Jugoslovenska kinoteka proslavila je danas 74 godina od osnivanja tradicionanom dodelom Zlatnih pečata čiji su laureati glumica Jelisaveta Seka Sablić, reditelj Đorđe Kadijević i posthumno reditelj Živojin Žika Pavlović.
U uvodnoj reči direktor Jugoslav Pantelić podsetio je da je prošlo i 127 godina od prve filmske projekcije na Balkanu, te da pokretne slike više od pola veka ne prestaju da opčinjuju, uzbuđuju, teraju nas na pokret, promene, ali i umiruju i pružaju utehu.
– Zlatnim pečatom ukazujemo zahvalnost ljudima bez čijeg lika i dela filmsko nasleđe ne bi bilo to što jeste. Ove godine obuhvataju izuzetna dostignuća sa obe strane kamere simbolično sugerišući kompleksnost filmske umetnosti koja se stvara na granici onoga što vidimo i onoga što je iza pokretnih slika – kazao je Pantelić.
Primajući Zlatni pečat, Seka Sablić je istakla da nije vreme za slavlje i nagrade zbog svega kroz šta prolazimo, ali da se ovom priznanju raduje jer smatra da nam događaji poput ovog pomažu da se vratimo u neko bolje vreme:
– Ni to vreme nije bilo dobro, ali je bilo bolje. Ovakvi događaji pomažu da naš život ponovo normalnije poteče. Posebno sam dirnuta što se nalazim u ovom društvu dobitnika Žike Pavlovića i Đorđa Kadijevića, naših velikana filma. Zahvalna sam životu što stojim ovde i što mogu da primim ovu nagradu sa radošću koje imam u srcu, a ja ću tu radost priključiti svojoj ličnoj sreći – zaključila je legendarna glumica ispraćena gromoglasnim aplauzom.
Đorđe Kadijević je priznao da se čovek u ovakvim trenucima uvek zapita da li je zaslužio da stoji na tom mestu, ali da ono što sigurno zna jeste da se tokom svoje duge karijere uvek davao „do daske“:
– Davao sve što sam imao mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost, a u njoj jednom mediju – filmu. Sada, u dubokoj starosti, gledajući reprize svojih filmova mogu da kažem da je to, u stvari, moj život. Ovaj život će uskoro prestati, a pravi koji ostaje i traje jeste onaj koji je zabeležen na filmskoj traci – rekao je sineasta.
Duboko se zahvalio Jugoslovenskoj kinoteci koja je donela odluku da mu uruči ovakvu nagradu naročito jer se zove „Jugoslovenska“:
– Ja sam jugoslovenski reditelj i uvek ću to biti. Sve što sam radio stvorila je zemlja koja, kako kažu, ne postoji, a pitanje je da li onda postojimo i mi. Jugoslavija je postojala i postojaće uvek i ja ću biti Jugosloven do poslednjeg trenutka. Ponosim se time!
U ime kultnog reditelja Živojina Žike Pavlovića posthumnu nagradu je primila njegova ćerka, glumica Milena Pavlović koja se složila sa koleginicom Sablić da nije vreme za slavlje:
– Međutim, s obzirom da je prošlo 25 godina od Živojinove smrti, i da se navršava 90 od rođenja, treba se prisetiti da njegovi filmovi govore o neslobodi, izopačenim političkim i društvenim idejama, a ova nagrada je na neki način simbol ovog vremena. Kada bi neko ponovo pogledao njegova ostvarenja uvideo bi da govore i ovom vremenu. Bilo bi interesantno čuti šta bi sada Živojin rekao. Da li bi ušao u samocenzuru kao mnogi od nas? Ne verujem. Da li bi imao slobodu govora i mišljenja? Verujem da da. Zato je ova nagrada došla u pravo vreme – zaključila je glumica.
Uskoro će biti prikazana i restaurirana verzija filma „Hajka“ Žike Pavlovića u okviru projekta „A1 Kinoteka“, a takođe, najavljen je početak Festivala nitratnog filma koji će se održati od 6. do 16. juna.
Bonus video: Đorđe Kadijević o 50 godina od prvog horor filma „Leptirica“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar