Većina izdavača prijavila se za Sajam knjiga planiran za jesen, ali mnogi od njih uz uslov da se razmotre zahtevi iz zajedničkog pisma dva njihova udruženja organizatorima u kom se traži da cene izlagačkog prostora i ulaznica ove godine budu prepolovljena. Da li će najvećeg sajma knjiga u regionu biti u oktobru i kako će izgledati zavisiće i od odgovora organizatora, ali pre svega od situacije sa koronavirusom koju, kako to kažu i jedni i drugi, trenutno niko ne može da predvidi.
Beogradski sajam je u kalendar manifestacija planiranih za jesen uz ostale smotre upisao i Sajam knjiga i izdavačima je poslat poziv da se prijave do 19. juna. Pre isteka tog roka, čelnici izdavačkih kuća okupljeni oko Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), kao i grupa samostalnih izdavača u zajedničkom pismu upućenom Odboru za organizaciju Beogradskog sajma knjiga, JP „Beogradski sajam“, Gradu Beogradu kao osnivaču i Ministarstvu kulture izneli su četiri predloga: da se cena izlagačkog prostora snizi za 50 odsto, kao i cena ulaznica, da ulaz za učenike i penzionere bude besplatan, te da tri predstavnika izdavača uđu u Odbor sajma.
Pismo sa potpisima predsednika UIKS-a Dejana Papića („Laguna“), predsednika UPIS-a Zorana Hamovića („Klio“) i Žarka Čigoje („Čigoja štampa“) ispred grupe samostalnih izdavača u Odboru i na Beogradskom sajmu shvaćeno je ozbiljno i, prema našim saznanjima, planiran je sastanak sa izdavačima, ali on još nije održan. Velika većina izdavača prijavila se do isteka predviđenog roka 19. juna, među njima su i najveći izlagači poput „Lagune“, „Vulkana“, „Službenog glasnika“, „Prometeja“, „Čarobne knjige“…
– „Vulkan“ se prijavio na Sajam knjiga i nadamo se da će naša saradnja biti kao i do sada uspešna na obostrano zadovoljstvo i na zadovoljstvo naših čitalaca – kaže Mina Lukić, PR ove izdavačke kuće.
Da su se svi izdavači koji su prošle godine učestvovali na Sajmu prijavili i ove godine utisak je i Borislava Pantića, direktora novosadske „Čarobne knjige“.
Komentarišući zahteve iz pisma upućenog organizatoru manifestacije, Pantić kaže da izdavači pokušavaju da dobiju maksimum podrške, s obzirom na teže uslove rada zbog koronavirusa.
– Treba imati na umu pre svega to da „Beogradski sajam“ nama nije protivnik, nego smo više u partnerskom odnosu, pa je ideja da treba da podelimo rizik i nadamo se da će zahtevi biti razmatrani. Realno je očekivati da neki manji izdavači neće izaći ako troškovi budu na nivou prošlogodišnjih. Mnogi izdavači imali su težak početak godine zbog korone, a ako se sve ovo vezano za virus nastavi i Sajam knjiga će verovatno biti manje posećen, jer će posetioci jednostavno izbegavati mesta gde bude više ljudi – kaže Pantić.
Direktor „Čarobne knjige“, međutim, navodi da se oni „spremaju kao da će Sajma biti“.
– U suprotnom bismo sami sebe osudili na lošije poslovne rezultate na kraju godine. Razmišljamo optimistički. Goste nismo dovodili, uz neke izuzetke, ni ranijih godina, a krajem leta ćemo videti da li ćemo morati da smanjimo obim izdanja sa kojima ćemo se predstaviti na sajmu. Poseta će, kako god okrenemo, biti slabija, ali ćemo svoja nova izdanja, a trebalo bi da bude oko 60 naših novih naslova od danas do Sajma knjiga, prodavati I kasnije. Nema smisla ne štampati nove naslove ako smo već za njih otkupili prava, uložili novac u prevode… – navodi Pantić, čija je kuća članica UIKS-a.
Prijava, ali uslovna
Međutim, mnogi izdavači okupljeni u dva udruženja prijavili su se za Sajam, ali uz uslov.
– Prijavljivali smo se svaki izdavač pojedinačno, ali smo prilagali i izjave da je prijava uslovnog karaktera i da ostajemo pri zahtevima iznetim u pismu – kaže Gojko Božović iz „Arhipelaga“, član UPIS-a.
Na konstataciju da u Odboru za organizaciju Sajma knjiga misle da je još rano za odluku o zahtevima izdavača jer se još ne zna kako će se odvijati ukupna situacija u vezi sa koronavirusom, te da će sve biti izvesnije u avgustu, Božović kaže da se „ne može čekati avgust“.
– Već smo zakasnili sa pripremama, sve to traži dosta vremena. Sada u tom smislu radimo sa petinom snage, s obzirom na to da još ne znamo šta će biti. Međutim, ako budu na snazi mere za sprečavanje širenja virusa poput ovih donetih danas, onda je upitno i održavanje Sajma knjiga – kaže Božović napominjući da je i u pozivu izdavačima navedeno da se prijave primaju poštom ili mejlom zbog mera protiv pandemije.
Predsednik UPIS-a Zoran Hamović podseća da se svake godine na Sajam knjiga prijavi više od 800 izlagača, ali da nisu svi izdavači, nego svoje štandove imaju i crkva, vojska, policija, brojne javne ustanove…
– Još nismo doneli pravu odluku o tome da li ćemo učestvovati i to ne samo iz ekonomskih razloga, nego i iz razloga zdravstvene prirode, zbog virusa. Za manifestaciju je potrebno da se pripremimo i „Beogradski sajam“ i mi izdavači, a uz to treba da budemo dovoljno mudri da sačuvamo i manifestaciju, i posetioce, i sebe. Zato je, između ostalog, važno da bude razgovora o tome i da u njima učestvuje više strana: svi izdavači, Odbor sajma knjiga, gradski sekretar za kulturu i predstavnici Ministarstva kulture, jer je to manifestacija kulture, a ne diskont. Budućnost Sajma knjiga ne mogu da kreiraju oni koji nemaju veze sa knjigama. Sajam je najveći uzlet i perspektivu imao kada su ga vodili izdavači, a sad postoji opasnost da on pređe u ruke malih trgovaca – kaže Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće „Klio“ i predsednik UPIS-a.
„Alternativna strategija“
Konstataciju da je predsednik Odbora sajma, dramski pisac Dušan Kovačević, rekao da nema ništa protiv da predstavnici dva udruženja i samostalnih izdavača budu zastupljeni sa po jednim članom u Odboru, Hamović se izrazio sa uvažavanjem.
– Dragoceno je da Kovačević nema ništa protiv, jer će u tom slučaju imati bolje saradnike. Sad je samo pitanje načina – navodi Hamović.
Predsednik UPIS-a saglasan je sa Kovačevićem i u tome da pre svega treba videti da li će Sajma biti i kako će izgledati.
– Sajam je predviđen u zatvorenom prostoru, a nije stvar u tome da mi zarad kontinuiteta manifestacije tamo gde je bila kovid bolnica na jesen napravimo novo žarište koronavirusa. Možda bi moglo da se razmišlja i o nekoj alternativnoj strategiji. Jedna od mogućnosti bila bi da se, poput „Book festa“ u Francuskoj, sajam organizuje na više manjih mesta, na otvorenim prostorima, a delom i elektronski. Time kontinuitet manifestacije ne bi bio prekinut, a svi bi mogli da budu zaštićeni – predlaže Hamović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar