7 eksplozivnih otkrića iz memoara holivudske glumačke zvezde: Jedna luda vožnja Majkla Daglasa

Od oca, velikana Holivuda Kirka Daglasa Majkl je prisvojio misao vodilju da šta god da radi u životu, to čini do krajnjih granica. I da ako nešto radi s potpunom posvećenošću, uspeće, a ako kojim slučajem omane - da ne žali. I da samo gura dalje.

Tako je i bilo tokom čitave karijere Majkla Daglasa. koji u svom bogatom opusu ima filmove kakvi su "Kineski sindrom" Džejmsa Bridžisa, "Fatalna privlačnost" Adrijana Lajna, "Niske strasti" Pola Verhovena, "Pad" Džoela Šumahera ili "Moj život s Liberačijem" Stivena Soderberga.

Potekao iz ugledne holivudske porodice, od oca Kirka Majk je nasledio ljubav prema filmu. I to ljubav koja vraća veru u moć filma i spremnost da se, kako je često isticao, brani telom i dušom. Svedočanstvo te vere jeste njegova glumačka karijera, koju je započeo daleke 1966, da bi se proslavio tek s "Kineskim sindromom" 13 godina kasnije. Ne i producentska karijera, u koju je uplovio kao koproducent "Leta iznad kukavičijeg gnezda" Miloša Formana, filma koji je 1975. godine dobio Oskara za najbolje ostvarenje.

Kao glumac radio je s najvećima u industriji, od Roberta Zemekisa u "Lovu na zeleni dijamant", preko Ridlija Skota u "Crnoj kiši", ili Adrijana Lajna u "Fatalnoj privlačnosti", do Olivera Stouna u "Volstritu", za koji je ovenčan Oskarom, a pre nekoliko godina postao je i laureat Zlatne palme za životno delo Kanskog festivala.

Ali, osim glumačke karijere posvećen je mnogim bitnim ciljevima. Kao mirovni ambasador Ujedinjenih nacija, još od 1998. godine bori se za nuklearno razoružanje, a već dugo je glasan u pozivima da se uvede kontrola naoružavanja u SAD.

I nakon što je 25. septembra proslavio 82. rođendan slavlje je uveličao i objavljivanjem memoara. Pre nešto više od nedelju dana izdavačka kuća "Grand Central Publishing" objavila je Daglasovu knjigu "One Helluva Ride" (Jedna luda vožnja).

U ovoj autobiografiji glumac iskreno piše o svemu onom što se dešavalo iza kulisa jedne briljantne karijere. Ne libi se glumac da otvoreno beleži na papiru kontroverzne momente iz svog života - od tajnih afera sa koleginicama, preko perioda konzumiranja droge, do pretnji ubistvom.

Glumac navodi da u svojim osamdesetim godinama želi da ponudi iskren uvid u svoj život i proces rada, bez suzdržavanja.

- Osamdesete godine života mogu biti dobro vreme da podelite tajne sa svetom, sa svima - kazao je za "Los Anđeles tajms" 82-godišnji glumac.

A u razgovoru za agenciju AP je, povodom izlaska knjige, precizirao da ljude koje zanimaju samo filmovi autobiografija pruža određeni uvid u sam proces rada, te da možda mogu nešto i da nauče.

- Za neke druge, to će biti samo potvrda ili demanti tračeva. Ali, prilično sam strog prema sebi u knjizi i, znate, iskren. Pokušavao sam da postupim ispravno, ali sam se u životu nalazio u situacijama u kojima je delovalo kao da sam ja taj loš momak.

Tajna romansa

Jedno od eksplozivnih otkrića iz knjige jeste da su Majkl Daglas i Ketlin Tarner krili svoju kratku, tajnu romansu od sveta punih 40 godina. Sve je počelo na snimanju filma “Lov na zeleni dijamant” Roberta Zemekisa 1984. godine. Hemije je bila tolika da nisu mogli da se odupru i započeli su vezu, koju su uspešno krili i od reditelja i kolega.

Daglas je u to vreme, kako opisuje sebe, "tehnički još uvek bio u braku, ali rastavljen" od supruge Dajandre Luker. Supruga je, očigledno, imala drugačije viđenje statusa rastavljenog para, a ljubavna afera se završila nakon što je Luker došla na set i suočila se sa Tarnerovom.

Glumačke zvezde su nakon toga decenijama lagale o svojoj romansi u intervjuima za medije.

"Zvanična priča je glasile ovako: Da, priznali smo da imamo neverovatnu hemiju. Da, oboje smo bili, kako je Ketlin rekla, 'strašno koketni' i da, oboje smo bili u iskušenju, ali se nikada ništa nije desilo između nas... To je bila laž koja je trebalo da zaštiti moju ženu i sina, laž koju smo pričali svetu 40 godina", piše Daglas uz napomenu da je dobio dozvolu od Tarnerove, kao i svih drugih žena koje pominje u autobiografiji, da otkrije aferu u knjizi. Tarnerova je, kad je objavljena knjiga, i sama izjavila:

- Gospode blagi, kakva frka oko nečega što se desilo pre 40 godina! Volim Majkla i radujem se što ću uživati u knjizi.

