Izložba ilustracija iz knjige "Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, biće otvorena od 30. jula do 7. avgusta u galeriji "Singidunum"u Beogradu, najavilo je Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS.
Knjiga je objavljena u ediciji „(Vizuelni) tekst“ Banatskog kulturnog centra. Recenzije su napisale dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović.
Izložba je nedavno bila postavljena i u galeriji „Forma“ Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu.
„Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima, a broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile“, naglasila je dr Lidija Cvetić Vučković.
Senka Vlahović je, prema njenim rečima, „kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka“.
„Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom. ‘Banatska Venera’ je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: ‘dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju'“, naglasila je Cvetić Vučković.
Druga recezentkinja dr Marija Jeftimijević Mihajlović je zapazila da Vlahović „u svoj beskrajni plavi krug smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu“.
„Za ostvarenje tog načela celine ili vrhovnog jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, ‘pokret duše’. Potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika, a ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo“, ocenila je Jeftimijević Mihajlović.
Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa.
Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn).
Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo „Video-ilustracija knjige“.
Autorka je izložbe i projekta „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu“ (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020).
Osnovala je međunarodni „Festival ilustracije knjige BookILL Fest“.
Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi i učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar