0
„Strana propaganda i Srbi poslednjih decenija 20. veka“ naziv je izložbe, koja je povodom Dana pobede i Dana Istorijskog arhiva u Užicu, otvorena u ovoj ustanovi.
Autor izložbe je kolekcionar Dejan Kragić koji je spreman da svoju kolekciju pokloni nekoj od ustanova kulture u Srbiji koja bi imala prostor za stalnu postavku. Izložena postavka sadrži 100 sadržaja stranih časopisa i oko 40 letaka koji su tokom 1999. godine bacani iz aviona.
PROČITAJTE JOŠ
Centralna izložba se odnosi na događaje 90-ih godina prošlog veka a sadrži i časopise koji predstavljaju uvod u tadašnja zbivanja 80-ih ali i one koji govore o Kosovu posle ratnih zbivanja. Kolekcionar i autor izložbe Dejan Kragić za Nova kaže da su to svedočenja koja su važna za srpsku istoriju.
„Nisu to sve epohalni predmeti ali mislim da mnogi nose poruku određanog momenta u istoriji i da bi trebalo da se sačuvaju. Imam nekoliko zbirki poput ove a sve su nastale spontano. Neki čaopisi i meni pomažu da shvatim neke događaje i otkrijem ono što je nekom novom propagandom sklonjeno ispod tepiha. Interesantno je da mnoge događaje koji su za nas ovde centralni, kao što su stotine hiljada izbeglih iz Krajine, Republike Srpske, nikada nisam našao da su spomenti u stranim časopisima“.
Kragića smo pitali kako danas vidi propagandu, ne samo u stranim već i u domaćim časopisima. Domaću štampu ne prati ali kaže da se medijskom propagandom budi zlo u ljudima pa ima i lične strahove da će to što izlaže kod nekih ljudi probuditi neka osećanja. Za televizijske sadržaje u Srbiji misli da je na delu ponovo jaka propaganda.
„Jedan novi vid propagande za koji ne znam gde vodi, bojim se i ne slažem se sa aktuelnim događanjima i situacijom u Srbji. Ako studenti ne dobiju to što zahtevaju i ako budu masovno napuštali zemlju, što je moguće u momentu razočarenja, nikako nije dobro. Meni je početkom 90-tih bilo jako teško da odem iz zemlje, a možda sam trebao, bilo je neizvodljivo. Danas deci za to treba 2-3 telefonska poziva i 100 evra u džepu pa da otputuju. Bojim se da ako zbog ove nesređene politička situacija mladi ne budu svoju budućnost pronašli u ovoj zemlji, a ja imam dvoje studenata, bojim se da će otići.
Na otvaranju izložbe o tome kako novinarstvo gleda na propagandu i kako utiče na kreiranje javnog mnjenja, govorio je i predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević. Trenutnu civilizaciju naziva civilizacijom slike u kojoj su se našli oni koji su sazrevali u civilizaciji knjige.
„Civilizacija slike podrazumeva da ogromna količina čovečanstva može konzumirati bezbroj slika bez većeg napora a samim tim je mogućnost propagande ogromna, svi smo konzumenti slike. U katalogu ove izložbe istoričar Graovac kaže da je propaganda koja se vidi na stranicama već javno osudia i da je ta reč završena. U tu poziciju smo dospeli tako što je propaganda na primarnom nivou razdvojila dve stvari-istinu i interes. Istina je ostala po strani a interes je preuzeo primat pa se u propagandu uključuje sve što može da joj koristi. Svi smo svedoci krilatice da istina prva strada u ratu“.
Kaže da je na drugom nivou dejstvo propagande a na trećam mestu su njene dugoročne posledice. Ako je naziv izložbe „Strana propaganda i Srbi“, Živanovića smo pitali šta bi rekao na rečenicu – Domaća propaganda i Srbi?
„Sve što možemo da kažemo je da je svet surovo podeljen i da se kao pojedinci koji tragaju za istinom moramo izložiti pluralizmu propagande. To je strašna rečenica i to je strašan zahtev ovog vremena u kome je ukinut dijalog od globalnog do lokalnog nivoa. Istina je tamo gde postoji dijalog u kom dvoje ljudi razumno komunicira, bez povišenih tonova, dijalog je ono što je već davno viđeno kao dobotak za obe strane. U Srbiji, samo u retkim kratkim periodima pokušaja demokratije, uspevali smo da budemo u dijalogu, u normalnosti i da ne isključujemo druge. Bez dijaloga ne možemo uspeti da uradimo ništa“, kazao je za Novu Živanović koji veruje da ima načina da se medijska slika u Srbiji popravi tako što će svaka izostavljena strana dobti svoj prostor, onoliko kojiko je provilegovana strana dobila u medijskoj određanoj propagandi.
Većina izloženog materijala posvećena je zapadnoj propagandi koja je suštinski postala trajno svedočanstvo, ne samo strahovite satanizacije srpskog naroda vić i potvrda teze o direktnoj involviranosti zemalja kolektivnog Zapada u krvavom raspadu Jugoslavije. Istoričar Srđan Graovac kaže da su ideri zapadnog sveta nesumnjivo pokušali da se predstave kao neko ko je primarno bio medijator između zaraćenih strana , lučonoša mirovnih ideja i planova, ali nikako kao neko ko je direktan učesnik u svim tim nesrećnim događajima. Izložbom je dat skroman doprinos kulturi sećanja jer čuva od zaborava istorijski važne događaje koji su u mnogo čemu uticali i utiču na sudbinu srpskog naroda.
Autor izložbe Dejan Kragić za Nova kaže da pored izložene poseduje još neke zbirke ove tematike i spreman je da to ustupi bilo kojoj ustanovi kulture u Srbiji koja ima interes da obezbedi trajni prostor za njihovo izlaganje i čuvanje.