Afera sa koleginicom

Iako su Daglas i Šeron Stoun delili nekoliko vrelih scena u "Niskim strastima", pa se godinama spekulisalo da su "imali nešto", glumac je u memoarima demantovao zasvagda te spekulacije. Ali, podelio je neočekivano otkriće - imao je, zapravo, aferu sa glumicom koja mu je u filmu Pola Verhovena igrala bivšu partnerku, Džin Triplhorn. Iako je Džin bila gotovo 20 godina mlađa od njega, Daglas priznaje da se "opasno zaljubio" u Triplhornovu.

"Mediji su bili toliko fokusirani na moguću vezu između Šeron i mene, da su propustili onu stvarnu, vezu koja je postojala između mene i Džin. Bio sam lud za njom. Ali bio sam i dovoljno samosvestan da znam da je najgora stvar koju bih mogao da uradim u tom trenutku, nakon skoro 20 godina braka, da odmah uskočim u drugu ozbiljnu vezu. Moja veza sa Džin trajala je tokom produkcije filma, a onda je svako otišao na svoju stranu", napisao je Daglas, koji je u to vreme još uvek bio u braku sa Lukerovom, koji je opisao kao problematičan.

Raskidi zbog Zite-Džons

Majkl Daglas je 1998. godine na jednom filmskom festivalu upoznao, kako piše, ljubav svog života, glumicu Ketrin Zitu-Džons. Kada su on i Zita-Džons ozvaničili vezu, Daglas je morao, kako otkriva, da obavi "pet brzih telefonskih poziva" ne bi li raskinuo sa drugim ženama, za koje se prethodno pobrinuo da "sve žive u različitim gradovima".

"Nijedna od njih nije tražila monogamiju, niti uopšte pitala šta još radim. Siguran sam da su se i one viđale s drugim muškarcima. Toga dana sam pozvao svaku od njih da im kažem da sam upoznao nekoga i da više neću moći da nastavim da se viđam sa njima. Sve su to dobro prihvatile".

Majkl Daglas i Ketrin Zita-Džons venčali su se 2000. godine. I danas su, posle više od dve i po decenije, u braku.

Izvređao Džuliju Roberts

Na zabavi nakon dodele nagrada Zlatni globus 1990. godine, Daglas, koji je bio u alkoholisanom stanju, primetio je kako je Džulija Roberts zagrlila njegovog, tada 13-godišnjeg sina i učinilo mu se da kao da ga "nešto gnjavi". Daglas je planuo na koleginicu i grubo joj poručio:

"Sklanjaj ruke sa mog sina, uzmi taj Zlatni globus i gurni ga tamo gde sunce ne sija".

Kasnije se izvinio Džuliji, i poslao cveće i koleginici i njenom tadašnjem vereniku Kiferu Saterlendu.

"Ostao sam prijatelj sa Kiferom. Sa Džulijom, i ne baš...", napisao je Daglas.

Ultimatum supruge

Kada su Majkl Daglas i njegova supruga bili u Los Anđelesu, Lukerova je odbila da provede noć s njim. Zato je Daglas pozvao nekog drugog da dođe – ali, njegova supruga se vratila u hotelsku sobu. Glumac opisuje kako je čuo "okretanje kvake na vratima", a zatim video svoju suprugu kako "stoji na vratima i bulji u nas". Pretpostavio je da je Lukerovoj dojava stigla od privatnog detektiva. Daglas kaže da mu je Lukerova dala ultimatum - ili odvikavanja ili razvod. Glumac se odlučio za odvikavanje. Uz to, oštro je u memoarima demantovao tadašnje medijske izveštaje da je bio na lečenju zbog zavisnosti od seksa:

"Nikada nisam bio je**ni zavisnik od seksa", piše Daglas i tvrdi da je i Lukerova imala afere:

"Nije baš da je sedela kod kuće u spavaćici i čekala pored telefona da se ja javim. I ona je izlazila sa svojim prijateljima i imala romantične epizode".

Sklon porocima

Glumac priznaje u memoarima da nikada nije konzumirao narkotike dok je radio, ali da je između projekata toliko zloupotrebljavao kokain da mu se jednom desilo da je zaspao sa slamčicom u nosu. Piše i kako je jedne noći, krajem sedamdesetih, uzimao kokain sa O Džej Simpsonom dok su bili na zabavi koju je organizovao suosnivač časopisa "Rolingstoun" Jan Vener.

"Bio sam preplavljen obavezama, pod velikim pritiskom i počeo sam sve više da se upuštam u konzumiranje kokaina. Mislim da je to prilično uticalo na propast mog prvog braka i na potonji odlazak na rehabilitaciju... Osvrćem se sada na taj period, na konzumiranje kokaina kao na smešnu, beskorisnu drogu. Ali u to vreme - bio je to način da se produži zabava i izduva ventil", iskren je glumac u knjizi.

Incident na dodeli Oskara

Na dodeli nagrada Američke akademije za filmsku umetnost i nauku, Oskar 1992. godine, agent FBI-ja je zaustavio Majkla Daglasa u dvorani Šrajn auditorijum i rekao mu da postoji osnovana sumnja da neko, ko je takođe u dvorani, preti da će ga ubosti iglom zaraženom virusom HIV. Daglas je, kako piše, bio "prestravljen". No, nekako se sabrao i izašao na scenu da uruči Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu koleginici Džodi Foster.

"Dok sam izlazio, bacio sam na brzinu pogled u publiku da bih se uverio da niko ne juri ka bini".

Na sreću, dodaje, nije.