mileninu knjigu. Ona je, pre svega, veliki iskorak za savremenu srpsku književnost. Ovo je knjiga koja će se pamtiti. NIN-ova nagrada je na dobitku jer ovim delom potvrđuje vlastitu vitalnost - nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu bolja i izvan standarda, šablona i horizonta očekivanja. Ne mogu da zamislim čitaoca koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen. Smatram da je čitanje ove knjige značajano egzistencijalno iskustvo, ne samo estetsko. Svaki čitalac će pamtiti kako se knjiga inkomporirala u njegov emotivni svet - rekao je Teofil.#fb_live_videoIvan Milenković je rekao da je velika čast biti u žiriju koji je nagradio ovakvu knjigu.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavaivanmilenkovicpredsednikzirijaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3029825"]- Ako je istina u književnosti ono što je najvažnije u njoj, onda je knjiga Milene Marković nešto najistinitije u srpskoj književnosti. Istina se nikada ne tiče onoga što se događa u stvarnom životu, istina se tiče same književnosti u njenom tekstu. Ova knjiga kao da je ispisana noževima od početka do kraja, istinitost u njoj nalazi onu meru koja je čini velikom knjigom koja će da traje - naglasio je Milenković.

Glavni urednik nedeljnika NIN, Milan Ćulibrk, izjavio je da se zbog epidemioloških razloga još ne zna kada će NIN-ova nagrada biti uručena dobitnici, ali da će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Od 1954. godine nagrada je samo pet puta dodeljena ženama. Dobitnice su bile: Dubravka Ugrešić -”Forsiranje romana rijeke” (1988), Svetlana Velmar Janković “Bezdno” (1995) Grozdana Olujić - “Glasove u vetru”(2009) Gordana Ćirjanić - “Ono što oduvek želiš” (2010) i Ivana Dimić -”Arzamas” (2017).Oskar Davičo je dobio NIN-ovu nagradu čak tri puta (1956. 1963. i 1964), što je za sada rekord. Nekoliko pisaca je dobilo nagradu po dva puta: Svetislav Basara, Dragan Velikić (2007. I 2015), Dobrica Ćosić (1954. i 1961) i Živojin Pavlović (1985. i 1992).Bonus video: Nobelova nagrada - zanimljive činjenice

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinobelam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2518317"]