1
Pozorište ima zadatak, i ovo je prilika da ozbiljnije počne da se bavi temama društva i stiče dublje uvide u stvari kojima se bavimo i koje živimo, kaže Boris Isaković, poznati pozorišni i filmski glumac.
Boris Isaković, jedan od najboljih srpskih pozorišnih i filmskih glumaca srednje generacije, još jednom je maestralno odigrao naslovnu ulogu u predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?“ u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ovog puta pred publikom 15. Međunarodnog pozorišnog festivala „Joakimfest“ u Kragujevcu. U skorije vreme ostvario je i brojne uloge na filmu i televiziji. U seriji „Vreme zla“ tumačiće Svetozara Vujkovića, zloglasnog upravnika logora Banjica tokom Drugog svetskog rata, nedavno je završeno snimanje serije „Porodica“ gde igra Slobodana Miloševića, a u filmu „Quo Vadis, Aida?“ sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić, premijerno prikazanom nedavno na Venecijanskom festivalu, pojavljuje se u ulozi haškog osuđenika Ratka Mladića. Upitan za ove uloge negativaca, Isaković nije o njima želeo da govori, prepuštajući gledaocima da donesu svoj sud. Posle predstave, sa novinarima je podelio da se posle više meseci nametnute pauze uželeo pozorišta i kontakta sa publikom.
– Jedva sam čekao da opet zaigram u predstavama, to mi je nedostajalo svih ovih meseci. Nije da nisam radio, ali ništa ne može da mi zameni pozorište – iskren je Boris Isaković.
Vreme izolacije i zarobljene kulture iskoristio je, objašnjava, da radi na sebi i „osluškuje sebe“.
– Sva ova izolacija je zapravo bila prilika da život okrenem unutar sebe i da vidim da sam živ i kad ne radim ništa. Nekada je takva vrsta kontemplacije u staroj Grčkoj bila potpuno normalna stvar, ali smo mi naviknuti da stalno nešto radimo i da smo u pogonu non-stop, inače nam se u suprotnom ne čini da živimo. Pozorište je ipak moj život i mnogo mi je nedostajalo sve ovo, čak ni moj profesorski rad sa studentima nije mogao da mi zameni ovu ljubav – priča glumac koji tumači Gospodina R.
„Joakimfest“ ove godine održava se u okolnostima pandemije i sa podnaslovom „Pozorište u izolovanom društvu“, a lični doživljaj Borisa Isakovića je da bi sada, sa novim okolnostima u kojima se našao ceo svet, pozorište trebalo da dâ svoj odgovor otvaranjem „dubljih tema“.
– Pozorište mora da otvara nove teme sutra. Pozorište ima zadatak, i ovo je prilika da ozbiljnije počne da se bavi temama društva i stiče dublje uvide u stvari kojima se bavimo i koje živimo. Nemam ništa protiv zabavljačkog pozorišta, naprotiv, i to je potrebno. Ali, znate šta je dobra komedija? To znači da kompletno ovladate nekim sadržajem i da imate fantastične veštine kojima glumci moraju da vladaju kako bi na komičan način izneli celu priču. U tom smislu bih voleo da nas sada, posle pandemije, cela ova situacija potera na tu stranu, da dublje zalazimo u samu umetnost i svim sadržajima dajemo dublji uvid – kaže Isaković.
„Gospodin R je u svakome od nas“
Predstava „Zašto je poludeo gospodin R“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), dramtizovana po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, a u režiji hrvatskog reditelja Boba Jelčića, ove godine je u zvaničnoj selekciji „Joakimfesta“.
Dve godine posle premijernog izvođenja, Boris Isaković kaže da je predstava nedvosmisleno aktuelna, iako se radnja dešava sedamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Gospodin R ima porodicu, posao, ambicije za unapređenjem, brige i uspomene i televizor sa kog sluša ohrabrujuće reči političara. Poznato, je l’ da?
– Mi mislimo da se svet negde promenio, ali tada je sve zapravo i počelo. To je bila Nemačka koja je 70-tih kretala da se diže iz pepela i postojali su neki drugi motivi za život, a sada u ovom vremenu u kojem mi živimo to je potpuno isto. Mi živimo apsloutno prazne živote koje pokušavamo da nadomestimo nečim što je spolja, mi za tim grabimo. Rastu nam ambicije i svi želimo nešto, živimo sa tim našim željama iako smo svesni da nećemo moći da ih ostavrimo. Onda tu borbu sa željama selimo unutar nas i postaje neizdrživo. To se desilo i gospodinu R u ovoj predstavi. On ne može da zadovolji svoju porodicu, ne može da ima dovoljnu platu, ambicija je velika i pre ili kasnije sve se završava nekim psihičkim slomom i krahom. Svedoci smo da se to i sada dešava, a naravno politika ide uz sve to. Političarima, na kraju krajeva, odgovara da imaju ovakve građane da bi mogli da obavljaju to svoje. Ne govorim samo o situaciji kod nas, takav je postao ceo svet. E, sada, pitanje je hoće li ljudska svest da se promeni i da mi shvatimo šta su prave vrednosti, da se one nalaze unutar nas i da je sreća unutar naše porodice. To zavisi od svakog pojedinca i ni od čega drugog – objasnio je Isaković vezu sa predstavom i našom današnjicom.
Saradnju sa hrvatskim rediteljem Bobom Jelčićem, opisuje kao „pozorište koje je po njegovoj meri“, dodajući da je u stvaranju „Gospodina R“ podjednako uživao ceo ansambl.
– Bobo je apsolutno uticao na celu priču. Jasno nam je bilo šta on radi, ali sredstva koja koristi i jezik kojim se služi u pozorištu su nas ostavljali bez daha. Volim da se igram samom pozorišnom strukturom, a ovde upravo postoje takvi elementi. Imamo delove za koje smo unapred znali da će biti uzbudljivi za publiku. To su neka iznenađenja i neke nazovi greške koje publika voli. Mi otvorimo situaciju da liči na grešku, a to publiku dovodi u povišeni stepen pažnje. Ceo taj proces koji smo prošli sa Bobom Jelčićem za nas je bio božanstven i zato ljubomorno čuvamo ovu predstavu. Svaki glumac ispunjava svoj zadatak vrlo precizno, jer znamo da od toga zavisi celina zbog koje smo svi tu. To su ti retki, ali božanstveni trenuci u pozorištu, kad igrajući predstavu možete svaki put da doživljavate određenu vrstu katarze i imate fenomenalno zadovoljstvo, pogotovo sada posle ovolikog niza meseci neigranja – priča glumac.
Osim u pozorištu, Boris Isaković je aktivan na televiziji i filmu gde ima zapažene uloge. Trenutno možemo da ga gledamo u seriji „Močvara“ koju je režirao Oleg Novković, a najavljuje i da bi u novembru trebalo da počne emitovanje banjalučke serije „Kosti“ za koju je scenario pisao Nikola Pejaković, a režirao ju je Saša Hajduković.
