U sećanju će mi ostati divljenje prema prostoru gde smo igrali predstavu. To je za mene bio poseban osećaj zbog osobe koja je bila presudna da postanem glumac, rekao je za Nova.rs Ivan Jevtović, nakon gostovanja Ateljea 212 sa komadom „64“ u Hrvatskom narodnom kazalištu Split.
Ova drama Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović, osvojila je dva priznanja na nedavno završenom 32. Festivalu hrvatske drame „Marulićevi dani“. Štivičić je dobitnica nagrade Marul za savremeni dramski tekst, a publika je ovaj komad proglasila za najbolju predstavu.
Za Ivana Jevtovića, odlazak u HNK Split je bio, kako kaže, intimno bitan zbog jedne osobe koja je njemu, njegovom ocu, kao i celoj porodici, bila veoma važna.
– A to je En Denis, koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila profesorka scenskog pokreta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. A stigla je u Jugoslaviju preko HNK Split, jer je kao mlada balerina, s nepunih 16 godina, došla u školu čuvene ruske balerine Nine Kirsanove. En Denis, Amerikanka irskog porekla, zaljubila se u Jugoslaviju preko Splita, Sarajeva, Banjaluke, Zagreba do Beograda. Bila je veliki prijatelj mom ocu Vladi i našoj porodici.
Kasnije je, nastavlja Jevtović, otišao kod nje u London, a potom u Barselonu, što je bilo odlučujuće da se opredeli za glumački poziv.
– Bilo je to 1992. godine, što je za mene jako bitno, posle traumatične vojske. Priključio sam se dečjem putujućem pozorištu i to me je po povratku u Beograd usmerilo da studiram glumu. Sada sam imao prilike da šetam kroz HNK Split i osetio sam sve ono što mi je En Denis nekada pričala.
Bonus video: Predstava Rolerkoster – Atelje 212
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar