Počeo književni festival „Na pola puta“

Dokumentarni film “Povratak u Višegrad”, kojim je festival počeo, priča je o susretu jedne generacije učenika, koju je pre 25 godina rat razdvoji na dve strane. Autorka filma, Paržanka Julie Biro, realizovala je kroz film ideju direktora škole u Višegradu i udovice učitelja srpske i bosanske dece, koja su, kada ih je rat razdvojio imali jedanest godina.“Puno sam se kroz posao bavila ovim regionom u poslednjih 20 godina, a glavnu junakinju filma sam upoznala u Sarajevu. Ona mi je rekla da se ne seća puno tog vremena, bila je mala ali se sećala svoje drugarice Jelene, nju je najviše pamtila. Tada sam dobila ideju da otputujem u Višegrad i učinim nešto da se taj razred ponovo okupi, da se razdvojeni ponovo spoje, to sam uspela i to je tema filma. Za ovaj festival znam već niz godina i veliko mi je zadovoljstvo da u njemu učestvujem. Ovo je mesto gde mladi ljudi iz regiona mogu da razgovaraju o različitim temama kroz umetnost i da izraze sebe”, rekla je za Nova.rs Julie Biro.

Festival “Na pola puta” i jeste nastao sa idejom da spoji razdvojeno, da se razlike pomire i da kultura, kao najveća snaga, postane najsnažnija spona, koja ne prepoznaje ništa što razdvaja. Takvu poruku šalje i izložba ilustracija Midhata Kapetanovića “Bratstvo-jedinstvo”, Sarajlije koga je zemljotres, koji se prošle godine dogodio u Zadrebu, vratio u vreme rata, slike koje je nekada gledao video je ponovo. On je autor koji je povezao “Vučka”, “Zagija” i “Pobednika”.“Subota je bila, 22.mart 2020.godine, tek smo ja i supruga ustali i nismo znali šta se dešava  kada smo uključili telefone i kada je stiglo brdo poruka. Naši prijatelji i rođaci iz Zagreba proglašavaju sebe sigurnim, javljaju da je sve u redu, tek tada smo saznali za zeljotres. Onda sam otišao na internet i dok sam čitao izveštaje novinskih agencija, naleteo sam na sliku koja me je duboko uznemirila, vratila mi je postraumatski stres koji sam 90-ih godina zaradio kao mladić. To je bila fotografija mladih majki, koje su u bade mantilima držale svoje bebe u naručju i stajale napolju, jer je zemljotres potresao Ginekološko-akušersku kliniku. Identičnu sliku sam video 1992.godine kada je porodilište Jezero u Sarajevu bilo bombardovano. Istog trenutka sam seo za kompjuter, ruka je sama počela crtati”, priča Kapetanović.Kapetanović nam je kazao da je tada nastala prva ilustracija koja prikazuje Vučka koji Zagija izvlači iz ruševina. Kada je ilustraciju, uz poruku “Ne brini se Zagrebu, Sarajevo je uz tebe” postavio na internet, reakcije su bile neočekivano brojne i pozitivne. Posle te ilustracije usledila je serija novih ali je nastala jedna, koja je privukla još veću pažnju. Povod su bili organizovani protesti u Beogradu i u drugim gradovima Srbije.

“Opet smo kontaktirali sve prijatelje i rodbinu u Srbiji, zabrinuti za njih, opet iz emocije i osećaja nastaje ilustracija na kojoj Vučko i Zagi pružaju podršku Pobedniku, koji je pao a oni ga podižu na noge, ta ilustracija je na internetu ekspldirala, više od one prve. Tako se nastavio duh humanosti, lokalne solidarnosti među ljudima koji se ponovo upalio. Bići iskren pa ću reći da je bilo onih koji su pokušali sve to sabotirati, jer su likovi ilustracija slali jasnu poruku, ali je neuporedivo bilo više onih koji su to podržali. To je period u kome su nastale ilustracije koje su delom prikazane na ovoj izložbi. Same po sebi su poziv na razumevanje, pružanje ruke, klanjanju žrtvama, deljenju sudbine, pronalaženje nekog puta u zajedničku budućnost. Ukoliko to svi zajedno ne budemo radili, neće biti ni načina”, ističe Kapetanović.Predstavljanje svojih ilustracija na ovom festivalu, za Kapetanovića je velika čast, jer Užice vidi kao kulturalni centar regije, pogotovo što su organizatori mladi ljudi koji veruju u reč, u jezik i premoštavanje razlika, što je u ovom trenutku više nego važno. U temu, prve festivalske večeri uklopio se i kratkometražni film o “Vučku”, sarajevske novinarke Lejle Omeragić Ćatić. “Ideja je da Vučka ostavimo u prošlosti, da imamo nekakvu sadašnjost i da gradimo novu budućnost, da dođe neko novi i zameni tog Vučka. On je divan lik, iz vremne koje pamtimo kao lepo, ali došle su generacijekoje traže novi simbol. Jugoslavije više nema, desilo se to što se desilo ali deca ne treba da nose naša sećanja već da grade svoja. Film ima srećan kraj, pošto se nije pojavio novi simbol, Vučko odlučuje da se na neki način transformiše i prilagodi novom vremenu”, kazala je za naš portal Lejla.

Festival “Na pola puta”, inače se organizuje u aprilu ali zbog epidemije to se nije dogodilo. Prošle godine je to bio potpuno zatvoren festival, održan u školi a ove godine se čekala mogućnost da on bar delom vrati svoju formu.“Ideja je da mladi ljudi u javnom prostoru prave književni događaj i na neki način kreiraju kulturnu politiku grada. Najveći deo aktivnosti jeste u školi, pisce učenici slušaju na času, a oni koji su zainteresovani za večernja čitanja, dođu na mali scenu pozorišta, gde pored učenika ima uvek dosta građana.  Na žalostm ni prošle ni ove godine nemamo đake iz drugih škola i drugih bivših republika. Došlo je nekoliko studentkinja iz Zagreba, Beograda i Sarajeva ali i pisci iz regiona. Kada biramo pisce, ideja je da to budu oni koji ne mistifikuju svoju poziciju i dobri su u komunikaciji sa mladim ljudima”, rekla nam je profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji, vodeća organizatorka festivala Ružica Marjanović.

Tokom naredna tri dana gostujući pisci festivala, na različite teme,  razgovaraće sa učenicima Užičke gimnazije. Neke od tema su: razotkrivanje dezinformacija u medijima, subjektivni narator, poezija kao način postojanja, piscima koji suih formirali ali i o drugim piscima i njihovim delima. Festival je pre 16 godina nastao iz potrebe da se približi kultura onoga što se danas zove “preko granice”, što je jedna kulturološka celina, podeljena iz političkih razloga. Ideja je bila da se srednjoškolci upoznaju sa kvalitetnim savremenim književnicima iz Srbije i regiona, i da se đacima pruži prilika da razgovaraju o temama, filmovima i knjigama koje ih interesuju, a za koje nema mesta u školskom programu. Naziv “Na pola puta” je dobio simbolično, jer se Užice nalazi na polovini puta od Beograda do Sarajeva.Bonus video:Zašto je važno da čitamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiknjigeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400500"]