0
Kada se vrate u bivšu porodičnu kuću, nekada velelepni dvorac, koji je u međuvremenu pretvoren u hotel, sredovečna umetnica i njena stara majka, suočavaju se sa davno zakopanim tajnama. U tom bivšem domu proganja ih misteriozna prošlost. Isplivava u tom sablasnom, gotovo napuštenom hotelu sva njihova intima, ali i jeza, duhovi…
Tu staru majku i sredovečnu umetnicu u novom filmu britanske rediteljke Džoane Hog „Eternal Daughter“ (Večna ćerka) igra jedna dama – neprevaziđena Tilda Svinton.
Miljenica Venecije, jer retko koji film u karijeri nije predstavila na Mostri, Tilda Svinton se danas, uoči premijere „Večne ćerke“ na 79. festivalu, pojavila s Džoanom Hog na susretu s medijima na Lidu s upečatljivom, kratkom frizurom s dve nijanse plave (tačnije žute boje) odavajući, bar bojom kose, počast Ukrajini.
Rediteljka Džoana Hog počela je da radi na scenariju za film „Večna ćerka“ još 2008. godine. Poželela je tada, kako je otkrila novinarima u Veneciji, da opiše odnos sa svojom majkom, koja je već bila u godinama.
– Moja majka je odrasla tokom Drugog svetskog rata, a dolazila je iz generacije žena koje, iako su doživele gubitak, osećanja su čuvala za sebe. Međutim, nisu znale kako da prebrode tugu i živele su ispunjene kajanjem i krivicom. No, nikako nisam mogla da dovršim priču, shvatajući da me je u tome sprečavala sopstvena krivica, isprepletena sa krivicom moje majke. Međutim, nešto kao da se otvorilo pre dve godine kada sam priču smestila u taj u jezivi hotel, spoznavši da se sablasno i intimno mogu isprepletati – kazala je rediteljka i scenaristkinja Džoana Hog.
Iako je imala gotov scenario, kada su već počeli da snimaju film u Velsu, i to usred pandemije, nisu ga se držali, kako je objasnila Tilda Svinton, kao “Svetog pisma”. Naprotiv:
– Bio je to odlazak u pravu avanturu. Neko vreme nam se čak činilo da sve to nema smisla, ali da će na kraju ipak imati poentu. Bilo je to kao s Rubikovom kockom, s kojom moj sin dobro rukuje… Za Džoanu scenario nikada nije bio gotov, videla je to kao neke papire koje svakoga dana treba menjati, dorađivati. I to je gozba za svakog glumca na filmu – da neko ima muda da odbaci sve!
Ovaj film je nova saradnja britanskih umetnica, nakon ostvarenja „Suvenir“ i „Suvenir II“ iz prošle, odnosno pretprošle godine. Avanturističkog duha, kakav je odlikuje, Tilda Svinton je otkrila kakvi je projekti privlače:
– Nikada ne bih ušla u projekat u kojem mi je sve poznato, gde je sve izvesno. Kada ne znam šta da očekujem to me tako privlači. Osim toga, uvek tragam za prijateljstvom, zajedništvom. Tako sam i počela na filmu. Uostalom, snimila sam toliko filmova sa Derekom Džarmanom. A, prvi film koji sam snimila u karijeri bio je diplomski, kratki film Džoane Hog „Caprice“. Ta radost, ta tajna rada s ljudima koje volim i poštujem, za mene je nešto najlepše – kazala je Svintonova, objasnivši da je izuzetak u tom smislu bilo ostvarenje koje je premijerno prikazano na prošloj Veneciji „Memorija“ Apičatonga Verasetakula:
– Bio je to novi pravac za mene. Znate, kada sam dobila decu mnogo toga se promenilo, jer sam shvatila da ne želim više stalno da putujem svetom zbog snimanja. Kada radite film, a pogotovo ako igrate glavnu ulogu, to je minimum šest meseci odsustva od kuće. A ja sam htela da budem s decom dok odrastaju. I sada su porasli, otišli od kuće, pa ponovo mogu da se udubim u glumu. Ovaj projekat sa Džoanom bilo je nešto što nikako nisam mogla da propustim.
S obzirom da je Tilda bila dete, a danas je „samo“ majka govorila je i o tome s kim se više poistovećivala dok je snimala „Večnu ćerku“ – s likom majke ili ćerke?
– Mislim da je najpošteniji odgovor i s jednom i drugom. Dugo smo Džoana i ja pričale o našim mamama. Nijedna od naših majki nije više tu. No, složile smo se da čak i kada vam majka umre, nastavljate da imate vezu s njom. Niti Džoana, niti ja nismo se plašile da budemo progonjene od strane naših majki. Samo zato što neko „napusti zgradu“, to ne znači da prestaje odnos. Zato ne treba oplakivati vezu, jer ona i dalje postoji – odsečna je bila britanska glumica.
Još od detinjstva britanska sineastkinja Hogova imala je jedan jedini strah – onaj od odlaska majke:
– To je verovatno najveći strah svakog deteta. Sliku majčinog odlaska stalno sam izbacivala iz glave, tresući se od same pomisli na to. I šta se desilo? Dok smo montirali film, moja majka je umrla u 93. godini. I nisam bila toliko potrešena, niti sam toliko plakala koliko sam zamišljala da hoću. „Krivac“ za to je film. Sa „Večnom ćerkom“ sam razvejala sve svoje strahove – priznala je Džoana Hog.
A Tilda Svinton, čija je majka preminula pre deset godina, lečila se radeći „Večnu ćerku“:
– Raditi bilo kakav posao, ne samo snimati film, jeste neka vrsta terapeutskog iskustva. Samo taj osećaj da radite i razgovarate s nekim u koga verujete i koga volite leči. Dovodi do neke vrste katarze!
Bonus video: 78. Venecija
